Kleptokratija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Kleptokratija je izraz kojim se opisuje stanje u državi u kojoj je korupcija najviših političkih institucija dovedena do nivoa kada vlast postoji samo zarad lične dobiti pojedinaca i stranaka koji je čine, na račun šire populacije i često bez sakrivanja. Reč kleptokratija potiče od grčke reči kleptos /κλέπτης/ - lopov i kratos /κράτος/ - vlast, država (u slobodnom prevodu lopovska vlast, država lopova) i po pravilu ima pežorativno značenje.

Karakteristike[uredi]

Kleptokratije se obično vezuju za iskvarene oblike autoritarnih vlasti, posebno diktature, oligarhije, vojne hunte i oblike autokratskih i nepotističkih vlasti u čiji rad nije moguće imati uvid, zbog mogućnosti kleptokrata da upravljaju kako prilivom tako i raspodelom državnih sredstava.

Kleptokratije se tipično javnjaju u zemljama trećeg sveta, a posebno u poslednje dve decenije u postkomunističkim zemljama istočne Evrope. To su uglavnom zemlje čiju ekonomiju (kao nasleđe kolonijalizma) karakteriše odliv sredstava i resursa.

U državama gde vlada kleptokratija vlastodršci javnom imovinom raspolažu kao svojim privatnim vlasništvom, a sredstva ili troše na vlastiti luksuz ili ih prebacuju na račune stranih zemalja čime obezbeđuju sebi lagodan život u egzilu za slučaj gubitka vlasti. Kleptokratska praksa se javlja u raznim oblicima, kao što su nameštanja prodaje preduzeća vlastodršcu ili članovima njegove porodice, iznuđivanje novca od poslovnih ljudi za „humanitarne akcije“ vladajuće stranke, pronevera novca iz državnih fondova, skretanje stranih investicija u svoju korist, i sl.

Posledice[uredi]

Posledice kleptokratskog režima po pravilu su štetne u pogledu slabljenja državne ekonomije, državne politike i građanskih prava. Kleptokratija u vladi često obezvređuje strane investicije i drastično slabi domaće tržište i prekograničnu trgovinu. Zbog pronevera novca građana zloupotrebom sredstava koja potiču iz plaćanja poreza, kao i raznih šema pranja novca, kleptokratski organizovan politički sistem teži da degradira kvalitet života skoro svakog pojedinca.

Kao dodatak tome, novac koji kleptokrate kradu često se uzima iz fondova namenjenih izgradnji javnih dobara, kao što su bolnice, škole, putevi, parkovi i sl. - što dodatno pojačava efekat smanjenja kvaliteta života u zemlji kojom upravljaju kleptokrate.

Kleptokratija obesmišljava višestranačku vlast zbog udruživanja političkih elita, pa stoga podriva kako demokratiju tako i bilo koji drugi politički format pod kojim je država.

Primeri[uredi]

Međunarodni rang[uredi]

Rane 2004, Nemačka antikorupcijska nevladina organizacija Transperensi Internešnel objavila je listu vladaoca za koje se veruje da po količini sredstava koje su na račun građana pribavili u svoju korist spadaju u prvih deset poslednjih godina.[1]

Po količini prisvojenih sredstava (u Američkim dolarima) oni su:

  1. Bivši Indonežanski predsednik Suharto ($15 milijardi – $35 milijardi)
  2. Bivši predsednik Filipina Ferdinand Marcos ($5 milijardi – $10 milijardi)
  3. Bivši predsednik Kongo-a Mobutu Sese Seko ($5 milijardi)
  4. Bivši Nigerijski šef države Sani Abacha ($2 milijarde – $5 milijardi)
  5. Bivši predsednik SR Jugoslavije i Srbije Slobodan Milošević ($1 milijarda)
  6. Bivši predsednik Haitija Jean-Claude Duvalier ($300 miliona – $800 miliona)
  7. Bivši Peruanski predsednik Alberto Fujimori ($600 miliona)
  8. Bivši Ukrajinski premijer Pavlo Lazarenko ($114 miliona – $200 miliona)
  9. Bivši predsednik Nikaragve Arnoldo Alemán ($100 miliona)
  10. Bivši predsednik Filipina Joseph Estrada ($78 miliona – $80 miliona)

Izvori[uredi]

  1. „Plundering politicians and bribing multinationals undermine economic development, says TI” (pdf). Transparency International. 2004. Pristupljeno 16. 10. 2006.