Томислав Николић
| Томислав Николић | |
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 15. фебруар 1952. (61 год.) |
| Место рођења | Крагујевац (ФНРЈ) |
| Порекло | српско |
| Држављанство | |
| Народност | Србин |
| Вероисповест | хришћанин (православац) |
| Политичка партија | Независни политичар Раније: Народна радикална странка (1990-1991) Српска радикална странка (1991-2008) Независни политичар (2008) Српска напредна странка (2008-2012) |
| Супружник | Драгица Николић |
| Деца | Радомир и Бранислав |
| Професија | мастер економије[1] |
| Списак председника Србије | |
| tomislavnikolic.org | |
| Мандат(и) | |
| 2. председник Републике Србије |
|
| Тренутна функција | |
| Функцију обавља од 31. мај 2012. | |
| Избори | 20. мај 2012. |
| Председник Владе | Мирко Цветковић Ивица Дачић |
| Претходник | Борис Тадић Славица Ђукић Дејановић (в.д) |
| 10. Председник Народне скупштине Републике Србије | |
| 8. мај 2007. — 13. мај 2007. | |
| Претходник | Предраг Марковић Борка Вучић (в.д) |
| Наследник | Милутин Мркоњић (в.д) Оливер Дулић |
|
Стандарта Председника Републике |
|
| уреди |
|
Томислав Николић (Крагујевац, 15. фебруар 1952) је српски политичар, председник Републике Србије, оснивач и први председник Српске напредне странке, бивши председник Народне скупштине Републике Србије и бивши потпредседник владе Србије и Савезне Републике Југославије.[2]
Један је од оснивача Српске радикалне странке, чији је био потпредседник, а касније и заменик председника, Војислава Шешеља. Када се Шешељ фебруара 2003. године добровољно предао Хашком трибуналу, преузео је вођство Радикалне странке. Три пута кандидат на председничким изборима у Србији (2003, 2004, 2008), и једном кандидат за председника СР Југославије (2000).
Обављао је дужност потпредседника Владе Србије у периоду од 1998. до 1999. и потпредседника Владе СР Југославије од 1999. до 2000, а маја 2007. године на пет дана је обављао и дужност председника Народне скупштине Републике Србије.
Томислав Николић је 5. септембра 2008. године поднео оставку на дужност заменика председника Српске радикалне странке због размимоилажења која су у странци настала поводом усвајања Споразума о стабилизацији и придруживању Србије са Европском унијом. У Скупштини Србије заједно са још двадесет радикалских посланика формирао је посланички клуб „Напред, Србијо“, а 12. септембра искључен је из Српске радикалне странке. Месец и по дана касније, 21. октобра, званично је основао Српску напредну странку на чијој оснивачкој скупштини је био изабран за председника.[3][4]
На председничким изборима у Србији 2012. године је однео победу над кандидатом Демократске странке, Борисом Тадићем.
Садржај |
Биографија [уреди]
Николић је у родном граду завршио основну и средњу техничку школу - смер грађевински техничар. 1971. године, након што је напустио студије на Правном факултету у Крагујевцу, започео је радну каријеру у Грађевинском предузећу Жеграп. Био је шеф изградње на прузи Београд—Бар, радио у Мајданпеку, Прибоју, Пријепољу, Требињу, Београду и другим местима широм бивше СФРЈ. У крагујевачкој фирми „22. децембар“ био је шеф инвестиција у раздобљу од дванаест година (1978—1990), а две године је био и технички директор јавног комуналног предузећа „Градска гробља“ у Крагујевцу (1990—1992). Ожењен је Драгицом Николић и има два сина, Радомира и Бранислава.
Политичка каријера [уреди]
Успостављањем вишестраначког система у Србији, Томислав Николић постаје функционер Народне радикалне странке, а одмах затим, на његову иницијативу, долази до уједињавања највећег броја општинских одбора народних радикала и Српског четничког покрета у Српску радикалну странку. Од 23. фебруара 1991. године, члан је Српске радикалне странке, у којој је најпре изабран за њеног потпредседника, а на три последња Отаџбинска конгреса српских радикала, тајним гласањем биран је за заменика председника. Од 1992. године посланик је у Скупштини Србије и једини посланик који је изабран у сваки сазив Скупштине Србије од тада. Због политичког деловања, у време владавине Социјалистичке партије Србије, заједно са Војиславом Шешељем, осуђен је 1995. године на тромесечну казну затвора коју је издржавао у Гњилану.
24. марта 1998. године постао је потпредседник Владе Републике Србије у „влади народног јединства“ коју су оформили Социјалистичка партија Србије, Југословенска левица и Српска радикална странка под вођством председника Владе Мирка Марјановића. СРС се успротивила потписивању Кумановског споразума, јуна 1999. године, којим је окончана агресија НАТО на СР Југославију и министри из ове странке су поднели формалне оставке на своје функције, али су наставили да обављају своје дужности, објашњавајући ово националним интересима. У децембру 1999. Николић бива изабран за потпредседника Савезне владе СР Југославије, коју су ове странке формирале са СНП Црне Горе. СРС бележи лош резултат на парламентарним и председничким савезним изборима у септембру 2000, на којима је Николић као председнички кандидат освојио 5,88% гласова. Власт преузима Демократска опозиција Србије (са СНП), а Николић се повлачи и посвећује раду у странци. Николић је 20. маја 2012. победио у другом кругу председничких избора у Србији, и тако постао нови председник Србије.
Заменик председника Српске радикалне странке [уреди]
Након одласка Војислава Шешеља у Хаг, фебруара 2003. године, води Српску радикалну странку у земљи. На Шешељев предлог Централна отаџбинска управа странке донела је одлуку да Николић буде кандидат за председника Србије, јуна 2004. године. 27. јуна, у другом кругу је изгубио од противкандидата, актуелног председника Бориса Тадића, иако је он у првом кругу имао мало више гласова од њега.
2005. године Наташа Кандић, председница Фонда за хуманитарно право из Београда, тврдила је да је током рата у Хрватској Николић био у паравојној групи која је ликвидирала неколико цивила у хрватском селу Антин, северно од Винковаца. Николић се на те тврдње огласио, рекавши да док је био у Антину, ни један цивил није погинуо. Српска радикална странка је оптужила Кандићеву за клевету због оваквих тврдњи, као и власника телевизије Б92 Верана Матића, али је Четврто општинско тужилаштво оценило да нема довољно доказа за покретања кривичног поступка.
На конститутивној седници Народне скупштине Србије, која је започела 7. а завршила 8. маја 2007. године у раним јутарњим часовима, Николић је изабран за председника Скупштине већином од 142 посланика, пошто су представници Демократске странке Србије ускратили подршку кандидату Демократске странке и изгаласали Николића заједно са посланицима СРС и СПС. На тој функцији био је укупно пет дана, пошто су Демократска странка и Демократска странка Србије постигле споразум, и Николић је 13. маја поднео оставку.
Николић је био кандидат Српске радикалне странке на изборима за председника Србије 2008. Освојио је највећи број гласова (39.99%) у првом кругу председничких избора освојивши око 5% више него његов противкандидат из Демократске странке Борис Тадић. У другом кругу председничких избора освојио је око 2.180.000 гласова или око 100.000 мање од Бориса Тадића и након тога честитао Борису Тадићу на победи изјавивши да „радикали никад неће престати да се боре“ и да „следе локални избори“.
Раскид са радикалима и оснивање нове странке [уреди]
Исте те 2008. године, 5. септембра, Томислав Николић поднео је оставку на дужност заменика председника Српске радикалне странке. Повод је било усвајање Споразума о стабилизацији и придруживању Србије са Европском унијом. У СРС-у је дошло до несугласица око тога да ли треба гласати за усвајање тог споразума. Пошто је лидер радикала, Војислав Шешељ, наредио да се гласа против споразума (а Председнички колегијум СРС то већином гласова прихватио), Николић је поднео оставку на све страначке функције. Централна отаџбинска управа радикала је 12. септембра искључила из странке Николића и још девет његових присталица, који су заједно с њим у републичком парламенту формирали посланички клуб „Напред, Србијо“.
На оснивачкој скупштини 21. октобра 2008, изабран је за председника Српске напредне странке.
Државне функције и кандидовања [уреди]
- 24. марта 1998. године изабран је за потпредседника Владе Србије.
- Децембра 1999. године изабран је за потпредседника Савезне владе тадашње СР Југославије.
- Септембра 2000. године био је кандидат Српске радикалне странке на изборима за председника Савезне Републике Југославије; по броју гласова је био рангиран трећи, иза Војислава Коштунице и Слободана Милошевића.
- Новембра 2003. био је кандидат који је освојио највише гласова на председничким изборима (око 47%); избори су због недовољне излазности (око 38%) били неуспели.
- На поновљеним председничким изборима, јуна 2004. године, у првом кругу је добио већину гласова (преко 30%), а у другом кругу је имао мање гласова од Бориса Тадића, у односу 45%:53,7% гласова.
- 8. маја 2007. изабран је за председника Народне скупштине Републике Србије. На ту функцију поднео је оставку 13. маја исте године.
- На председничким изборима одржаним 20. јануара 2008. године освојио је навећи број гласова у првом кругу и ушао је у други круг избора, у којем је 3. фебруара изгубио од Бориса Тадића.
- На председничким изборима одржаним 6. маја 2012. у првом кругу гласања освојио је 25,05% гласова и као другопласирани кандидат ушао у други круг избора, у којем је 20. маја остварио победу над кандидатом ДС Борисом Тадићем (према званичним резултатима Републичке изборне комисије Николић је освојио 49,54% гласова)[5].
Политички профил [уреди]
Дана 31. маја 2012. године у сали Народне скупштине у Београду, пред министрима, посланицима, црквеним великодостојницима, бившим председницима Борисом Тадићем и Миланом Милутиновићем, кандидатима за председника Републике Србије и осталим многобројним званицама, Томислав Николић је и званично читајући текст заклетве, проглашен за председника Републике Србије. Након потписивања и слушања химне "Боже правде" сви чланови парламента су позвани на коктел у фоаје парламента. Овим чином званично је отпочео председнички мандат Томислава Николића.
Издавачка делатност и имовина [уреди]
Године 1998. Томислав Николић је као потпредседник владе добио стан од државе површине 186 квадрата у Новом Београду. Тај стан је био принуђен да прода да би платио екстрапрофит, који му је био разрезан.[6] Приликом подношења извештаја у свом функционерском картону пријавио је да има стан од 97 квадрата.[6] Заједно са Александром Вучићем је сувласник предузећа Велика Србија која се бави издавачким делатностима Војислава Шешеља са уделом од 5%. Према подацима Агенције за привредне регистре та фирма је остварила добит од 2,1 милиона динара у 2010. години. [7]
Дела [уреди]
Објавио је тринаест књига:
- Ни победа ни пораз
- Све за Косово и Метохију
- Отета победа
- Шешеља за председника
- Кроз медијски мрак
- Писмо са адресом
- У канџама мржње
- Говорио сам
- Скупштински ход по мукама
- Неокомунистички парламент
- Од почетка
- Кад падне влада Милошевић пада
- Ровови у Народној скупштини
Извори [уреди]
- ^ „www.2012izbori.rs“. www.2012izbori.rs Приступљено 22. 5. 2012.
- ^ „B92:Nikolić do petka daje ostavku u SNS“. www.b92.net Приступљено 22. 5. 2012.
- ^ „Blic Online | Nikolić pravi svoju stranku“. Blic.rs Приступљено 28. 2. 2011.
- ^ Мирјана Чекеревац. „Политика : Шешељ није желео да уђемо у власт : ПОЛИТИКА“. Politika.rs Приступљено 28. 2. 2011.
- ^ RTS :: Konačni rezultati predsedničkih izbora, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ а б „Политика : Kućenje i pod pretnjom bombardovanja : ПОЛИТИКА“. Politika.rs Приступљено 27. 2. 2012.
- ^ „Политика : Stara ljubav zaborava nema“. Trojka.rs Приступљено 27. 2. 2012.
Спољашње везе [уреди]
- Званична Интернет презентација председника Републике Србије
- Званична презентација Српске напредне странке
- Биографија Томислава Николића
- Томислав Николић: Радикални напредњак (биографија на НСПМ)
- Николић на сајту Народне скупштине Републике Србије
- Преко 400 изјава Томислава Николића на једном месту (Изјаве.нет)
|
||||||||
|
|||||||
| претходник Борис Тадић |
Председник Србије 2012 - |
следбеник ' |
| Претходник: Предраг Марковић |
Председник Народне скупштине Републике Србије |
Наследник: Оливер Дулић |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |
| претходник ' |
Председник Српске напредне странке 2008 - 2012 |
следбеник Александар Вучић |
| претходник ' |
Заменик председника Српске радикалне странке 1991 - 2008 |
следбеник Драган Тодоровић |