Клептократија
| Део серије о политици | ||||||||||
| Основни облици владавине | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Структура моћи | ||||||||||
|
||||||||||
| Извор моћи | ||||||||||
|
||||||||||
| Идеологија моћи | ||||||||||
|
||||||||||
 Политика | ||||||||||
Клептократија је израз којим се описује стање у држави у којој је корупција највиших политичких институција доведена до нивоа када власт постоји само зарад личне добити појединаца и странака који је чине, на рачун шире популације и често без сакривања.[1][2] Реч клептократија потиче од грчке речи клептос /κλέπτης/ - лопов и кратос /κράτος/ - власт, држава (у слободном преводу лоповска власт, држава лопова) и по правилу има пежоративно значење.[3][4] Једна од карактеристика друштвено-економске крађе засноване на политичком принципу је да често нема јавних саопштења у којима се објашњава или извињава за малверзације, нити било какве правне оптужбе или казне изречене против преступника.[5]
Клептократија се разликује од плутократије[6][7] (владавина најбогатијих) и олигархије[8][9] (владавина мале елите). У клептократији, корумпирани политичари се тајно обогаћују мимо владавине права, митом, и посебним услугама лобиста и корпорација, или једноставно усмеравају државна средства себи и својим сарадницима.[10][11][12] Такође, клептократе често извозе велики део свог профита у стране нације у ишчекивању губитка моћи.[13]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Клептократије се обично везују за искварене облике ауторитарних власти, посебно диктатуре, олигархије, војне хунте и облике аутократских и непотистичких власти у чији рад није могуће имати увид, због могућности клептократа да управљају како приливом тако и расподелом државних средстава. Клептократије се типично јављају у земљама трећег света, а посебно у последње две деценије у посткомунистичким земљама источне Европе. То су углавном земље чију економију (као наслеђе колонијализма) карактерише одлив средстава и ресурса.
Једна од доминантних карактеристика клептократије је свеприсутна и свеобухватна корупција која залази у све поре друштва. У таквом друштву где је корупција системска, суделовање у корупцији или бар прећутно одобравање исте је предуслов за недискриминисан друштвени статус (могућност запошљавања у државним институцијама и фирмама, неретко и у приватним које су блиске држави или не желе да буду у немилости државе, личну, правну и имовинску сигурност, приступ социјалној и здравственој заштити...).
У државама где влада клептократија властодршци јавном имовином располажу као својим приватним власништвом, а средства или троше на властити луксуз или их пребацују на рачуне страних земаља чиме обезбеђују себи лагодан живот у егзилу за случај губитка власти.[13] Клептократска пракса се јавља у разним облицима, као што су намештања продаје предузећа властодршцу или члановима његове породице, изнуђивање новца од пословних људи за „хуманитарне акције“ владајуће странке, проневера новца из државних фондова, скретање страних инвестиција у своју корист, и сл.
Специфичан случај клептократије је „Raubwirtschaft”, њемачки израз за „пљачку економије”, где се цела економија државе заснива на пљачки, отимању и пљачкању освојених територија. Такве државе су или у континуираном рату са својим суседима или једноставно израбљују своје субјекте све док имају опорезиву имовину. Арнолд Тојнби је тврдио да је Римско царство било таква држава.[14]
Последице[уреди | уреди извор]
Последице клептократског режима по правилу су штетне у погледу слабљења државне економије, државне политике и грађанских права. Клептократија у влади често обезвређује стране инвестиције и драстично слаби домаће тржиште и прекограничну трговину. Због проневера новца грађана злоупотребом средстава која потичу из плаћања пореза, као и разних шема прања новца, клептократски организован политички систем тежи да деградира квалитет живота скоро сваког појединца.
Као додатак томе, новац који клептократе краду често се узима из фондова намењених изградњи јавних добара, као што су болнице, школе, путеви, паркови и сл. - што додатно појачава ефекат смањења квалитета живота у земљи којом управљају клептократе.
Клептократија обесмишљава вишестраначку власт због удруживања политичких елита, па стога подрива како демократију тако и било који други политички формат под којим је држава.
Примери[уреди | уреди извор]
Међународни ранг[уреди | уреди извор]
Ране 2004, Немачка антикорупцијска невладина организација Трансперенси Интернешнел објавила је листу владаоца за које се верује да по количини средстава које су на рачун грађана прибавили у своју корист спадају у првих десет последњих година.[15]
По количини присвојених средстава (у Америчким доларима) они су:
- Бивши Индонежански председник Сухарто ($15 милијарди – $35 милијарди)[16][17][18][19][20]
- Бивши председник Филипина Ferdinand Marcos ($5 милијарди – $10 милијарди)
- Бивши председник Конго-а Mobutu Sese Seko ($5 милијарди)
- Бивши Нигеријски шеф државе Sani Abacha ($2 милијарде – $5 милијарди)
- Бивши председник СР Југославије и Србије Слободан Милошевић ($1 милијарда)
- Бивши председник Хаитија Jean-Claude Duvalier ($300 милиона – $800 милиона)
- Бивши Перуански председник Alberto Fujimori ($600 милиона)
- Бивши Украјински премијер Pavlo Lazarenko ($114 милиона – $200 милиона)
- Бивши председник Никарагве Arnoldo Alemán ($100 милиона)
- Бивши председник Филипина Joseph Estrada ($78 милиона – $80 милиона)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „kleptocracy”, Dictionary.com Unabridged, n.d, Приступљено 1. 11. 2016
- ^ "Kleptocracy". The Oxford English Dictionary. Oxford University Press. 1st ed. 1909.
- ^ „The Trauma of Ascending to Presidency Through the Backdoor”. Modern Ghana (на језику: енглески). Приступљено 24. 4. 2021.
- ^ Matsilele, Trust (децембар 2013). The political role of the diaspora media in the mediation of the Zimbabwean crisis : a case study of The Zimbabwean – 2008 to 2010 (Thesis) (на језику: енглески). Stellenbosch : Stellenbosch University, 2013. Приступљено 24. 4. 2021.
- ^ "Zanu thievocracy knows no boundaries" Архивирано фебруар 19, 2020 на сајту Wayback Machine,The Zimbabwean, December 20, 2008
- ^ Fiske, Edward B.; Mallison, Jane; Hatcher, David (2009). Fiske 250 words every high school freshman needs to know. Naperville, Ill.: Sourcebooks. стр. 250. ISBN 978-1402218408.
- ^ Coates, Colin M., ур. (2006). Majesty in Canada: essays on the role of royalty. Toronto: Dundurn. стр. 119. ISBN 978-1550025866.
- ^ Coleman, James; Rosberg, Carl (1966). Political Parties and National Integration in Tropical Africa
. Los Angeles: University of California Press. стр. 681–683. ISBN 978-0520002531.
- ^ Chernenko, Demid (2018). „Capital structure and oligarch ownership” (PDF). Economic Change and Restructuring. 52 (4): 383—411. S2CID 56232563. doi:10.1007/S10644-018-9226-9.
- ^ „cronyism American English definition and synonyms - Macmillan Dictionary”.
- ^ „the definition of cronyism”.
- ^ Daniel Garza (12. 3. 2012). „Government Cronyism is Back”. Архивирано из оригинала 8. 3. 2015. г. Приступљено 3. 3. 2015.
- ^ а б Acemoglu, Daron; Robinson, James A.; Verdier, Thierry (2004). „Kleptocracy and Divide-and-Rule: a Model of Personal Rule”. Journal of the European Economic Association. 2 (2–3): 162—192. Архивирано из оригинала 24. 05. 2012. г. Приступљено 15. 11. 2017. Paper presented as the Marshall Lecture at the European Economic Association's annual meetings in Stockholm, August 24, 2003
- ^ Jensen, Derrick; McBay, Aric (2009). What We Leave Behind. Seven Stories Press. стр. 374. ISBN 978-1583228678. via „Collapse of Rome”. The official Derrick Jensen site. Приступљено 15. 11. 2017.
- ^ „Plundering politicians and bribing multinationals undermine economic development, says TI” (PDF). Transparency International. 2004. Архивирано из оригинала (pdf) 21. 06. 2007. г. Приступљено 16. 10. 2006.
- ^ Hunt, Luke (8. 1. 2013). „End of 30-Year Hunt for Marcos Billions?”. The Diplomat, Asian Beat section.
- ^ Komisar, Lucy (2. 8. 2002). „Marcos' Missing Millions”. In These Times.
- ^ Ezrow, Natasha M.; Franz, Erica (2011). Dictators and Dictatorships: Understanding Authoritarian Regimes and Their Leaders. Continuum Publishing. стр. 135. ISBN 978-1-4411-7396-6.
- ^ Henry, James S.; Bradley, Bill (2005). „Philippine Money Flies”. The Blood Bankers: Tales from the Global Underground Economy. Basic Books. стр. 43. ISBN 978-1-56025-715-8.
- ^ „Bureau of Labor Statistics CPI Inflation Calculator”. United States Department of Labor.
Литература[уреди | уреди извор]
- Henry, James S.; Bradley, Bill (2005). „Philippine Money Flies”. The Blood Bankers: Tales from the Global Underground Economy. Basic Books. стр. 43. ISBN 978-1-56025-715-8.
- Ezrow, Natasha M.; Franz, Erica (2011). Dictators and Dictatorships: Understanding Authoritarian Regimes and Their Leaders. Continuum Publishing. стр. 135. ISBN 978-1-4411-7396-6.
- Machan, Tibor (2008). „Kleptocracy”. Ур.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: SAGE; Cato Institute. стр. 272—73. ISBN 978-1412965804. LCCN 2008009151. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n163.
- Komesaroff, Paul A.; Kerridge, Ian; Lipworth, Wendy (2019). „Komesaroff PA, Kerridge I, Lipworth W. "Conflicts of interest: new thinking, new processes". Internal Medicine Journal. 49 (5). . 2019: 574—577. Недостаје или је празан параметар
|title=([[Помоћ:CS1 грешке#citation_missing_title|помоћ]])[[Категорија:Странице са изворима без наслова]]”. Internal Medicine Journal. 49 (5): 574—577. PMID 30693633. S2CID 59340797. doi:10.1111/imj.14233. hdl:2123/20531
. Архивирано из оригинала 2021-03-23. г. Приступљено 2019-09-26. Сукоб URL—викивеза (помоћ) - Acocella, N. and Di Bartolomeo, G. and Piacquadio, P.G. [2009], Conflict of interest, (implicit) coalitions and Nash policy games, in: Economics Letters, 105: 303–305.
- Black, William K. (2005). The Best Way to Rob a Bank Is to Own One. Austin, TX: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-72139-5.
- Davis, Michael; Andrew Stark (2001). Conflict of interest in the professions. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-512863-5.
- Lessig, Lawrence (2011). Republic, Lost: How Money Corrupts Congress -- and a Plan to Stop It. Twelve. ISBN 978-0-446-57643-7.
- Lo, Bernard; Marilyn J. Field (2009). Conflict of Interest in Medical Research, Education, and Practice. Washington, D.C.: National Academies Press. ISBN 978-0-309-13188-9.
- Porter, Roger J.; Thomas E. Malone (1992). Biomedical research: collaboration and conflict of interest. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-4400-3.
- Thompson, Dennis (1995). Ethics in Congress: From Individual to Institutional Corruption. Washington, D.C.: Brookings Institution Press. ISBN 978-0-8157-8423-4.
- Thompson, Dennis (1993). „Understanding financial conflicts of interest”. New England Journal of Medicine. 329 (8): 573—76. CiteSeerX 10.1.1.466.1945 . PMID 8336759. doi:10.1056/NEJM199308193290812.
- Thacker, Paul D. (новембар 2006). „Environmental journals feel pressure to adopt disclosure rules”. Environmental Science & Technology. 40 (22): 6873—6875. Bibcode:2006EnST...40.6873T. PMID 17153989. doi:10.1021/es062808a .
- McDonald, Michael. „Ethics and Conflict of Interest”. W. Maurice Young Centre for Applied Ethics. Архивирано из оригинала 2007-11-03. г.
- Dennis F. Thompson (19. 8. 1993). „Understanding financial conflicts of interest”. The New England Journal of Medicine. 329 (8): 573—576. PMID 8336759. doi:10.1056/NEJM199308193290812.
- Wolfram, Charles (1986). Modern Legal Ethics. West Publishing Company. стр. §7.1.1. ISBN 9780314926395.
- Hazard and Dondi, Geoffrey C and Angelo (2004). Legal Ethics: A Comparative Study. Stanford University Press. ISBN 9780804748827.
- Congressional Record Архивирано 2023-04-27 на сајту Wayback Machine, V. 146, Pt. 8, June 13, 2000 to June 21, 2000.
- US v. Gellene Архивирано 2018-09-28 на сајту Wayback Machine (Seventh Circuit, 1999).
- Corrine Cooper. Attorney Liability in Bankruptcy Архивирано 2023-04-27 на сајту Wayback Machine (2006).
- „Rule 1.7: Conflict of Interest: Current Clients | The Center for Professional Responsibility”. www.americanbar.org. Архивирано из оригинала 2017-04-27. г. Приступљено 2017-02-18.
- Griseri, Paul (2010). Business Ethics and Corporate Responsibility. Cengage Learning EMEA. ISBN 9781408007433.
- „1120-Individual Objectivity”. Institute of Internal Auditors. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 7. 7. 2011.
- „Policies & Procedures of the Internal Audit Activity”. City College of San Francisco. Архивирано из оригинала 20. 1. 2012. г. Приступљено 7. 7. 2011.
