Ниобијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Ниобијум
Nb,41.jpg
Општа својства
Име, симбол ниобијум, Nb
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
V

Nb

Ta
цирконијумниобијуммолибден
Атомски број (Z) 41
Група, периода група 5, периода 5
Блок d-блок
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 92,90637(2)[1]
Ел. конфигурација [Kr]4d45s1
по љускама
2, 8, 18, 12, 1
Физичка својства
Боја сребрносива
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 2.750 K (2.477 °‍C)
Тачка кључања 5.017 K (4.744 °C)
Густина 8.570 kg/m3
Моларна запремина 10,83×10−3 m3/mol
Топлота фузије 26,4 kJ/mol
Топлота испаравања 696,6 kJ/mol
Притисак паре 7,55×10−2 Pa (2.741 K)
Сп. топл. капацитет 265 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 5, 3
Особине оксида средње кисели
Електронегативност 1,60 (Полинг)
1,23 (Олред)
Енергије јонизације 1: 652,1 kJ/mol
2: 1.380 kJ/mol
3: 2.416 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 145 (198) pm
Ковалентни радијус 137 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структура унутрашњецентр. кубична (BCC)
Регуларна просторноцентрирана кристална структура за ниобијум
Брзина звука 3.480 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 53,7 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 6,93×106 S/m
Мосова тврдоћа 6
CAS број 7440-03-1
референцеВикиподаци

Ниобијум (Nb, лат. niobium) метал је VB групе, прелазних метала.[2] Име је добио по личности из грчке митологије — Ниобе, Танталове ћерке.

Нобијумов минерал је колумбит (Fe,Mn)Nb2O6.[3] Заступљен је у Земљиној кори у количини од 20 ppm (енгл. parts per million).

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Ниобијум на Викимедијиној остави