Технецијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Технецијум,  43Tc
Општа својства
Име, симбол технецијум, Tc
Технецијум у периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Mn

Tc

Re
молибдентехнецијумрутенијум
Атомски број (Z) 43
Група, периода група 7, периода 5
Блок d-блок
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 98 u
Ел. конфигурација [Kr]4d65s1
по љускама
2, 8, 18, 14, 1
Физичка својства
Боја сребрносбела
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 2.430 K (2.157 °‍C)
Тачка кључања 4.538 K (4.265 °C)
Густина 11.500 kg/m3
Моларна запремина 8,63×10−3 m3/mol
Топлота фузије 24 kJ/mol
Топлота испаравања 660 kJ/mol
Притисак паре 0,0229 Pa (2.473 K)
Сп. топл. капацитет 210 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 7
Особине оксида јако кисели
Електронегативност 1,90 (Полинг)
1,36 (Олред)
Енергије јонизације 1: 702 kJ/mol
2: 1.470 kJ/mol
3: 2.618 kJ/mol
Атомски радијус 135 pm
Ковалентни радијус 156 pm
Остало
Кристална структура збијена хексагонална (HCP)
Хексагонална збијена кристална структура за технецијум
Топл. водљивост 50,6 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 6,7×106 S/m
CAS број 7440-26-8
референцеВикиподаци

Технецијум (Tc, лат. technetium) један је од два елемента којима су сви изотопи радиоактивни, а да има атомски број мањи од олова (други је прометијум.[1] Није заступљен у земљиној кори - добија се вештачки у процесу разбијања једра уранијума или бомбардовањем лаким једрима изотопа ниобијума или молибдена.[2]

Открили су га 1937. године Емилио Ђино Сегре и Карло Перијер. Име елемента потиче од грчке речи τεχνητoς (technetos - вештачки).

Историја[уреди]

Трагање пре проналаска[уреди]

Дмитриј Мендељејев је предвидео својства техницијума пре него што је откривен.

Годинама је постојала рупа у периодном систему између молибдена (елемент 42) и рутенијума (елемент 44). Већ на самом почетку су многи истраживачи желели да открију и именују недостајући елемент; његово место у периодном систему је говорило да би требало бити лакше пронаћи њега него остале неоткривене елементе. Најпре се веровало да је пронађен у руди платине 1828. Дато му је име полинијум, али се испоставило да је то био нечисти иридијум. Затим се тврдило 1846. године да је откривен елемент илменијум, али се радило о нечистом ниобијуму. Иста грешка је поновљена 1847. са 'открићем' пелопијума.

Руски хемичар Серге Керн је 1877. објавио откриће недостајућег елемента у руди платине. Керн је дао новом елементу име давијум по познатом енглеском хемичару Хемфрију Дејвију, али се показало да се радило о мешавини иридијума, родијума и гвожђа. Уследио је још један кандидат 1896. године, луцијум, за који се испоставило да је у ствари итријум. Затим је 1908. године јапански хемичар Масатака Огава помислио да је нашао доказ за присуство елемента 43 у минералу торијаниту. Огава је том елементу дао име нипонијум, по јапанском називу за Јапан (Нипон). Каснијом анализом је утврђено присуство ренијума (елемента 75), а не елемента 43.

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Технецијум на Викимедијиној остави