Југословенски народни покрет Збор
| Југословенски народни покрет Збор Југословенски народни покрет
Здружена борбена организација рада |
|
|---|---|
| Председник | Димитрије Љотић |
| Основана | 6. јануар 1935. |
| Распуштена | 1945 |
| Држава |  Краљевина Југославија |
| Идеологија | Фашизам, Конзервативни национализам, Антикомунизам, Антисемитизам. |
| Политичка позиција | Крајња десница |
Југословенски народни покрет „Збор“, основан 6. јануара 1935. године у Љубљани, био је покрет југословенског фашизма[1] и конзервативног национализма у Краљевини Југославији.
Садржај |
[уреди] Настанак
Збор је настао спајањем више националистичких десничарских југословенских организација и група као одговор на светску економску кризу тридесетих година: „Југословенске акције“ из Београда, групе окупљене око Димитрија Љотића из Београда и „Борачке организације Југославије“ из Љубљане. За првог председника покрета изабран је Димитрије Љотић.
[уреди] Програм
Сам назив „Збор“ је представљао и акроним од „Здружена борбена организација рада“. Мада је програмским начелима био сличан италијанским фашистима (сталешко уређење), Збор је увек наглашавао да је он самосвојан покрет који нема узоре ни у нацизму ни у фашизму.
„Ми нисмо фашисти. Ни наша мисао фашизам. Сто пута смо то казали и доказали. Иако Стојадиновић иде у Рим да копира фашизам, или у Берлин да копира хитлеризам, он нашу мисао не узима, већ туђу“ — рекао је Љотић поводом сукоба са Миланом Стојадиновићем, тадашњим председником Југословенске владе.
Главне карактеристике програма и деловања ЈНП Збор су:
- сталешко уређење државе
- антикомунизам
- веровање у постојање „јеврејске завере“
- југословенство
- патријархална и религијска традиција југословенских народа
Мада је програмски био против парламентарног система политичких странака Збор је неколико пута учествовао на изборима без већег успеха.
[уреди] Други светски рат
Велики део предратних Збораша били су чланови „Српског добровољачког корпуса“, војне јединице коју је основала „Влада народног спаса“ армијског генерала Милана Недића у окупираној Србији. Ова јединица је називана и „Љотићевци“ јер је Д. Љотић имао јак утицај на њу, мада није командовао овом јединицом (Љотић је био главни официр за морал).
Неколико Збораша је учествовало у раду Недићеве владе, у специјалној полицији и другим органима Недићеве власти. Сам Љотић је у влади био „Изванредни комесар за обнову Смедерева“.
[уреди] Литература
- Славиша Перић, Димитрије Мита Љотић и његов ЗБОР
- Оснивање ЗБОР-а, Светски рат
- доц. др Небојша Ранђеловић, Владимир Вучковић: Југословенски покрет ЗБОР у Нишу
- Истина о стрељању угледног винара, Политика, 09. јун 2008.
- Југословенски народни покрет - Збор, Војска
[уреди] Извори
 |
Овај незавршени чланак Југословенски народни покрет Збор везан је за историју. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
