Нада Мартиновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Нада Мартиновић
Нада Мартиновић
Лични подаци
Датум рођења(1967-08-11)11. август 1967. (56 год.)
Место рођењаШабац,  СФР Југославија
ОбразовањеДоктор наука
УниверзитетДржавни универзитет „Кент”,
Факултет музичке уметности
ЗанимањеМузички педагог, диригент
Књижевни рад
Најважнија делаThe Effect of Movement Instruction on Memorization and Retention of New-song Material Among First-grade Students;
Parents’ and Teachers’ Perceptions of the Musical Development of Preschool Children Ages Two Through Four

Нада Мартиновић (Шабац, 11. август 1967) српска и америчка је музичка педагошкиња, диригенткиња и научница из Кливленда, Охајо.[1][2][3]

Овај чланак је део серије о Србима
Српска култура
Живот и обичаји
Уметност
Образовање и наука
Издаваштво и медији
Споменици
Повезано

Биографија[уреди | уреди извор]

У родном Шапцу је стекла основно и средње образовање, упоредо похађавши нижу и средњу музичку школу – одсек клавир, названу по композитору и диригенту Михаилу Вукдраговићу. Даље се усавршавала на београдском Факултету музичке уметности – одсек за општу музичку педагогију, добивши звање професора. Након дипломирања се враћа у Шабац и ради као професор клавира и солфеђа. Годину дана потом обнавља рад музичког забавишта, а са средњошколцима осваја прво место на такмичењу Музичке омладине. За време југословенских ратова, са још четворо колега, отвара прву шабачку приватну музичку школу.[3]

По исељењу у Сједињене Америчке Државе 1997,[1] наставља са усавршавањем свог образовања, те магистрира у области музичке педагогије и раног дечјег развоја на Државном универзитету у Кливленду и докторира истражујући повезаност покрета, памћења и музичке когниције на Државном универзитету „Kент” у Кенту. Резултате научног рада презентовала је на многим скуповима, укључујући и конференције Међународног друштва за музичко образовање у Копенхагену и у Порто Алегреу и Бразилији. Имала је част и да буде део истраживачког тима „National Children’s Study”, радећи на анализи утицаја средине на здравље најмлађих.[2][3]

Била је власник, издавач и оперативни директор часописа „The Women’s Journal”[4] и радила је као стручњак за партнерство при Министарству трговине САД.[5] Данас је професор музике на Државном универзитету „Kент”, директор Фестивала српског филма у Kливленду (Cleveland Serbian Film Festival) и оснивач и руководилац непрофитне организације „Српска баштина” (Serbian Heritage Project), коју је установила 2014. године у сарадњи са кливлендском културном институцијом „Western Reserve Historical Society” са циљем стварања архиве српске популације у североисточном Охају.

Агилан је члан српске заједнице у Охају, са тенденцијом очувања и промоције матичне културе и традиције и ван заједнице. У српској школи предаје музику и српски језик, а од 2013. до 2018. је у Кливлендском музеју уметности представљала Србију на Интернационални дан етничких заједница.[6][7][8] Члан је и оснивачког одбора и представник српске заједнице у Источновропском конгресу Охаја,[9] члан и потпредседник Савета међународне заједнице – Светске интеркултурне мреже (ICC-WIN), члан организације „Global Cleveland” и представник за Охајо Теслине научне фондације из Филаделфије. Диригент је Дечјег хора „Свети Сава”, који је основала 2002,[10] а од 2018. и Српског мушког хора „Косово” из Кливленда. Такође, 2019. јој је поверена функција координатора и уметничког директора у Српској културној башти током фестивала „Дан јединственог света” (One World Day). Аутор је бројних изложби, предавања и културних манифестација.[11][12][13][14][15]

Дечји хор „Свети Сава”[уреди | уреди извор]

Нада Мартиновић је Дечји хор „Свети Сава” основала 2002. на темељима искуства деценијског рада у музичкој школи у Србији. У њему певају деца из обе српске цркве у Кливленду, углавном рођена у Америци, и кроз песму уче језик предака.[10] Овај хор је под Надиним вођством наступио на Државном универзитету „Кент” 2014. и 2016, Кливлендском музеју уметности 2014, 2015. и 2019, Колеџу заједнице у Кајахоги 2015. и обележио јубиларни седамдесети фестивал „Дан јединственог света” 2015. у Српској културној башти оригиналним перформансом „Музицирање” (Children Musicking).[2] Наредне, 2016, хор је снимио своју прву песму „Цветови из кливлендске баште”, која је добила и видео-спот и постала химна хора.[16][17] Премијерно је изведена на америчкој телевизији „Фокс” (Fox) и у оквиру „Дана јединственог света”, затим на аустралијском радију „Ес-Би-Ес” (SBS)[18] а у Србији на Радио Београду[19] и Радио-телевизији Србије[20] исте године.

У славу 164 године од рођења Николе Тесле, као део пројекта „Деца Србији” Удружења наставника музичке културе Србије, који је подржала Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Дечји хор „Свети Сава” је са Хором „Чаролија” Леонтине Вукомановић, Фолклорном групом „Морава” из Кливленда и Српском школом „Никола Тесла” из Најагара Фолса 2020. снимио песму и видео-спот „Струјно коло”.[21]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Заједничком посвећеношћу, Нада је са својом мајком Даницом 2014. покренула циклус изложби барбика обучених у српску народну ношњу. Њих две су направиле тринаест тематских поставки, инспирисаних историјом, традицијом, обичајима и уметношћу, које излажу поводом различитих згода. Међу њима су: „Бој на Косову”, „Српско село”, „Слава”, „Бадње вече”, „Материце”, „Лазарице”, „На уранку”, „Девојка на студенцу” итд.[9][12]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Parents’ and Teachers’ Perceptions of the Musical Development of Preschool Children Ages Two Through Four, научна студија (Државни универзитет у Кливленду, Кливленд, Охајо, 2001)
  • The Effect of Movement Instruction on Memorization and Retention of New-Song Material Among First-Grade Students, научна студија (Државни универзитет „Кент”, Кент, Охајо, 2010)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Покажимо свету уједињену Србију” (Вести, 8. август 2014)
  2. ^ а б в „Српски цветови у кливлендској башти” (РТС, 3. септембар 2015)
  3. ^ а б в „„Нада Мартиновић чувар српства у Охају” (Наши у свету, 31. октобар 2020)”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2021. г. Приступљено 03. 02. 2021. 
  4. ^ „The Women’s Journal”, фебруар–март 2017.
  5. ^ „Census 2020: What You Need to Know: Panelist Bios”, (Cleveland State University, фебруар 2020)
  6. ^ „Предани рад др Наде Мартиновић” (Огледало, октобар 2015)
  7. ^ „Fashion & Music Journey” (Огледало, новембар 2015)
  8. ^ „Србфест у Охају” (Огледало, август 2016)
  9. ^ а б „Источноевропски глас из ’охајског Младеновца’” (РТС, 26. април 2016)
  10. ^ а б „Песмом дочарали модерну Србију” (Вести, 7. новембар 2014)
  11. ^ „Путовање кроз време Биљане Реган и Наде Мартиновић” (РТС, 14. октобар 2015)
  12. ^ а б „Звон Врбице у Америци” (РТС, 27. април 2016)
  13. ^ „Звонце Врбице у Америци” (Огледало, мај 2016)
  14. ^ „Дух завичаја на српском етно-фестивалу у Охају” (РТС, 22. јул 2016)
  15. ^ „Вечерас заједно” (Радио Београд 1, 22. јул 2016)
  16. ^ „Химна српског дечјег хора осваја Америку” (РТС, 13. септембар 2016)
  17. ^ „Преслатко: Погледајте наступ Дечјег хора ’Свети Сава’ из Кливленда” (Вечерње новости, 23. септембар 2016)
  18. ^ „In the Serbian Cultural Garden in Cleveland” (Ес-Би-Ес, 26. септембар 2016)
  19. ^ „Вечерас заједно” (Радио Београд 1, 14. октобар 2016)
  20. ^ „Магазин Србије на вези” (РТС, 26. октобар 2016)
  21. ^ „„’Струјно коло“ за Теслин рођендан’ (Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону МСП РС, 10. јул 2020)”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено 03. 02. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нада_Мартиновић&oldid=26946804”