Дармштатијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дармштатијум
Општа својства
Име, симбол дармштатијум, Ds
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Pt

Ds

(Uhq)
мајтнеријумдармштатијумрендгенијум
Атомски број (Z) 110
Група, периода група 8, периода 7
Блок d-блок
Категорија   непознато, вероватно прелазни метал
Масени број 281 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација [Rn]5f146d87s2
по љускама
2, 8, 18, 32, 32, 16, 2
Физичка својства
Агрегатно стање чврсто (предвиђено)
Атомска својства
Оксидациона стања 8, 6, 4, 2, 0
(предвиђено)
Остало
Кристална структураунутрашњецентр. кубична (BCC)
Тесерална унутрашњецентрирана кристална структура за дармштатијум

(предвиђено)
CAS број 54083-77-1
референцеВикиподаци

Дармштатијум (Ds, лат. darmstadtium), до 16. августа 2003. године под називом унуннилијум (Uun) [када је на 42. генералној скупштини IUPAC-а у Отави дато ново име],[1] вероватно је прелазни метал.[2] Име је добио по немачком граду Дармштату.

До сада је добијено само неколико његових атома путем фузије изотопа олова и никла.

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Дармштатијум на Викимедијиној остави