Aminopterin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Aminopterin
IUPAC ime
Drugi nazivi 4-Aminofolic acid
4-Aminopteroylglutamic acid
Aminopterin sodium
Aminopteroylglutamic acid
Identifikacija
CAS registarski broj 54-62-6 YesY
PubChem[1][2] 2154
ChemSpider[3] 2069
EINECS broj 200-209-9
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C19H20N8O5
Molarna masa 440.41 g/mol

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Aminopterin, 4-amino analog folne kiseline, je antineoplastični lek sa imunosupresivnim osobinama koji se koristi u hemoterapiji. Aminopterin je sintetički derivat pterina. Aminopterin dejstvuje kao inhibitor enzima dihidrofolat reduktaze. Njegov afinitet vezivanja za dihidrofolat reduktazu je dovoljno visok da efektivno blokira tetrahidrofolat sintezu. Ovo rezultuje u iscrpljivanju nukleotid prekursora i inhibiciji DNK, RNK, i protein sinteze.

Upotreba[уреди]

Ovaj lek je otkrio Dr. Yellapragada Subbarao, a prvi je koristio njegovu antifolatnu aktivnost Sidni Farber 1947. da indukuje remisiju kod dece sa leukemijom.[4][5] Aminopterin je kasnije prodavala kompanija Lederle Laboratories (Pearl River, Njujork) u SAD od 1953 do 1964 za pedijatrijsku leukemiju. Ta kompanije je u toku istog perioda prodavala blisko srodni antifolat metotreksat. Lederle Laboratories je zatim obustavila prodaju aminopterina u korist metotreksata zbog proizvodnih razloga. Aminopterin je u toku svog tržišnog veka korišćen i za tretman psorijaze u SAD. Ovaj lek je doveo do dramatičnog čišćenja lezija.[6]

Upotreba aminopterina u tretmanu raka je zamenjena 1950-tih godina metotreksatom zbog boljeg terapeutskog indeksa metotreksata.[7] Nedavno je došlo do obnavljanja interesa u aminopterin, tako da su u toku klinička ispitivanja sa ciljom suzbijanja leukemije.[8]

Ovo jedinjenje je bilo istraženo kao abortifacijent 1960-tih i ranije, ali je bilo asocirano sa kongenitalnim malformacijama.[9] Slične kongenitalne abnormalije su bile dokumentovane sa metotreksatom, i kolektivno njihovi teratogeni efekti su postali poznati kao fetalni aminopterin sindrom. Kad se slični klaster abnormalija javi u odsustvu izlaganja antifolatima on se opisuje kao aminopterinu-sličan sindrom bez aminopterina.[10]

Postoji izvesna doza kontroverzije po pitanju upotrebe aminopterina za kontrolu glodara. Ne postoji evidencija da je on bio korišćen u tu svrhu.[11][12] Priprema ovoj molekula je kompleksna i skupa. Osim toga on je nestabilan u otvorenoj sredini, i razlaže se pod uticajem svetlosti i toplote. Najniža letalna oralna doza aminopterina za pacove (LDLo) je 2.5 mg/kg.[13]

Aminopterin i metotreksat su široko korišćeni u selekciji medija (kao što je HAT medijum) za ćelijske kulture.

Vidi još[уреди]

Literatura[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ „Who was Sidney Farber, MD?“. Dana-Farber Cancer Institute Приступљено 5. 2. 2007.. 
  5. ^ Farber S, Diamond LK, Mercer RD, Sylvester RF, Wolff JA (1948). „Temporary remissions in acute leukemia in children produced by folic acid antagonist, 4-Aminopteroyl-glutamic acid (Aminopterin)“. N Engl J Med 238 (787): 787–93. 
  6. ^ Rees, R. B., J. H. Bennett, et al. (1964). „Aminopterin for psoriasis: A decade's observation.“. The Archives of Dermatology 90: 544. 
  7. ^ Goldin, A., J. M. Venditti, et al. (1955). „A quantitative comparison of the antileukemic effectiveness of two folic acid antagonists in mice“. J Natl Cancer Inst 15 (6): 1657-1664. 
  8. ^ Cole, Peter D.; al., et; Smith, AK; Cate, S; Larson, RA; Hawkins, DS; Holcenberg, J; Kelly, K et al. (November 15, 2005). „Phase II Trial of Oral Aminopterin for Adults and Children with Refractory Acute Leukemia“. Clinical Cancer Research 11 (22): 8089–8096. DOI:10.1158/1078-0432.CCR-05-0355. PMID 16299240. 
  9. ^ Emerson D (1962). „Congenital malformation due to attempted abortion with aminopterin“. American Journal of Obstetrics and Gynecology 84: 356–357. PMID 13890101. 
  10. ^ „Multiple Congenital Anomaly/Mental Retardation (MCA/MR) Syndromes: Fetal aminopterin syndrome“. United States National Library of Medicine Приступљено 26. 03. 2007.. 
  11. ^ „No Aminopterin in Tissues of Animals Killed by Recalled Pet Food“. PRNewsWire. 30. 3. 2007. Приступљено 14. 04. 2007.. 
  12. ^ Alfred L. Franklin, ; & et al., "Rodenticide comprising 4-amino-pteroylglutamic acid.", States Patent2,575,168. United States Patent patent 2,575,168., published November 13, 1951, assigned to American Cyanamid Company, New York, NY. 
  13. ^ „EPA Chemical Profile: Aminopterin“. United States Environmental Protection Agency. 31. 10. 1985. Приступљено 23. 03. 2007.. 

Spoljašnje veze[уреди]