Ниобијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ниобијум
Nb,41.jpg
Општа својства
Име, симболниобијум, Nb
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
V

Nb

Ta
цирконијумниобијуммолибден
Атомски број (Z)41
Група, периодагрупа 5, периода 5
Блокd-блок
Категорија  прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar)92,90637(2)[1]
Ел. конфигурација[Kr]4d45s1
по љускама
2, 8, 18, 12, 1
Физичка својства
Бојасребрносива
Агрегатно стањечврсто
Тачка топљења2.750 K (2.477 °‍C)
Тачка кључања5.017 K (4.744 °C)
Густина8.570 kg/m3
Моларна запремина10,83×10−3 m3/mol
Топлота фузије26,4 kJ/mol
Топлота испаравања696,6 kJ/mol
Притисак паре7,55×10−2 Pa (2.741 K)
Сп. топл. капацитет265 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања5, 3
Особине оксидасредње кисели
Електронегативност1,60 (Полинг)
1,23 (Олред)
Енергије јонизације1: 652,1 kJ/mol
2: 1.380 kJ/mol
3: 2.416 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус145 (198) pm
Ковалентни радијус137 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структураунутрашњецентр. кубична (BCC)
Регуларна просторно центрирана кристална структура за ниобијум
Брзина звука3.480 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост53,7 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост6,93×106 S/m
Мосова тврдоћа6
CAS број7440-03-1
референцеВикиподаци

Ниобијум (Nb, лат. niobium) метал је VB групе, прелазних метала.[2] Име је добио по личности из грчке митологије — Ниобе, Танталове ћерке.

Нобијумов минерал је колумбит (Fe,Mn)Nb2O6.[3] Заступљен је у Земљиној кори у количини од 20 ppm (енгл. parts per million).

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]