Качарево

Координате: 44° 57′ 57″ С; 20° 41′ 50″ И / 44.9657125° С; 20.6971897° И / 44.9657125; 20.6971897
С Википедије, слободне енциклопедије
Качарево
Центар места
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадПанчево
Становништво
 — 2011.Пад 7.100
 — густина186/km2
Географске карактеристике
Координате44° 57′ 57″ С; 20° 41′ 50″ И / 44.9657125° С; 20.6971897° И / 44.9657125; 20.6971897
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина80 m
Површина38,0 km2
Качарево на карти Србије
Качарево
Качарево
Качарево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26212
Позивни број013
Регистарска ознакаPA

Качарево је насеље града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Качареву живи 7.100 становника.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

На месту данашњег Качарева, 1791. године је, према војним плановима, изградио цар Леополд II и у тадашње нове куће преселио је Немце, који су се почели досељавати 1792. године. Досељеници су били евангелисти, пореклом из Виртемберга, и назвали су село Franzfeld, по аустријском цару Францу II.[2]. Године 1921. 97,7% становништва чинили су Немци.[3] Од 1924. године до почетка Другог светског рата, место је носило име Краљевићево.[4]

За време окупације 1941—1944, локалне немачке власти су вратиле име Францфелд. За време борби за ослобођење земље, једна совјетска оклопна јединица је 4. октобра 1944. године ушла у село. Два дана после доласка Совјета оснива се први народно-ослободилачки одбор, са задатком да обезбеди државне зграде и куће Немаца. У новембру месецу 1944. године, формирана је војна станица која је преузела сву власт у селу. Војска је од све земље у атару формирала пољопривредно добро, а покретну имовину је ставила под управу народног одбора. У априлу 1945. године, по наређењу војне станице, сво немачко становништво је смештено у логор на крају села. Војна станица је почела да врши припреме за долазак колониста. Конфисковала је сву немачку имовину и сместила у неколико магацина у селу, да би се када колонисти дођу та имовина њима поделила. Касније је село добило своје данашње име по народном хероју Светозару Качару (1914—1944), Светозарова мајка је колонизована из Босне у Качарево.[тражи се извор]

По попису из 2011. године, већину становника села чине Срби који су се доселили из Босне, Баније, Лике и Далмације. Македонци чине 20% становништва, који су већином досељени из Поречја. Године 1971, Македонци су чинили 41% становништва.[тражи се извор]

Од 1989. године у Качареву се сваке године, у Хали спортова, одржава сланинијада. Године 2020. године, је одржана по 33. пут.[5]

Црква[уреди | уреди извор]

Српска православна црквена општина у Качареву је формирана 1980. године. Пошто локацију у центру села није било могуће добити,донета је одлука да се у Качареву, у улици 4. октобра 43 купи плац за изградњу цркве. Благословом тадашњег епископа банатског Амфилохија, од 1985. године, служба се одвија у делу постојеће куће на локацији. За време службовања оца Мирослава Вујића, тадашњег пароха качаревачког, потекла је иницијатива за изградњу храма који ће бити посвећен Светој браћи Ћирилу и Методију. Епископ Амфилохије је 1989. године осветио темеље будућег храма, а наредне године је започета је изградња храма по пројекту архитекте Предрага Ристића, која је трајала пуних 15 година. Епископ банатски Никанор и епископ сремски Василије су 4. септембра 2005. године освештали новоподигнути храм и том приликом положили мошти Светог Саве Освећеног у часни престо храма.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. било је 7.624 становника (према попису из 1991. било је 8.103 становника).

У насељу Качарево живи 6.084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (38,1 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 2.411 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[6]
Година Становника
1948. 5.044
1953. 5.899
1961. 7.792
1971. 8.088
1981. 8.309
1991. 8.103 7.857
2002. 7.624 8.009
2011. 7.100
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби
  
 5.042 66,13%
Македонци
  
 1.467 19,24%
Југословени
  
 322 4,22%
Црногорци
  
 100 1,31%
Мађари
  
 19 0,24%
Словаци
  
 18 0,23%
Муслимани
  
 14 0,18%
Хрвати
  
 13 0,17%
Немци
  
 9 0,11%
Румуни
  
 4 0,05%
Бугари
  
 3 0,03%
Чеси
  
 1 0,01%
Словенци
  
 1 0,01%
Руси
  
 1 0,01%
Бошњаци
  
 1 0,01%
непознато
  
 244 3,20%


Становништво према полу и старости[8]
м
ж
? 11
  
  
 15
80+ 51
  
  
 71
75—79 68
  
  
 111
70—74 138
  
  
 182
65—69 187
  
  
 225
60—64 179
  
  
 222
55—59 214
  
  
 183
50—54 338
  
  
 331
45—49 332
  
  
 299
40—44 266
  
  
 285
35—39 251
  
  
 249
30—34 265
  
  
 251
25—29 289
  
  
 264
20—24 298
  
  
 295
15—19 250
  
  
 283
10—14 237
  
  
 231
5—9 204
  
  
 197
0—4 166
  
  
 186
Просек : 38,1 39,3
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 974 1.185 1.898 2.072 2.291 2.350 2.411
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 359 551 492 593 244 127 35 4 4 2 3,16
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 3.137 927 1.983 155 65 7
Женски 3.266 673 1.985 492 103 13
УКУПНО 6.403 1.600 3.968 647 168 20
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.484 158 0 1 586
Женски 802 54 0 0 229
УКУПНО 2.286 212 0 1 815
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 19 136 133 14 129
Женски 8 14 133 28 21
УКУПНО 27 150 266 42 150
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 10 54 98 30 22
Женски 18 25 23 61 158
УКУПНО 28 79 121 91 180
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 22 0 0 72
Женски 13 2 0 15
УКУПНО 35 2 0 87

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Качарево
    Качарево
  • Разгледница из Качарева
    Разгледница из Качарева

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику. . Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8. 
  2. ^ „Franzfelder Urkunden” [Сертификат о оснивању Францфелда]. Franzfedler.de. јул 2004. Архивирано из оригинала 4. 4. 2023. г. 
  3. ^ "Време", 14. јун 1939
  4. ^ "Време", Београд 3. август 1924. године
  5. ^ Миришу, пробају, а слабо купују („Вечерње новости”, 14. фебруар 2019)
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Качарево&oldid=27546478”