Мала Иванча

Мала Иванча
Мала Иванча;
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Сопот
Становништво
— 2011.	1769
Географске карактеристике
Координате	44° 35′ 14″ С; 20° 36′ 32″ И / 44.587166° С; 20.608833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Мала Иванча Мала Иванча на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Мала Иванча је насеље y Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1769 становника

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

По предању село је најпре било у “Пустој Иванчи“, одакле се преместило на данашње место између Рипња и Врчина на северу, и Малог Пожаревца на југу, и то око механе, где је и најстарији крај села. По предању, у атару овог села, на месту Орашју, била је нека црква. На западној страни налази се насеље Раља (Сопот), југозападно је Поповић а североисточно од Мале Иванче налазе се Бегаљица и Гроцка.

У литератури нема помена о овоме селу све до 1822. године. У арачким списковима из те године помиње се Мала Иванча која је тада имала 22 куће. По попису из 1921. године. У селу је била 231 кућа са 1396 становника.^[1]

Предање вели да су село основали Бабићи, Јагодићи, и Савићи који не знају од куда су њихови стари дошли. Затим су дошли Божанићи из крагујевачке Каменице и Јеленићи (Кораћичани) из Кораћице. Предање вели да је село било мало и да није имало више од седам кућа. Остале су породице досељене и то: Жмурићи, који су се раније презивали Мирковићи, са Косова; Црногорци и Ђекићи из Црне Горе; Пузовићи из Босне; Стојковићи из околине Софије; Зрзуле из Драгачева; Богићевићи из Малог Пожаревца; Јерићи из Лисца (Драгачево); Јекићи из Буковика (Јасеница) и Срећковићи из Бугарске.^[2]

Мала Иванча је десетак година након Другог светског рата припојена општини Сопот, пре тога је у Срезу Гроцка чинила једну општину са Малим Пожаревцом, Сенајом и Шепшином. Године 1904. постала је самосталном општином у време када су Београд сачињавала два среза: Врачарски и Грочански. Мала Ивача је тада припадала Грочанском Срезу.

Београдски округ имао је 1913. године два среза:

Срез Врачар који је обухватао: Бели Поток, Велики Мокри Луг, Велико Село, Винчу, Вишњицу, Жарково, Железник, Зуце, Јајинце, Калуђерицу, Кнежевац, Кумодраж, Лештане, Мали Мокри Луг, Миријево, Пиносаву, Ресник, Рипањ, Рушањ, Сланце и Чукарицу;
Срез Гроцка обухватао je: Бегаљицу, Болеч, Брестове, Врчин, Гроцку, Дражањ, Заклопачу, Камендол, Малу Иванчу, Мали Пожаревац, Пударце, Ритопек, Сенају, Умчаре и Шепшин.

Године 1906. довршена је зграда за основну школу, која је наредне године прорадила.^[3]

Овде се налазе Стара кућа породице Жмурић, Железничка станица Мала Иванча и Језеро Трешња.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Мала Иванча живи 1389 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,5 код мушкараца и 43,9 код жена). У насељу има 560 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.998
1953.	2.069
1961.	2.274
1971.	2.071
1981.	2.061
1991.	1.857	1.842
2002.	1.701	1.751

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	1.647	96,82%
Роми	9	0,52%
Македонци	6	0,35%
Југословени	4	0,23%
Црногорци	3	0,17%
Хрвати	2	0,11%
Муслимани	2	0,11%
Немци	1	0,05%
Мађари	1	0,05%
Бугари	1	0,05%
Албанци	1	0,05%
непознато	11	0,64%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	9	5
80+	12	23
75—79	29	40
70—74	49	81
65—69	65	64
60—64	40	55
55—59	33	47
50—54	72	54
45—49	79	70
40—44	69	63
35—39	44	41
30—34	46	40
25—29	49	45
20—24	61	60
15—19	48	49
10—14	56	46
5—9	44	32
0—4	40	41
Просек :	40,5	43,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	451	461	570	558	604	555	560

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	144	125	85	85	53	47	13	3	2	3	3,04

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	705	179	450	41	30	5
Женски	737	110	448	153	22	4
УКУПНО	1.442	289	898	194	52	9

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	336	35	0	0	61
Женски	162	34	0	0	25
УКУПНО	498	69	0	0	86
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	34	31	4	108
Женски	0	2	21	3	19
УКУПНО	4	36	52	7	127
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	10	15	4	10
Женски	2	7	6	15	23
УКУПНО	2	17	21	19	33
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	13	0	4	3
Женски	2	0	0	3
УКУПНО	15	0	4	6

Референце[уреди | уреди извор]

^ Монографија Подунавске области 1812-1927 „Напредак Панчево,,(1927)
^ “Летопис“ Места Србије, места и обичаји Марина (Беч 1999).
^ Подаци узети из: “Насеља“ књ. II. Р. Николић: и из Летописа општине села Мале Иванче. Бр.605.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Монографија Подунавске области 1812-1927 „Напредак Панчево,,(1927)

[2] “Летопис“ Места Србије, места и обичаји Марина (Беч 1999).

[3] Подаци узети из: “Насеља“ књ. II. Р. Николић: и из Летописа општине села Мале Иванче. Бр.605.

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

п р у Градска општина Сопот
Насеља Сопота	Бабе Губеревац Дрлупа Дучина Ђуринци Мала Иванча Мали Пожаревац Неменикуће Парцани Поповић Раља Рогача Ропочево Сибница Слатина Сопот Стојник
Верска здања	Црква Светог пророка Илије у Малом Пожаревцу Црква Светог Марка у Стојнику Манастир Тресије Манастир Сибница Манастир Кастаљан
Културна добра општине Сопот	Зграда школе у Поповићу Клеопатрина чесма Надгробни споменик војводи Павлу Цукићу Споменик Космајском партизанском одреду Стара кућа породице Жмурић Стара кућа породице Жујовић Стари хан у Сопоту Хан Пантића у Горњој Раљи Хан Радосављевића у Доњој Раљи
Саобраћај у Сопоту	Железничка станица Мала Иванча Железничка станица Мали Пожаревац Железничка станица Раља Железничка станица Мала Иванча Железничка станица Сопот Космајски Градско саобраћајно предузеће Београд
Грб градске општине Сопот Градска општина Сопот