Косовска област

Косовска област
Косовска област
1922—1929.
	; Косовска област
Главни град	Приштина
Регија	Југоисточна Европа
Земља	Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина	8.471 км2
Становништво	351.990
Догађаји
Статус	Бивша област
Историја
• Успостављено	1922
• Укинуто	1929.
Претходник	Следбеник
	Косовски округ Призренски округ Јужна Србија (Краљевина СХС)
	Топлички округ Врањски округ Северна Србија (Краљевина СХС)
Вардарска бановина (Краљевина Југославија)
Моравска бановина (Краљевина Југославија)

Косовска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Настала је 1922. спајањем ранијих округа Топличког, Косовског и Призренског, с тим што је Гњилански срез Косовског округа размењен са Лебанским срезом Врањског (и тако постао део Врањске области). Расформирана је 1929. године увођењем бановина: Прокупље, Куршумлија и Подујево (тј. окрузи Добрички, Косанички и Лабски) су припали Моравској бановини, а остатак Вардарској.^[1]^[2]

Географија[уреди | уреди извор]

Косовска област обухватала је поречја Топлице, Ситнице и Белог дрима. Од мањих цјелина сјеверне Србије овој области припадају Добрич, Топлица, Пуста Река и Косаница. Планине су Копаоник и Јастребац, са њиховим огранцима, затим Петрова Гора и Пасјача. Области припадају и горњи токови Пусте Реке и Јабланице.

Становништво[уреди | уреди извор]

Главно становништво према попису од 1921 чине Срби (203.917), поред њих знатно су заступани Арнаути и арнауташи (125.345), а прилично и Турци са неважном примесом других народности (22.308), уз незнатно суделовање Куцовлаха (350) и других Словена (54), Њемаца (9) и Мађара (7).

По вјероисповести највише је православних (188.912), затим муслимана (157.383), најмање католика (5.252), поред незнатног броја мојсијевца (344), евангелика (69) и других вјероисповијести (40).