Боријум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Боријум,  107Bh
Општа својства
Име, симбол боријум, Bh
Боријум у периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Re

Bh

(Uhu)
сиборгијумборијумхасијум
Атомски број (Z) 107
Група, периода група 7, периода 7
Блок d-блок
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 264 u
Ел. конфигурација [Rn]5f146d57s2
по љускама
2, 8, 18, 32, 32, 13, 2
Физичка својства
Агрегатно стање чврсто (предвиђено)
Атомска својства
Оксидациона стања 7, (5), (4), (3)(предвиђена су у заградама)
Остало
Кристална структура збијена хексагонална (HCP)
Хексагонална збијена кристална структура за боријум

(предвиђено)
CAS број 54037-14-8
референцеВикиподаци

Боријум (Bh, лат. bohrium), претходно уннилсептијум (Uns), прелазни је метал.[1] Назив је добио по данском физичару Нилсу Бору.[2]

Историја[уреди]

Први пут су га добили Руси у граду Дубна 1976. године. Најзаслужнији за то је Јури Оганесијан који је био вођа тима истраживача у Уједињеном институту за испитивање једара. Тамо је добијен изотоп 261Bh са временом распада око 10 ms. Атом боријума је добијен бомбардовањем бизмута-204 једрима хрома-54.

Године 1981. немачки тим научника под вођством Армбрустера и Минценберга је добио изотоп 262Bh.

Немци су предложили назив нилсбор, да би наградили Нилса Бора, а Руси су хтели да му дају име дубнијум. Несугласице су довеле до тога да елемент привремено добије име Unilseptium.

Године 1994. комитет IUPAC-а, предложио је име боријум. Ипак несугласице су постојале све до 1997. када је добио данашњи назив.

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Боријум на Викимедијиној остави