Грујо Новаковић

грујо новаковић
Грујо Новаковић
Лични подаци
Датум рођења	(1913-04-23)23. април 1913.
Место рођења	Соколац, Аустроугарска
Датум смрти	6. октобар 1975.(1975-10-06) (62 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Професија	правник
Деловање
Члан КПЈ од	1936.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.
Одликовања

Грујо Новаковић (Соколац, 23. април 1913 — Београд, 6. октобар 1975), правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 23. априла 1913. године у Сокоцу, у чиновничкој породици. До 1941. године налазио се на школовању. Гимназију је похађао у Фочи, Босанској Градишки, Сарајеву и Бањалуци, а правне науке студирао је на Београдском универзитету, где је и дипломирао. Још у вишим разредима гимназије укључио се у омладински покрет и учествовао у ђачким штрајковима и сукобима с франковцима у бањалучкој гимназији, а, непосредно после матуре, и у демонстрацијама против Јевтићевог режима. Године 1933. постао је члан СКОЈ-а. Од тада је активно радио на организовању шумарских радника на Романији и око Хан Пијеска. У време студија у Београду још се више активирао у раду са студентском омладином. Као члан Земљорадничког клуба, ушао је у Уједињену студентску омладину. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1936. године и учествовао у многим акцијама и демонстрацијама КПЈ на Београдском универзитету. Зато је два пута био хапшен и држан у полицијском затвору.

Народноослободилачки рат

После капитулације Југославије, априла 1941. године, после повратка у Соколац из расуте југословенске војске, где га је затекао рат, преузео је руковођење партијском организацијом на Романији и Гласинцу, и био један од организатора оружаног устанка на Романији. Од почетка оружане борбе учествовао је у свим борбама на Романији. Као искусан политички радник и истакнут борац у Романијском партизанском одреду, одмах после ослобођења Сокоца био је постављен за команданта Команде места, а убрзо је изабран и за првог председника НОО-а у Сокоцу. После формирања Окружног комитета КПЈ за Романију, постао је његов члан.

У јануару 1942. године био је постављен за политичког комесара Романијског партизанског одреда. У лето 1942. године био је изабран за секретара Окружног комитета КПЈ за Романију, и на тој функцији остао до почетка 1944. године, када је именован за политкомесара 20. романијске ударне бригаде. Био је већник ЗАВНОБиХ-а и заменик већника АВНОЈ-а. Крајем 1944. године, био је изабран у Извршни одбор Обласног НОО-а за источну Босну и радио на организовању народне власти у том делу Босне и Херцеговине. При завршетку рата, био је изабран за председника Окружног народног одбора за Сарајево.

Послератна каријера

Након рата, обављао је низ одговорних функција:

• члан Окружног комитета КПЈ за Сарајево
• председник Окружног народног одбора Сарајева
• помоћник генералног секретара Владе ФНРЈ
• председник Комисије државне контроле БиХ
• секретар Обласног комитета КПЈ за Сарајево
• секретар Извршног већа Босне и Херцеговине
• секретар Градског комитета СК БиХ за Сарајево
• генерални секретар у Државном секретаријату за иностране послове
• члан Извршног комитета СК БиХ
• посланик у више сазива Савезне и Републичке скупштине
• члан Извршног већа БиХ, од 1964. до 1969. године
• председник Контролне комисије Савеза комуниста Југославије
• председник Статутарне комисије СКЈ од Деветог конгреса СКЈ
• члана Савета федерације

За свој активан друштвено-политички рад, добио је, за животно дело, награду ЗАВНОБиХ-а 1974. године.

Умро је 6. октобра 1975. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература

• Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
• Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
• Народни хероји Југославије. Љубљана - Београд - Титоград: Партизанска књига - Народна књига - Побједа. 1982.