Пређи на садржај

Зимске олимпијске игре 2026.

С Википедије, слободне енциклопедије
Зимске олимпијске игре 2026.
XXV Olympic Winter Games
Град домаћинМилано и Кортина д’Ампецо
Број спортова8
Број такмичења116
Отварање игара6. фебруар 2026.
Затварање игара22. фебруар 2026.
<  Пекинг 2022. Француски Алпи 2030.  >

Зимске олимпијске игре 2026. (итал. Olimpiadi invernali del 2026), званично XXV Зимске олимпијске игре ( итал. XXV Giochi olimpici invernali) и такође познат као Милано-Кортина 2026, је предстојећи међународни мулти-спортски догађај који ће се одрђати од 6. до 22. фебруара 2026. у италијанским градовима Милано и Кортина д'Ампецо. Заједничка понуда два града надмашила је другу заједничку понуду шведских градова Стокхолм – Аре са 47 према 34 гласа на 134. седници Међународног олимпијског комитета (МОК) у Лозани, Швајцарска, 24. јуна 2019.[1][2][3]

Ово ће бити четврте Олимпијске игре у Италији, која је раније била домаћин Зимских олимпијских игара 2006. у Торину, Зимских олимпијских игара 1956. у Кортини д'Ампецо и Летњих олимпијских игара 1960. у Риму. То ће бити прве Олимпијске игре на којима ће званично бити више градова домаћина и прве Зимске Олимпијске игре од Сарајева 1984. године на којима ће церемоније отварања и затварања бити одржане на различитим мјестима. Догађаји ће се такође одржати у седам других градова североисточне Италије. Игре ће обележити 20. годишњицу Зимских олимпијских игара у Торину, 70. годишњицу Зимских олимпијских игара у Кортини д'Ампецо и то ће бити први пут да ће Милано бити домаћин Олимпијских игара.

Процес надметања 

[уреди | уреди извор]

Избор града домаћина

[уреди | уреди извор]

Милано и Кортина д'Ампецо изабрани су за градове домаћине 24. јуна 2019. на 134. заседању МОК-а у Лозани, Швајцарска. Три италијанска члана МОК-а, Франко Караро, Иво Феријани и Ђовани Малаго, и два шведска члана МОК-а, Гунила Линдберг и Стефан Холм, нису имали право да гласају како је наведено у Олимпијској повељи.

Резултати надметања за организацију Зимских олимпијских игара 2026.[4]
Град Држава Гласови
Милано–Кортина д'Ампецо  Италија 47
Стокхолм–Аре  Шведска 34
Један уздржани глас[4]

Развој и припреме

[уреди | уреди извор]

Избор места за брзо клизање

[уреди | уреди извор]

Током процеса надметања, Комисија за надметање је предложила да се догађаји у брзом клизању одрже на постојећем клизалишту Пине у Базелга ди Пине. Међутим, упркос томе што је инфраструктура била спремна, захтевао је кров за који су студије утицаја и трошкова показале да би био веома скуп, што би могло да угрози буџет. Дакле, уместо тога, Комитет је разматрао три избора: изградња привременог или сталног клизалишта у павиљонима Фиера Милано, опције које би захтевале значајне структуралне радове, или премештање догађаја у Овал Лингото у граду Торину за које није било потребно структурално Промене. Простор је конструисан да буде домаћин брзог клизања током Зимских олимпијских игара 2006. и након игара је био домаћин разних догађаја као што су изложбе, сајмови и конференције. Место је такође коришћено на Зимској Универзијади 2007. за домаћинство истог спорта, а такође ће бити домаћин истог догађаја 2025. године. У априлу 2023. године процењено је да ће привремено клизалиште у Фиера Милано коштати скоро 20 милиона евра, што ће бити плаћено приватним средствима. Предлог да се користи торински Овални Лингото наишао је на противљење званичника из области Милана, укључујући градоначелника Милана Ђузепеа Салу и званичнике из региона домаћина Ломбардије и Венето.[5] Фиера Милано је потврђена као место брзог клизања 19. априла 2023.[6][7]

Забринутост око клизних спортова

[уреди | уреди извор]

Током процеса надметања за доделу организације догађаја, заједнички комитет је предложио да се обнови култна олимпијска стаза Еуђенио Монти у Кортини, која ће бити поново покренута као федерални центар такође за санкање и скелет.[8] Минимални трошкови рестаурације затворене стазе првобитно су процењени на око 14 милиона евра, док је у званичном досијеу понуде Милан-Кортина наведени трошак био 100 милиона евра (сличан буџет је потребан за изградњу стазе Цесана Париол која се користила на Зимским олимпијским играма 2006.).[9] Након првобитног предвиђања трошкова од 40-50 милиона евра, регион Венето издвојио је до 85 милиона евра за изградњу нових олимпијских објеката. Планирани су и годишњи издаци од 400.000 евра за управљање објектом, који би био отворен четири месеца у години, који би се измирио оснивањем фонда од 8 милиона евра.[10] Због све веће цене грађевинског материјала, председник региона Венето Лука Заја је у фебруару 2023. објавио да би трошкови обнове стазе Еугенио Монти могли да буду већи од 120 милиона евра.[11] Расписивање тендера за доделу радова, ниједна компанија није доставила понуду до рока 31. јула 2023.;[12] ни након тога није се могла наћи ниједна компанија заинтересована за извођење радова, како из економских разлога, тако и због тешкоћа да се сви радови заврше пре почетка Олимпијаде.[13] Због критичних проблема, трошкова и претераног времена за потпуну обнову стазе Цортина, градоначелник Инзбрука, Аустрија, дао је предлог за коришћење Олимпијског клизачког центра Иглс.[14] Италијански национални олимпијски комитет (CONI) је 16. октобра 2023. објавио да се стаза неће обнављати да би била домаћин Зимских олимпијских игара 2026. и да би се клизање могло одржати ван Италије.[15] Од тада је неколико грађевинских компанија сакупило понуде за проучавање потенцијалне реконструкције стазе Еуђенио Монти.[16] Добијена је понуда за изградњу нове клизне стазе уместо реконструкције стазе Еуђенио Монти.[17]

Места

[уреди | уреди извор]

Предлог Милано-Кортина 2026. укључивао је многа места такмичења која су коришћена током Зимске Универзијаде 2013. (Вал ди Фијеме), одржане у провинцији Трентино и оне инфраструктуре које су још увек биле у употреби, а коришћене су и на Зимским олимпијским играма 1956. такође одржаним у Кортина д’Ампецо. Сви догађаји на леду, осим карлинга, биће одржани на локацијама у Милану или широј миланској регији. Свечано отварање би требало да буде одржано на Сан Сиру, а затварање у Верона Арени као једином догађају који је планиран у Верони.

Међународни олимпијски комитет предложио је 18. јуна 2021. да се скијашко планинарење уврсти као спорт за Зимске олимпијске игре 2026. Предлог је одобрен 20. јула.[18]

МОК је 24. јуна 2022. објавио коначни програм за 2026. годину. Паралелно такмичење у алпском мешовитом тиму је уклоњено, док ће у алпској комбинацији сада учествовати двоје спортиста (један мушкарац и једна жена) из сваког тима, уместо једног како је предложио ФИС.[19] Уз три скијашко-планинске манифестације, олимпијском програму додато је пет нових догађаја у четири спорта која су већ била на програму. На овај начин заказано је укупно 116 догађаја у осам спортова.[20]

  • Скијање слободним стилом: мушки и женски дуал могул.
  • Луге: женски дубл, са преокретом постојећег такмичења у дублу са отвореног на искључиво мушко такмичење.
  • Скијашки скокови: Женска велика брдска индивидуа.
  • Скијашко планинарење: мушки и женски спринт, мешовита штафета.
  • Скелетон: Мешовита екипа.

Национални олимпијски комитети који учествују

[уреди | уреди извор]

Следећих 8 националних олимпијских комитета имају квалификоване спортисте. Седам квалификаната и домаћин, Италија, потврђено је да је ИИХФ ушао у свој турнир у хокеју на леду, а Русија привремено заузима друго место.[21]

Маркетинг

[уреди | уреди извор]

Амблем

[уреди | уреди извор]

За ово такмичење је по први пут амблем Олимпијских игара одређен јавним гласањем. Дана 6. марта 2021. током финала музичког фестивала у Санрему, бивши италијански освајачи златне медаље на Олимпијским играма Федерика Пелегрини и Алберто Томба представили су два дизајна кандидата под називом „Дадо“ и „Футура“. Обоје су дизајнирали Landor Associates.[22][23] 30. марта 2021. „Футура“ је проглашена за победнички амблем.[24][25] Амблем се састоји од стилизованог 26 исписаног у једном потезу, који представља утицај малих гестова и спорта, солидарности и одрживости.[26]

Маскота

[уреди | уреди извор]

Завршено онлајн гласање 28. фебруара 2023. одржано је међу листом кандидата за одабир две маскоте догађаја. Победнички кандидати, које су осмислили ученици школе у Таверни и инспирисани великим ласицама,[27] представљени су током друге вечери музичког фестивала у Санрему 2024. 7. фебруара 2024.[28] Откривено је да су њихова имена Тина и Мило (изведена од имена градова домаћина), а приказани су као сестра и брат.[29][30] Избор чокања је објашњен као последица отеловљења ових животиња „савременог италијанског духа“ радозналости, способности да се мењају у складу са годишњим добима и способности прилагођавања изазовним стаништима.[30] Две главне маскоте су додатно праћене са шест цветова кепице, названих The Flo.[31]

Опис

[уреди | уреди извор]

Ласице Мило и Тина у брат и сестра „рођени у планинама Италије“ који су „одлучили да се преселе у град“. Тина, главна олимпијска маскота, симболизује уметност, музику и трансформативну силу и лепоту. Мило, параолимпијска маскота, рођен је без ноге, а представља домишљатост, снагу воље и креативност.[30]

Тематска песма

[уреди | уреди извор]

Током финала музичког фестивала у Санрему 2022, представљена су два последња кандидата за званичну химну догађаја, након чега је отворена анкета. Дана 7. марта 2022, „Fino all'alba“ („До зоре“) — коју је саставила омладинска музичка група La Cittadina из Сан Пиетро Мартире у Севесу, а коју је током Санрема извела Ариса — проглашена је за победничку.[32]

Права на емитовање

[уреди | уреди извор]
  • Албанија – RTSH[33]
  • Азија – Infront Sports &amp; Media[34][35]
  • Аустралија – Nine Network[36][37]
  • Аустрија – ORF[38]
  • Белгија – RTBF, VRT[39][40]
  • Бразил– Grupo Globo[41]
  • Бугарска – BNT[42]
  • Канада – CBC/Radio-Canada[43]
  • Кина – CMG[44]
  • Хрватска – HRT[45]
  • Чешка – ČT[46]
  • Данска– DR, TV 2[47]
  • Европа (изузв Русије и Белорусије) – EBU, Warner Bros. Discovery[48]
  • Естонија – ERR[49]
  • Финска – Yle[50]
  • Француска – France Télévisions[51]
  • Немачка – ARD, ZDF[52]
  • Грчка – ERT[53]
  • Мађарска – MTVA[54]
  • Исланд – RÚV[55]
  • Ирскка– RTÉ[56]
  • Израел – Sports Channel[57]
  • Италија – RAI[58]
  • Јапан – Japan Consortium[59]
  • Косово* – RTK[60]
  • Летонија – LTV[61]
  • Литванија – LRT[62]
  • Макао – TDM[63]
  • Црна Гора – RTCG[64]
  • Низоземска – NOS[65]
  • СвернаКореја – JTBC[66]
  • Норвешка – NRK[67]
  • Пољска – TVP[68]
  • Словачка – RTVS[69]
  • Словенија – RTV[70]
  • Јужна Кореја – JTBC[66]
  • Шпанија– RTVE[71]
  • Шведска – SVT[72]
  • Швајцарска – SRG SSR[73]
  • Украјина– Suspilne[74]
  • Уједињено Краљество – BBC[75]
  • САД – NBCUniversal[76]

Дана 16. јануара 2023. МОК је објавио да је обновио свој европски уговор о правима на емитовање са Warner Bros. Discovery Sports који ће трајати од 2026. до 2032. године. Уговор покрива права на плаћену телевизију и стримовање летњих, зимских и олимпијских игара младих на Еуроспорту и Дисцовери+ на 49 европских територија.[77] За разлику од претходног уговора у којем је Discovery, Inc. био одговоран за њихово подлиценцирање емитерима у свакој земљи,[78][79] пакети права на бесплатно емитовање су истовремено додељени Европској радиодифузној унији и њеним чланицама да покривају најмање 100 сати сваке Зимске олимпијске игре.[77] У Италији, домаћа права се баве државним јавним емитером RAI[58] и италијанским одељењем ВБД-а.

У Сједињеним Државама, NBC ће поново преносити догађај у оквиру свог уговора од 7,75 милијарди долара[80] за емитовање ОИ до 2032.[81] Према новим споразумима Националне фудбалске лиге о медијским правима који почињу 2023. године, NBC ће такође служити као емитер Супербола (који се сада ротира међу све четири главне комерцијалне ФТА мреже Сједињених Америчких Држава) током зимских олимпијских година које јесени по уговору.[82][83]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Lausanne To Host Vote For Winning 2026 Winter Olympic Bid Instead of Milan After Italy Enters Race”. GamesBids. 20. 9. 2018. Архивирано из оригинала 24. 4. 2020. г. Приступљено 21. 9. 2018. 
  2. ^ „IOC To Move Up 2026 Olympic Bid Vote Three Months, Now June 2019”. GamesBids. 9. 10. 2018. Архивирано из оригинала 24. 4. 2020. г. Приступљено 9. 10. 2018. 
  3. ^ „Winter Olympics: Italy's Milan-Cortina bid chosen as host for the 2026 Games”. BBC. 24. 6. 2019. Архивирано из оригинала 10. 9. 2019. г. Приступљено 24. 6. 2019. 
  4. ^ а б „Milan-Cortina awarded the Olympic Winter Games 2026”. IOC. 24. 6. 2019. Архивирано из оригинала 21. 9. 2019. г. Приступљено 25. 6. 2019. 
  5. ^ „Bach to meet Italian PM as Milan Cortina 2026 speed skating venue due to be ratified”. 14. 4. 2023. 
  6. ^ Rowbottom, MIke (19. 4. 2023). „Milan The Unanimous Choice for Speed Skating at 2026 Winter Olympics”. Inside the Games. Приступљено 19. 4. 2023. 
  7. ^ Ridley, Bob (19. 4. 2023). „Fiera Milano Rho To Be New Home for Speed Skating at 2026 Winter Olympics”. The Stadium Business. Приступљено 19. 4. 2023. 
  8. ^ Barbara Ungaro. „Olimpiadi 2026: Cortina punta anche la rilancio della pista da bob”. Rai TGR. 
  9. ^ Jacopo Ricca (26. 8. 2018). „A Cortina è vecchia e da rifare la pista da bob scelta dal Coni contro Cesana”. Repubblica. 
  10. ^ Alessandra Segafredo (10. 8. 2021). „Ristruttrazione pista Eugenio Monti: il Bob Club Cortina fa chiarezza”. Radio Cortina. 
  11. ^ „Milano-Cortina, Zaia: pista bob costerà 100 milioni ma irrinunciabile”. 2023-02-06. 
  12. ^ „Nessuna azienda ha partecipato alla gara per costruire la contestata pista da bob a Cortina per le Olimpiadi invernali del 2026”. Il Post. 2023-07-31. 
  13. ^ „Nessuno vuole costruire la pista da bob di Cortina”. Il Post. 2023-09-21. 
  14. ^ Mike Rowbottom (2023-09-09). „Innsbruck Mayor invites Milan Cortina 2026 to use Igls track for Winter Olympic sliding events”. 
  15. ^ „2026 Winter Olympics: Sliding events to be held outside Italy”. BBC. 2023-10-16. 
  16. ^ „Milano-Cortina 2026: at least one candidate for the sliding track”. insidethegames.biz. 2024-01-23. 
  17. ^ „Milan-Cortina 2026 approves construction plans for Winter Olympics sliding venue despite risks and IOC opposition”. GamesBids. 2024-01-31. 
  18. ^ Sharma, Hritika. „Ski mountaineering added to 2026 Winter Olympic program”. Infobae. Архивирано из оригинала 9. 1. 2022. г. Приступљено 22. 7. 2021. 
  19. ^ „Alpine Combined To Become Team Event At 2026 Games”. www.snowindustrynews.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-09. 
  20. ^ „Milano Cortina 2026 set to become the most gender-balanced Olympic Winter Games in history”. International Olympic Committee. Архивирано из оригинала 28. 6. 2022. г. Приступљено 24. 6. 2022. 
  21. ^ „2026 Men's Olympic Winter Games & Qualification Tournament Program” (PDF). IIHF.com. Приступљено 2. 12. 2023. 
  22. ^ „Dal festival di Sanremo Pellegrini e Tomba lanciano 'Dado' o 'Futura', loghi di Milano-Cortina 2026”. la Repubblica (на језику: италијански). 6. 3. 2021. Архивирано из оригинала 16. 1. 2023. г. Приступљено 21. 3. 2021. 
  23. ^ „Milano Cortina 2026 Launch Online Vote to Decide Emblem”. International Olympic Committee. 9. 3. 2021. Приступљено 21. 3. 2021. 
  24. ^ Primavera, Erika (7. 3. 2021). „Olimpiadi 2026, 'Dado' o 'Futura': ecco il loghi per Milano Cortina” (на језику: италијански). Rome. Архивирано из оригинала 16. 1. 2023. г. Приступљено 21. 3. 2021. 
  25. ^ „Milano Cortina 2026, i nuovi simboli. E' 'Futura' il logo scelto, bianco per le olimpiadi, colorato per le paralimpiadi – Sport”. Agenzia ANSA (на језику: италијански). 30. 3. 2021. Архивирано из оригинала 16. 1. 2023. г. Приступљено 30. 3. 2021. 
  26. ^ „Milan Cortina 2026 unveil "Futura" design as Winter Olympic and Paralympic logo”. www.insidethegames.biz. 2021-03-30. Приступљено 2024-02-02. 
  27. ^ „Milano-Cortina: dalla Calabria la mascotte delle Olimpiadi”. Agenzia ANSA (на језику: италијански). 1. 3. 2023. Приступљено 7. 2. 2024. 
  28. ^ „Scaletta seconda serata Sanremo 2024, l'ordine di uscita di cantanti e ospiti stasera”. Sky TG24 (на језику: италијански). Sky Italia. 2024-02-07. Приступљено 2024-02-07. 
  29. ^ Di Grazia, Ida (7. 2. 2024). „Sanremo 2024, diretta seconda serata Incursione del signor Ruggero di Viva Rai2. I cantanti diventano presentatori. Giorgia co-conduttrice”. Leggo (на језику: италијански). Приступљено 7. 2. 2024. 
  30. ^ а б в „The mascots of Milano Cortina 2026”. olympics.com. IOC. Архивирано из оригинала 16. 03. 2024. г. Приступљено 9. 2. 2024. 
  31. ^ „La storia di Tina e Milo”. olympics.com (на језику: италијански). IOC. Приступљено 9. 2. 2024. 
  32. ^ Bila, Leticia (7. 3. 2022). „Milan Cortina 2026 unveils official song after earning 72 per cent of vote”. InsideTheGames.biz. Архивирано из оригинала 16. 1. 2023. г. Приступљено 8. 3. 2022. 
  33. ^ „EBU siguron të drejtat TV të olimpiadave” (на језику: албански). RTSH. 16. 1. 2023. Приступљено 4. 3. 2023. 
  34. ^ „IOC announces Infront as exclusive Central and South-East Asia Media Rights-Holder for 2026-2032 period”. International Olympic Committee. 15. 6. 2023. Приступљено 15. 6. 2023. 
  35. ^ Palmer, Dan (15. 6. 2023). „Infront to take over Olympic broadcast rights in Central and South-East Asia from crisis-hit Dentsu”. inside the games. Приступљено 15. 6. 2023. 
  36. ^ Brunsdon, Simon (8. 2. 2023). „Nine announces Olympic broadcast rights for five Games events”. Nine.com.au. Приступљено 8. 2. 2023. 
  37. ^ „IOC awards Nine exclusive rights in Australia for 2024-2032 Olympic Games”. International Olympic Committee. 8. 2. 2023. Приступљено 9. 2. 2023. 
  38. ^ „ORF sichert sich Rechte bis 2032”. Sport ORF (на језику: немачки). 16. 1. 2023. Архивирано из оригинала 16. 1. 2023. г. Приступљено 16. 1. 2023. 
  39. ^ „La RTBF diffusera les Jeux OIympiques 2026, 2028, 2030 et 2032”. RTBF (на језику: француски). 16. 1. 2023. Архивирано из оригинала 16. 1. 2023. г. Приступљено 16. 1. 2023. 
  40. ^ „VRT en Sporza verwerven uitzendrechten voor Olympische Spelen 2026 - 2032”. VRT (на језику: холандски). 16. 1. 2023. Архивирано из оригинала 16. 1. 2023. г. Приступљено 16. 1. 2023. 
  41. ^ „IOC reaches agreement for broadcast rights in Brazil with Grupo Globo through to 2032”. International Olympic Committee. 10. 12. 2015. Архивирано из оригинала 13. 12. 2015. г. Приступљено 11. 12. 2015. 
  42. ^ „Българската национална телевизия придоби правата за излъчване на Олимпийските игри до 2032 г” (на језику: бугарски). BNT. 17. 1. 2023. Приступљено 17. 1. 2023. 
  43. ^ „CBC to remain Canada's home for Olympic coverage through 2032”. CBC. Cbc.ca. 6. 2. 2022. Приступљено 6. 2. 2022. 
  44. ^ „IOC awards 2026–2032 broadcast rights in China”. International Olympic Committee. 9. 9. 2021. Архивирано из оригинала 28. 10. 2021. г. Приступљено 13. 9. 2021. 
  45. ^ „HRT osigurao prava prijenosa s olimpijskih igara do 2032” (на језику: хрватски). HRT. 17. 1. 2023. Приступљено 17. 1. 2023. 
  46. ^ „Olympijské hry zůstanou v České televizi až do roku 2032”. České televize (на језику: чешки). 16. 1. 2023. Архивирано из оригинала 16. 1. 2023. г. Приступљено 16. 1. 2023. 
  47. ^ „TV 2 forlænger OL-rettigheder frem til 2032”. TV 2 (на језику: дански). 16. 1. 2023. Архивирано из оригинала 16. 1. 2023. г. Приступљено 16. 1. 2023. 
  48. ^ „IOC awards exclusive 2026-2032 Olympic Games media rights in Europe to European Broadcasting Union and Warner Bros. Discovery”. IOC. 16. 1. 2023. Приступљено 16. 1. 2023. 
  49. ^ „Eesti Rahvusringhääling omandas olümpiamängude näitamisõigused”. ERR (на језику: естонски). 16. 1. 2023. Приступљено 16. 1. 2023. 
  50. ^ „Olympialaiset näkyvät Ylen kanavilla vuoteen 2032 asti”. Yle (на језику: фински). 16. 1. 2023. Архивирано из оригинала 16. 1. 2023. г. Приступљено 16. 1. 2023. 
  51. ^ „Jeux olympiques. France Télévisions et Warner Bros Discovery diffuseront les Jeux jusqu'en 2032”. ouest france (на језику: француски). 16. 1. 2023. Приступљено 16. 1. 2023. 
  52. ^ „Olympische Spiele 2026 bis 2032 bei ARD/ZDF”. ZDF (на језику: немачки). 16. 1. 2023. Приступљено 16. 1. 2023. 
  53. ^ „Οι Ολυμπιακοί Αγώνες "κλείδωσαν" στην ΕΡΤ έως το 2032” (на језику: грчки). ERT News. 21. 1. 2023. Приступљено 25. 1. 2023. 
  54. ^ „Újabb 8 évre a közmédia kapta az olimpiai játékok közvetítési jogait”. VG (на језику: мађарски). 16. 1. 2023. Приступљено 16. 1. 2023. 
  55. ^ „Ólympíuleikar á RÚV til 2032” (на језику: исландски). RÚV. 17. 1. 2023. Приступљено 17. 1. 2023. 
  56. ^ „RTÉ Sport secures Olympics rights for next decade”. RTÉ. 16. 1. 2023. Приступљено 16. 1. 2023. 
  57. ^ „ערוץ הספורט ימשיך לשדר את המשחקים האולימפיים לפחות עד 2032”. 8. 2. 2023. Приступљено 14. 2. 2023. 
  58. ^ а б „Le Olimpiadi fino al 2032 sulla Rai, insieme a Ebu e Discovery”. Rai News (на језику: италијански). 16. 1. 2023. Приступљено 16. 1. 2023. 
  59. ^ „IOC awards broadcast rights to the Japan Consortium through to 2032”. IOC. Olympic.org. 14. 11. 2019. Архивирано из оригинала 14. 11. 2019. г. Приступљено 14. 11. 2019. 
  60. ^ „Lojërat Olimpike 2026, 2028, 2030 dhe 2032 do të transmetohen në RTK” (на језику: албански). RTK. 16. 1. 2023. Приступљено 11. 8. 2023. 
  61. ^ „Latvijas Televīzija arī turpmāk pārraidīs olimpiskās spēles – tiesības iegūtas līdz 2032. gadam”. LTV.lv (на језику: летонски). 16. 1. 2023. Приступљено 16. 1. 2023. 
  62. ^ „Olimpinės žaidynės grįžta į LRT: nuo 2026 metų transliuosime 4 žaidynes”. LRT (на језику: литвански). 16. 1. 2023. Приступљено 16. 1. 2023. 
  63. ^ Lloyd, Owen (5. 12. 2021). „Macau's TDM to broadcast Milan Cortina 2026 after agreement with Chinese Media Group”. inside the games. Архивирано из оригинала 6. 12. 2021. г. Приступљено 6. 12. 2021. 
  64. ^ „RTCG kao član EBU dobila ekskluzivno pravo na prenos olimpijskih igara” (на језику: Montenegrin). RTCG. 17. 1. 2023. Приступљено 17. 1. 2023. 
  65. ^ „Olympische Spelen blijven tot 2032 bij de NOS te zien”. NOS (на језику: холандски). јануар 2023. Приступљено 16. 1. 2023. 
  66. ^ а б „IOC awards 2026–2032 Olympic Games broadcast rights in Korea to JTBC”. International Olympic Committee. Olympic.org. 4. 6. 2019. Архивирано из оригинала 4. 6. 2019. г. Приступљено 4. 6. 2019. 
  67. ^ „OL tilbake på NRK fra 2026”. NRK (на језику: норвешки). 16. 1. 2023. Приступљено 16. 1. 2023. 
  68. ^ „Pięć kolejnych igrzysk olimpijskich na antenach Telewizji Polskiej!”. TVP Sport (на језику: пољски). 16. 1. 2023. Приступљено 16. 1. 2023. 
  69. ^ „Verejnoprávna televízia si udrží olympijské hry minimálne do roku 2032” (на језику: словачки). 17. 1. 2023. Приступљено 17. 1. 2023. 
  70. ^ „RTV Slovenija pridobila medijske pravice za olimpijske igre do leta 2032” (на језику: словеначки). RTVSLO. 17. 1. 2023. Приступљено 17. 1. 2023. 
  71. ^ „El COI otorga derechos exclusivos de medios/emisión en Europa para los JJ.OO. de 2026-2032 a la UER y Warner Bros”. RTVE (на језику: шпански). 16. 1. 2023. Приступљено 16. 1. 2023. 
  72. ^ „Klart: SVT köper tillbaka OS-rättigheterna”. SVT Sport (на језику: шведски). 16. 1. 2023. Приступљено 16. 1. 2023. 
  73. ^ „SRG-Sender übertragen alle Olympischen Spiele bis 2032”. SRF (на језику: немачки). 16. 1. 2023. Архивирано из оригинала 16. 1. 2023. г. Приступљено 16. 1. 2023. 
  74. ^ „Суспільне Мовлення отримає права на трансляцію чотирьох Олімпійських ігор з 2026 року” (на језику: украјински). Suspilne. 17. 1. 2023. Приступљено 17. 1. 2023. 
  75. ^ „The Olympic Games to remain on the BBC for the next decade”. BBC. 16. 1. 2023. Архивирано из оригинала 16. 1. 2023. г. Приступљено 16. 1. 2023. 
  76. ^ „IOC awards Olympic Games broadcast rights to NBCUniversal through to 2032”. International Olympic Committee. 7. 5. 2014. Архивирано из оригинала 8. 5. 2014. г. Приступљено 7. 5. 2014. 
  77. ^ а б Roxborough, Scott (2023-01-16). „Warner Bros. Discovery, European Broadcasting Union Secure Olympics Rights in Europe Through 2032”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-08. 
  78. ^ Ourand, John (29. 6. 2015). „Discovery Lands European Olympic Rights Through '24”. sportsbusinessdaily.com. Архивирано из оригинала 2. 7. 2015. г. Приступљено 1. 7. 2015. 
  79. ^ „BBC dealt another blow after losing control of TV rights for Olympics”. The Guardian. 29. 6. 2015. Архивирано из оригинала 3. 7. 2015. г. Приступљено 30. 6. 2015. 
  80. ^ „Fewer Russians Could Be a Windfall for U.S. Olympic Business”. The New York Times. 7. 12. 2017. Архивирано из оригинала 5. 2. 2018. г. Приступљено 5. 2. 2018. 
  81. ^ „Olympics on NBC through 2032”. USA Today. Gannett Company. 7. 5. 2014. Архивирано из оригинала 1. 5. 2019. г. Приступљено 18. 5. 2019. 
  82. ^ Gordon, Grant (18. 3. 2021). „NFL announces new broadcast deals running through 2033 season”. NFL.com. Архивирано из оригинала 18. 3. 2021. г. Приступљено 1. 5. 2022. 
  83. ^ Reedy, Joe (18. 3. 2021). „Super Bowl/Olympics Sunday about to become routine for NBC”. ABC News. Приступљено 6. 2. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зимске_олимпијске_игре_2026.&oldid=28373042”