Ђузепе Меаца

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђузепе Меаца
Ђузепе Меаца 1935. године
Лични подаци
Датум рођења (1910-08-23)23. август 1910.
Место рођења Милано, Краљевина Италија
Датум смрти 21. август 1979.(1979-08-21) (68 год.)
Место смрти Лисоне, Италија
Висина 1,69 m
Позиција нападач
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1927—1940
1940—1942
1942—1943
1944
1945—1946
1946—1947
Интер
Милан
Јувентус
Варезе
Аталанта
Интер
348
37
27
20
14
17
(241)
(9)
(10)
(7)
(2)
(2)
Репрезентативна каријера
1930—1939 Италија
53 (33)
Тренерска каријера
1945—1946
1946—1948
1949
1949—1951
1952—1953
1955—1956
1957
Аталанта (играч–тренер)
Интер (играч–тренер)
Бешикташ
Про Патрија
Италија (помоћник)
Интер
Интер (млади тим)
Награде

Ђузепе Меаца (итал. Giuseppe Meazza; Милано, 23. август 1910Лисоне, 21. август 1979) је бивши италијански фудбалски ас и тренер.

Биографија[уреди | уреди извор]

Остао је упамћен као један од најбољих навалних играча у свету између два рата. Био је уметник дриблинга. Највеће задовољство било му је да предрибла голмана и да са лоптом уђе у гол. Због свега што је учинио за фудбал, градски стадион у Милану је 1979. године добио његово име.

На фудбалској сцени појавио се као 17-годишњак у дресу Амбросиане (Интера). Два пута је био првак Италије (1930, 1938), једном победник купа Италије 1939. Због слабе циркулације крви у нози, годину дана је паузирао (1940) Враћа се и игра за Милан (1941—1942), наставља у Јувентусу (1942—1943). До краја рата игра незваничне утакмице за Варезе. У сезони 1945—1946 облачи дрес Аталанте из Бергама. Када је Интеру запретило испадање из Прве лиге постао је играч–тренер. Одиграо је 17 утакмица, постигао два гола и спасао Интер.

Три пута је био голгетер првенства Италије (1930, 1936, 1938).

У репрезентацији Италије дебитовао је 1930, на утакмици против репрезентације Швајцарске 4:2 (стрелац два гола), а опростио се 1939. утакмицом против Финске (3:2). Укупно је за репрезентацију одиграо 53 утакмице и постигао 33 гола.

Учествовао је на два Светска првенства 1934 и 1938, на којима је Италија била првак света.

У једном тренутку (1952—1953) био је помоћник селектора Карлина Берете, али су после само две победе у осам утакмица обојица смењени.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Ђузепе Меаца је један од само 13 играча који су наступали за три највећа и најтрофејнија италијанска клуба Јувентус, Интер и Милан. Поред њега то су урадили и Луиђи Чевенини, Савино Белини, Енрико Кандијани, Оскар Дамјани, Алдо Серена, Роберто Бађо, Едгар Давидс, Кристијан Вијери, Патрик Вијера, Златан Ибрахимовић, Андреа Пирло и Леонардо Бонучи. Треба додати да су у сва три клуба као тренери радили само Јожеф Виола (као играч наступао за Јувентус и Интер), Ђовани Трапатони (наступао за Милан) и Алберто Цакерони док је Ђузепе Вијани, дугогодишњи тренер Милана као играч наступао за Интер и Јувентус. Као помоћни тренер у сва три италијанска великана радио је Стефано Агрести, бивши јуниор Јувентуса. Такође, бивши фудбалер Јувентуса Стефано Пјоли је као тренер предводио Интер и Милан.

Трофеји[уреди | уреди извор]

Интер[уреди | уреди извор]

Репрезентација Италије[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Енциклопедија фудбала, Београд 2006. том 3. стр. 153

Спољашње везе[уреди | уреди извор]