Томислав Николић

Из Википедије, слободне енциклопедије

Томислав Николић
Датум Рођења	15. фебруар, 1952.
Место рођења	Крагујевац, Србија
Занимање	политичар, народни посланик, председник Српске напредне странке
Титула	Четнички Војвода [1]

Томислав Николић (рођен 15. фебруара 1952. у Крагујевцу) је српски политичар, председник Српске напредне странке.

Николић је био један од оснивача и дугогодишњи заменик председника Српске радикалне странке, којом је руководио у одсуству председника Војислава Шешеља (који се фебруара 2003. године добровољно предао Хашком трибуналу). До сада је био три пута кандидат на председничким изборима у Србији (2003, 2004, 2008), и једном кандидат за председника СР Југославије (2000).

Обављао је дужност потпредседника Владе Србије у периоду 1998-2000 и потпредседника Владе СР Југославије 1999-2000, а маја 2007. године на пет дана је обављао и дужност председника Народне скупштине Републике Србије.

Има титулу четничког војводе коју је добио од Војислава Шешеља.^[2].

Томислав Николић је 6. септембра 2008. године, поднео оставку на дужност заменика председника Српске радикалне странке због размимоилажења у која су у странци настала поводом усвајања Споразума о стабилизацији и придруживању Србије са Европском унијом. У Скупштини Србије заједно са још двадесет радикалских посланика формирао је посланички клуб "Напред Србијо", а 12. септембра искључен је из Српске радикалне странке. 21. октобра, званично је основао Српску напредну странку на чијој оснивачкој скупштини је изабран за председника. ^{[3] [4]}

Садржај 1 Биографија 1.1 Политичка каријера 1.1.1 Заменик председника Српске радикалне странке 1.1.2 Српска напредна странка 2 Државне функције (и кандидовања) 3 Политички профил 4 Библиографија 5 Референце 6 Спољашње везе

[уреди] Биографија

Томислав Николић је по струци грађевински техничар. 1971. године, након што је напустио студије на Правном факултету у Крагујевцу, започео је радну каријеру у Грађевинском предузећу Жеграп. Био је шеф изградње на прузи Београд–Бар, радио у Мајданпеку, Прибоју, Пријепољу, Требињу, Београду и другим местима широм бивше СФРЈ. У крагујевачкој фирми „22. децембар“ био је шеф инвестиција у раздобљу од 12 година. Две године је био и технички директор јавног комуналног предузећа у Крагујевцу.

[уреди] Политичка каријера

Успостављањем вишестраначког система у Србији, Томислав Николић постаје функционер Народне радикалне странке, а одмах затим, на његову иницијативу, долази до уједињавања највећег броја општинских одбора народних радикала и Српског четничког покрета у Српску радикалну странку. Од 23. фебруара 1991. године, члан је Српске радикалне странке, у којој је најпре изабран за њеног потпредседника, а на три последња Отаџбинска конгреса српских радикала, тајним гласањем биран је за заменика председника. Од 1992. године посланик је у Скупштини Србије и једини посланик који је изабран у сваки сазив Скупштине Србије од тада. У време владавине Социјалистичке партије Србије, а искључиво због политичког деловања^{[тражи се извор]}, заједно са Војиславом Шешељем, осуђен је 1995. године на тромесечну казну затвора коју је издржавао у Гњилану.

24. марта 1998. године постао је потпредседник Владе Републике Србије у „влади народног јединства“ коју су оформили Социјалистичка партија Србије, Југословенска левица и Српска радикална странка под вођством председника Владе Мирка Марјановића. СРС се успротивила потписивању Кумановског споразума, јуна 1999. године, којим је окончана агресија НАТО на СР Југославију и министри из ове странке су поднели формалне оставке на своје функције, али су наставили да обављају своје дужности, објашњавајући ово националним интересима. У децембру 1999. Николић бива изабран за потпредседника Савезне владе СР Југославије, коју су ове странке формирале са СНП Црне Горе. СРС бележи лош резултат на парламентарним и председничким савезним изборима у септембру 2000, на којима је Николић као председнички кандидат освојио нешто испод 6% гласова. Власт преузима Демократска опозиција Србије (са СНП), а Николић се повлачи раду у странци.

[уреди] Заменик председника Српске радикалне странке

Након одласка Војислава Шешеља у Хаг, фебруара 2003. године, води Српску радикалну странку у земљи. На Шешељев предлог Централна отаџбинска управа странке донела је одлуку да Николић буде кандидат за председника Србије, јуна 2004. године. 27. јуна, у другом кругу је изгубио од противкандидата, актуелног председника Бориса Тадића, иако је у првом кругу имао више гласова.

2005. године Наташе Кандић, председница Фонда за хуманитарно право из Београда, је тврдила да је током рата у Хрватској Николић био у паравојној групи која је ликвидирала неколико цивила у хрватском селу Антин, северно од Винковаца. Николић се на те тврдње огласио, рекавши да док је био у Антину, ни један цивил није погинуо. Српска радикална странка је оптужила Кандићеву за клевету због оваквих тврдњи, као и власника телевизије Б92 Верана Матића, али је Четврто општинско тужилаштво оценило да нема довољно доказа за покретања кривичног поступка.

На конститутивној седници Народне скупштине Србије, која је започела 7. а завршила 8. маја 2007. године у раним јутарњим часовима, Николић је изабран за председника Скупштине већином од 142 посланика, пошто су представници Демократске странке Србије ускратили подршку кандидату Демократске странке и изгаласали Николића заједно са посланицима СРС и СПС. На тој функцији био је укупно пет дана, пошто су Демократска странка и Демократска странка Србије постигле споразум, и Николић је 13. маја поднео оставку.

Николић је био кандидат Српске радикалне странке на изборима за председника Србије 2008. Освојио је највећи број гласова (39.99%) у првом кругу председничких избора освојивши 5% више него његов противкандидат из Демократске странке Борис Тадић. У другом кругу председничких избора освојио је око 2.180.000 гласова или око 100.000 мање од Бориса Тадића и након тога честитао Борису Тадићу на победи изјавивши да „радикали никад неће престати да се боре“ и да „следе локални избори“.

[уреди] Српска напредна странка

6. септембра исте те 2008. године, Томислав Николић поднео је оставку на дужност заменика председника Српске радикалне странке. Повод је било усвајање Споразума о стабилизацији и придруживању Србије са Европском унијом. У СРС-у је дошло до несугласица око тога да ли треба гласати за усвајање тог споразума. Пошто је лидер радикала, Војислав Шешељ, наложио да се гласа против споразума (а Председнички колегијум СРС то већином гласова прихватио), Николић је поднео оставку на све страначке функције. Централна отаџбинска управа радикала је 12. септембра искључила из странке Николића и још десетак његових присталица, који су заједно с њим у републичком парламенту формирали посланички клуб "Напред Србијо".

21. октобра, на оснивачкој скупштини, изабран је за председника Српске напредне странке.

Томислав Николић је ожењен Драгицом, има два сина Радомира и Бранислава.

[уреди] Државне функције (и кандидовања)

• 24. марта 1998. године изабран је за потпредседника Владе Србије.
• Децембра 1999. године изабран је за потпредседника Савезне владе тадашње СР Југославије.
• Септембра 2000. године био је кандидат Српске радикалне странке на председничким изборима; по броју гласова је био рангиран трећи, иза Војислава Коштунице и Слободана Милошевића.
• Новембра 2003. био је кандидат који је освојио највише гласова на председничким изборима (око 47%); избори су због недовољне излазности (око 38%) били неуспели.
• На поновљеним председничким изборима, јуна 2004. године, у првом кругу је добио већину гласова (преко 30%), а у другом кругу је имао мање гласова од Бориса Тадића, у односу 45%:53,7% гласова.
• 8. маја 2007. изабран је за председника Народне скупштине Републике Србије. На ту функцију поднео је оставку 13. маја исте године.
• На председничким изборима одржаним 20. јануара 2008. године освојио је навећи број гласова у првом кругу и ушао је у други круг избора, у којем је 3. фебруара изгубио од Бориса Тадића.

[уреди] Политички профил

[уреди] Библиографија

Објавио је тринаест књига.

• Ни победа ни пораз
• Све за Косово и Метохију
• Отета победа
• Шешеља за председника
• Кроз медијски мрак
• Писмо са адресом
• У канџама мржње
• Говорио сам
• Скупштински ход по мукама
• Неокомунистички парламент
• Од почетка
• Кад падне влада Милошевић пада
• Ровови у Народној скупштини

Претходник: Предраг Марковић	Председник Народне скупштине Републике Србије	Наследник: Оливер Дулић
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

• Званична презентација Српске напредне странке
• Биографија Томислава Николића
• Николић на сајту Народне скупштине Републике Србије

Председници Народне скупштине Републике Србије
Слободан Унковић | Александар Бакочевић | Зоран Лилић | Зоран Аранђеловић | Драган Томић | Драган Маршићанин | Наташа Мићић | Драган Маршићанин  | Предраг Марковић | Томислав Николић | Оливер Дулић | Славица Ђукић-Дејановић