Пређи на садржај

Љупчо Арсов

С Википедије, слободне енциклопедије
љупчо арсов
Љупчо Арсов
Лични подаци
Датум рођења(1910-05-19)19. мај 1910.
Место рођењаШтип, Османско царство
Датум смрти18. новембар 1986.(1986-11-18) (76 год.)
Место смртиСкопље, СР Македонија, СФР Југославија
Професијаекономиста
Деловање
Члан КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Председник Председништва
СР Македоније
Период19791982.
ПретходникВидоје Смилевски
НаследникАнгел Чемерски
Херој
Народни херој од27. новембра 1953.

Одликовања
Орден народног хероја
Орден јунака социјалистичког рада Орден народног ослобођења Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединства са златним венцем Орден Републике са златним венцем Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Љупчо Арсов — Гоце (Штип, 19. мај 1910Скопље, 18. новембар 1986) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Македоније, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. Од 1979. до 1982. обављао је функцију председника Председништва СР Македоније.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 19. маја 1910. године у Штипу. Године 1932. завршио је Високо-економске школу у Загребу и потом се запослио, као службеник у Хипотекарној банци у Београду. Још за време студија у Загребу приступио је омладинском револуционарном покрету, а 1940. године је постао члан Комунистичке партије Југославије. Када је службено премештен у Ваљево, тамо постаје инструктор КПЈ у Месном комитету, а 1941. године члан Рејонског комитета КПЈ у Београду.

После окупације Краљевине Југославије, вратио се у родни Штип и одмах се укључио у рад партијске организације и радио на припремама оружане борбе. Крајем 1941. године био је члан Месног комитета КПЈ за Битољ и радио је на припремама за формирање партизанског одреда. Почетком 1942. године бугарска полиција га је ухватила, али је због недостатка доказа убрзо пуштен из затвора.

У априлу 1942. године изабран је за члана Покрајинског комитета КПЈ за Македонију. Када је у јуну, отишао на састанак у Прилеп, полиција је 23. јуна опколила кућу у којој се одржавао састанак и приликом бекства, Љупчо је сломио ногу и био ухваћен. После четири месеца испитивања и мучења, био је интерниран. После повратка из интернације марта 1943. године постао је секретар Обласног комитета КПЈ у Штипу. Постао је члан Петог обласног комитета и комесар Пете оперативне зоне. Затим одлази на Скопску Црну Гору и у околини Врања, и 1. децембра 1943. године формира кумановски партизански батаљон „Орце Николов“. На терену је руководио партизанским акцијама, док није позван у Скопље, где је касније постао секретар Обласног комитета.

Био је већник на Другом засједању АВНОЈ-а и члан Главног штаба НОВ и ПО Македоније. На Првом заседању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Македоније, 2. августа 1944. године у манастиру св. Прохор Пчињски, изабран је за потпредседника Председништва АСНОМ-а.

После ослобођења Југославије обављао је разне одговорне дужности:

  • члан ЦК КП Македоније, од 1944.
  • у првој влади НР Македоније изабран је за потпредсника и за министра финансија
  • министар рада у Влади ФНРЈ, од 1948. до 1952.
  • Председник Извршног већа Народног собрања НР Македоније, од 1953. до 1961.
  • председник Народног собрања НР Македоније, од 1962. до 1963.
  • председник Већа народа Савезне скупштине СФРЈ
  • републички и савезни народни посланик, у свим скупштинским сазивима до 1967.
  • председник ССРН Македоније, од 1967. до 1971.
  • прдеседник Председништва СР Македоније, од 1979. до 1982.
  • члан Савета федерације

Умро је 18. новембра 1986. у Скопљу. Сахрањен је у Алеји великана на гробљу Бутел у Скопљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден народног ослобођења, Орден заслуга за народ првог реда, Орден братства и јединства првог реда, Орден за храброст и др.[1] Указом председника Јосипа Броза Тита одликован је 27. новембра 1953. Орденом народног хероја,[2] а 6. маја 1970. Орденом јунака социјалистичког рада.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ko je ko 1957, стр. 27.
  2. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 33.
  3. ^ „Сл. лист СФРЈ 19/71” (PDF). slvesnik.com.mk. 8. 4. 1971. стр. 312. 

Литература

[уреди | уреди извор]