Племенити метал

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Племенити метали)
Груда злата

Племенити метали су метали који имају специфичне особине и ретки су у природи. Најчешће се користе за израду накита, а раније су се користили за израду новца (златници, сребрењаци итд). У групу племенитих метала спадају злато, сребро, платина и паладијум, а користе се најчешће као легуре. Поред тога што се користе за израду накита, користе се за специјалне врсте лемова и контаката, а у новије време имају велику примену у медицини.[1]

Свеобухватније листе укључују један или више следећих елемената жива (Hg),[2][3][4] ренијум (Re),[5] и бакар (Cu) као племените метале. Са друге стране, титанијум (Ti), ниобијум (Nb) и тантал (Ta) се не сматрају племенитим металима, иако су веома отпорни на корозију.

Колекција племенитих метала, укључујући бакар, ренијум и живу, који су обухваћени неким дефиницијама. Они су распоређени према њиховом положају у периодном систему.

Иако су племенити метали углавном вредни - како због реткости у земљиној кори, тако и због примене у областима попут металургије, високе технологије и украса (накит, уметност, свети предмети, итд.) - изрази племенити метал и драгоцени метал нису синоними.

Израз племенити метал може се пратити барем до краја 14. века[6] и има донекле различита значења у различитим областима науке и примене. Само у атомској физици постоји строга дефиниција, која укључује само бакар, сребро и злато, јер су им у потпуности попуњене d-подљуске. Из тог разлога, постоји много сасвим различитих спискова „племенитих метала”.

Поред функције овог израза као сложене именице, постоје и околности када се племенит користи као придев за именицу метал. Галванска серија је хијерархија метала (или других електрично проводљивих материјала, укључујући композите и семиметале) која се креће од племенитих до активних, и омогућава предвиђање како ће материјали реаговати у окружењу које се користи за генерисање серије. У овом смислу те речи, графит је племенитији од сребра и релативна племенитост многих материјала је у великој мери зависна од контекста, попут алуминијума и нерђајућег челика у условима варирајућих pH вредности.[7]

Особине[уреди | уреди извор]

Платина, злато и жива се могу растворити у царској води, високо концентрованој смеши хлороводоничне киселине и азотне киселине, док иридијум не бива растворен. Растворљивост сребра је ограничена формирањем наслаге сребро хлорида.[8] Паладијум и сребро су, међутим, растворни у азотној киселини. Рутенијум може да буде растворен у царској води само кад је у присуству кисеоника, док родијум мора да буде у фино прашкастом облику. Ниобијум и тантал су отпорни на све киселине, укључујући царску воду.[9]

Физика[уреди | уреди извор]

У физици је дефиниција племенитог метала најстрожија. Захтева се да d-опсези електронске структуре буду попуњени. Из ове перспективе, само су бакар, сребро и злато племенити метали, јер су сви њихови д-опсези попуњени и не премашују Фермијев ниво.[10] Међутим, d-хибридизирани опсези у малој мери премашују Фермијев ниво. У случају платине, два d опсега прелазе Фермијев ниво, мењајући њено хемијско понашање тако да може да функционише као катализатор. Разлика у реактивности лако се види током припреме чистих металних површина у ултра-високом вакууму: површине „физички дефинисаних” племенитих метала (нпр. злата) лако се чисте и одржавају чистим током дужег времена, док се оне од платине или паладијума, на пример, прекривају угљен-моноксидом врло брзо.[11]

Електрохемија[уреди | уреди извор]

Метални елементи, укључујући металоиде (метали који се обично смтрају племенитим су назначени задебљаним словима, предвиђања за супертешке елементе су означене закошеним словима):[12][13]

Елемент Атомски број Група Периода Реакција Потенцијал Електронска конфигурација
Коперницијум 112 12 7 Цн2+
+ 2 e → Cn
2,1 V [Rn]5f146d107s2
Рендгенијум 111 11 7 Рг3+
+ 3 e → Rg
1,9 V [Rn]5f146d97s2
Дармштатијум 110 10 7 Дс2+
+ 2 e → Ds
1,7 V [Rn]5f146d87s2
Злато 79 11 6 Ау3+
+ 3 e → Au
1,5 V [Xe]4f145d106s1
Астат 85 17 6 Ат+
+ e → At
1,0 V [Xe]4f145d106s26p5
Платина 78 10 6 ПтО + 2 Х+
+ 2 e → Pt + Х
2
О
0,98 V [Xe]4f145d96s1
Паладијум 46 10 5 Пд2+
+ 2 e → Pd
0,915 V [Kr]4d105s0
Флеровијум 114 14 7 Фл2+
+ 2 e → Fl
0,9 V [Rn]5f146d107s27p2
Мајтнеријум 109 9 7 Мт3+
+ 3 e → Mt
0,8 V [Rn]5f146d77s2
Сребро 47 11 5 Аг+
+ e → Ag
0,7993 V [Kr]4d105s1
Жива 80 12 6 Хг2+
2
+ 2 e→ 2 Hg
0,7925 V [Xe]4f145d106s2
Селенијум 34 16 4 Х
2
СеО
3
+ 4 Х+
+ 4 e → Se + 3 Х
2
О
0,739 V [Ar]3d104s24p4
Иридијум 77 9 6 ИрО
2
+ 4 Х+
+ 4 e → Ir + 2 Х
2
О
0,73 V [Xe]4f145d76s2
Осмијум 76 8 6 ОсО
2
+ 4 Х+
+ 4 e → Os + 2 Х
2
О
0,65 V [Xe]4f145d66s2
Полонијум 84 16 6 По2+
+ 2 e → Po
0,6 V [Xe]4f145d106s26p4
Нихонијум 113 13 7 Нх+
+ e → Nh
0,6 V [Rn]5f146d107s27p1
Родијум 45 9 5 Рх2+
+ 2 e → Rh
0,60 V [Kr]4d85s1
Рутенијум 44 8 5 Ру3+
+ 3 e → Ru
0,60 V [Kr]4d75s1
Телур 52 16 5 ТеО
2
+ 4 Х+
+ 4 e → Te + 2 Х
2
О
0,57 V [Kr]4d105s25p4
Хасијум 108 8 7 Хс4+
+ 4 e → Hs
0,4 V [Rn]5f146d67s2
Бакар 29 11 4 Цу2+
+ 2 e → Cu
0,339 V [Ar]3d104s1
Бизмут 83 15 6 Би3+
+ 3 e → Bi
0,308 V [Xe]4f145d106s26p3
Ренијум 75 7 6 РеО
2
+ 4 Х+
+ 4 e → Re + 2 Х
2
О
0,276 V [Xe]4f145d56s2
Технецијум 43 7 5 ТцО
2
+ 4 Х+
+ 4 e → Tc + 2 Х
2
О
0,272 V [Kr]4d55s2
Арсен 33 15 4 Ас
4
О
6
+ 12 Х+
+ 12 e → 4 As + 6 Х
2
О
0,24 V [Ar]3d104s24p3
Антимон 51 15 5 Сб
2
О
3
+ 6 Х+
+ 6 e → 2 Sb + 3 Х
2
О
0,147 V [Kr]4d105s25p3
Ливерморијум 116 16 7 Лв2+
+ 2 e → Lv
0,1 V [Rn]5f146d107s27p4
Боријум 107 7 7 Бх5+
+ 5 e → Bh
0,1 V [Rn]5f146d57s2

Колоне група и периода означавају положај елемента у периодном систему, отуда и електронску конфигурацију. Поједностављене реакције, наведене у следећој колони, такође се могу детаљно прочитати из Пурбеових дијаграма разматраног елемента у води. Коначно, колона потенцијал наводи електрични потенцијал елемента мерен на стандардној водоничној електроди. Сви елементи који недостају у овој табели, или нису метали, или имају негативан стандардни потенцијал.

Арсен, антимон и телур се сматрају металоидима и стога не могу бити племенити метали. Такође, хемичари и металурзи сматрају да бакар и бизмут нису племенити метали, јер се лако оксидирају због реакције О
2
+ 2 Х
2
О
+ 4e ⇄ 4 ОХ
(aq) + 0,40 V, što je moguće na vlažnom vazduhu.

Film srebra je posledica visoke osetljivosti na vodonik sulfid. Hemijski je patina izazvana napadom kiseonika u vlažnom vazduhu i dejstvom CO
2
nakon toga.[9] S druge strane, ogledala koja su presvučena renijumom su, kako se navodi, vrlo izdržljiva,[9] iako je poznato da renijum i tehnecijum polako potamne u vlažnoj atmosferi.[14]

Očekuje se da će superteški elementi od hasijuma do livermorijuma biti „parcijalno veoma plemeniti metali”; hemijska ispitivanja hasijuma su utvrdila da se on ponaša poput njegovog lakšeg ekvivalenta osmijuma, a preliminarna ispitivanja nihonijuma i flerovijuma sugerišu plemenito ponašanje, mada to nije definitivno potvrđeno.[15] Postoje indikacije da ponašanje kopernicijuma delom podseća i na njegov lakši ekvivalent živu i na plemeniti gas radon.[16]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ A. Holleman, N. Wiberg, "Lehrbuch der Anorganischen Chemie", de Gruyter, 1985, 33. edition, p. 1486
  2. ^ „Edelmetall”. www.uni-protokolle.de. Архивирано из оригинала 04. 09. 2017. г. Приступљено 6. 4. 2018. 
  3. ^ "Dictionary of Mining, Mineral, and Related Terms", Compiled by the American Geological Institute, 2nd edition, 1997
  4. ^ Scoullos, M.J., Vonkeman, G.H., Thornton, I., Makuch, Z., "Mercury – Cadmium – Lead: Handbook for Sustainable Heavy Metals Policy and Regulation",Series: Environment & Policy, Vol. 31, Springer-Verlag, 2002
  5. ^ The New Encyclopædia Britannica, 15th edition, Vol. VII, 1976
  6. ^ „the definition of noble metal”. Dictionary.com. Приступљено 6. 4. 2018. 
  7. ^ Everett Collier, "The Boatowner’s Guide to Corrosion", International Marine Publishing, 2001, p. 21
  8. ^ W. Xing, M. Lee, Geosys. Eng. 20, 216, 2017
  9. ^ а б в A. Holleman, N. Wiberg, "Inorganic Chemistry", Academic Press, 2001
  10. ^ Hüger, E.; Osuch, K. (2005). „Making a noble metal of Pd”. EPL. 71 (2): 276. Bibcode:2005EL.....71..276H. doi:10.1209/epl/i2005-10075-5. 
  11. ^ S. Fuchs, T.Hahn, H.G. Lintz, "The oxidation of carbon monoxide by oxygen over platinum, palladium and rhodium catalysts from 10−10 to 1 bar", Chemical engineering and processing, 1994, V 33(5), pp. 363–369 [1]
  12. ^ G. Wulfsberg, "Inorganic Chemistry", University Science Books, 2000, pp. 247–249 ✦ Bratsch S. G., "Standard Electrode Potentials and Temperature Coefficients in Water at 298.15 K", Journal of Physical Chemical Reference Data, vol. 18, no. 1, 1989, pp. 1–21 ✦ B. Douglas, D. McDaniel, J. Alexander, "Concepts and Models of Inorganic Chemistry", John Wiley & Sons, 1994, p. E-3
  13. ^ Hoffman, Darleane C.; Lee, Diana M.; Pershina, Valeria (2006). „Transactinides and the future elements”. Ур.: Morss; Edelstein, Norman M.; Fuger, Jean. The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements (3rd изд.). Dordrecht, The Netherlands: Springer Science+Business Media. ISBN 1-4020-3555-1. 
  14. ^ R. D. Peack, "The Chemistry of Technetium and Rhenium", Elsevier, 1966
  15. ^ Nagame, Yuichiro; Kratz, Jens Volker; Matthias, Schädel (decembar 2015). „Chemical studies of elements with Z ≥ 104 in liquid phase”. Nuclear Physics A. 944: 614—639. Bibcode:2015NuPhA.944..614N. doi:10.1016/j.nuclphysa.2015.07.013. 
  16. ^ Mewes, J.-M.; Smits, O. R.; Kresse, G.; Schwerdtfeger, P. (2019). „Copernicium is a Relativistic Noble Liquid”. Angewandte Chemie International Edition. doi:10.1002/anie.201906966Слободан приступ. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Brooks, Robert R., ур. (1992). Noble Metals and Biological Systems: Their Role in Medicine, Mineral Exploration, and the Environment. Boca Raton, Fla.: CRC Press. ISBN 9780849361647. OCLC 24379749. 
  • The following article might also clarify the correlation between band structure and the term noble metal: Hüger, E.; Osuch, K. (2005). „Making a noble metal of Pd”. EPL. 71 (2): 276. Bibcode:2005EL.....71..276H. doi:10.1209/epl/i2005-10075-5. 
  • Balshaw L 2020, "Noble metals dissolved without aqua regia", Chemistry World, 1 September
  • Beamish FE 2012, The analytical chemistry of the noble metals, Elsevier Science, Burlington
  • Brasser R, Mojzsis SJ 2017, "A colossal impact enriched Mars' mantle with noble metals", Geophys. Res. Lett., vol. 44, pp. 5978–5985, . doi:10.1002/2017GL074002.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Brubaker PE, Moran JP, Bridbord K, Hueter FG 1975, "Noble metals: a toxicological appraisal of potential new environmental contaminants", Environmental Health Perspectives, vol. 10, pp. 39–56, . doi:10.1289/ehp.751039.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Du R et al. 2019, "Emerging noble metal aerogels: State of the art and a look forward", Matter, vol. 1, pp. 39–56
  • Hämäläinen J, Ritala M, Leskelä M 2013, "Atomic layer deposition of noble metals and their oxides", Chemistry of Materials, vol. 26, no. 1, pp. 786–801, . doi:10.1021/cm402221.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Kepp K 2020, "Chemical causes of metal nobleness", ChemPhysChem, vol. 21 no. 5. pp. 360−369,. doi:10.1002/cphc.202000013.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Lal H, Bhagat SN 1985, "Gradation of the metallic character of noble metals on the basis of thermoelectric properties", Indian Journal of Pure and Applied Physics, vol. 23, no. 11, pp. 551–554
  • Lyon SB 2010, "3.21 - Corrosion of noble metals", in B Cottis et al. (eds.), Shreir's Corrosion, Elsevier, pp. 2205–2223, . doi:10.1016/B978-044452787-5.00109-8.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Medici S, Peana MF, Zoroddu MA 2018, "Noble metals in pharmaceuticals: Applications and limitations", in M Rai M, Ingle, S Medici (eds.), Biomedical applications of metals, Springer, . doi:10.1007/978-3-319-74814-6_1.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Pan S et al. 2019, "Noble-noble strong union: Gold at its best to make a bond with a noble gas atom", ChemistryOpen, vol. 8, p. 173, . doi:10.1002/open.201800257.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Russel A 1931, "Simple deposition of reactive metals on noble metals", Nature, vol. 127, pp. 273–274, . doi:10.1038/127273b0.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • St. John J et al. 1984, Noble metals, Time-Life Books, Alexandria, VA
  • Wang H 2017, "Chapter 9 - Noble Metals", in LY Jiang, N Li (eds.), Membrane-based separations in metallurgy, Elsevier, pp. 249–272, . doi:10.1016/B978-0-12-803410-1.00009-8.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]