Пређи на садржај

Племенити метал

С Википедије, слободне енциклопедије
Груда злата

Племенити метали су метали који имају специфичне особине и ретки су у природи. Најчешће се користе за израду накита, а раније су се користили за израду новца (златници, сребрењаци итд). У групу племенитих метала спадају злато, сребро, платина и паладијум, а користе се најчешће као легуре. Поред тога што се користе за израду накита, користе се за специјалне врсте лемова и контаката, а у новије време имају велику примену у медицини.[1]

Свеобухватније листе укључују један или више следећих елемената жива (Hg),[2][3][4] ренијум (Re),[5] и бакар (Cu) као племените метале. Са друге стране, титанијум (Ti), ниобијум (Nb) и тантал (Ta) се не сматрају племенитим металима, иако су веома отпорни на корозију.

Колекција племенитих метала, укључујући бакар, ренијум и живу, који су обухваћени неким дефиницијама. Они су распоређени према њиховом положају у периодном систему.

Иако су племенити метали углавном вредни - како због реткости у земљиној кори, тако и због примене у областима попут металургије, високе технологије и украса (накит, уметност, свети предмети, итд.) - изрази племенити метал и драгоцени метал нису синоними.

Израз племенити метал може се пратити барем до краја 14. века[тражи се извор] и има донекле различита значења у различитим областима науке и примене. Само у атомској физици постоји строга дефиниција, која укључује само бакар, сребро и злато, јер су им у потпуности попуњене d-подљуске. Из тог разлога, постоји много сасвим различитих спискова „племенитих метала”.

Поред функције овог израза као сложене именице, постоје и околности када се племенит користи као придев за именицу метал. Галванска серија је хијерархија метала (или других електрично проводљивих материјала, укључујући композите и полуметале) која се креће од племенитих до активних, и омогућава предвиђање како ће материјали реаговати у окружењу које се користи за генерисање серије. У овом смислу те речи, графит је племенитији од сребра и релативна племенитост многих материјала је у великој мери зависна од контекста, попут алуминијума и нерђајућег челика у условима варирајућих pH вредности.[6]

Платина, злато и жива се могу растворити у царској води, високо концентрованој смеши хлороводоничне киселине и азотне киселине, док иридијум не бива растворен. Растворљивост сребра је ограничена формирањем наслаге сребро хлорида.[7] Паладијум и сребро су, међутим, растворни у азотној киселини. Рутенијум може да буде растворен у царској води само кад је у присуству кисеоника, док родијум мора да буде у фино прашкастом облику. Ниобијум и тантал су отпорни на све киселине, укључујући царску воду.[8]

У физици је дефиниција племенитог метала најстрожа. Захтева се да d-опсези електронске структуре буду попуњени. Из ове перспективе, само су бакар, сребро и злато племенити метали, јер су сви њихови д-опсези попуњени и не премашују Фермијев ниво.[9] Међутим, d-хибридизирани опсези у малој мери премашују Фермијев ниво. У случају платине, два d опсега прелазе Фермијев ниво, мењајући њено хемијско понашање тако да може да функционише као катализатор. Разлика у реактивности лако се види током припреме чистих металних површина у ултра-високом вакууму: површине „физички дефинисаних” племенитих метала (нпр. злата) лако се чисте и одржавају чистим током дужег времена, док се оне од платине или паладијума, на пример, прекривају угљен-моноксидом врло брзо.[10]

Електрохемија

[уреди | уреди извор]

Метални елементи, укључујући металоиде (метали који се обично сматрају племенитим су назначени задебљаним словима, предвиђања за супертешке елементе су означене закошеним словима):[11][12][13][14]

Елемент Атомски број Група Периода Реакција Потенцијал Електронска конфигурација
Коперницијум 112 12 7 Цн2+
+ 2 e → Cn
2,1 V [Rn]5f146d107s2
Рендгенијум 111 11 7 Рг3+
+ 3 e → Rg
1,9 V [Rn]5f146d97s2
Дармштатијум 110 10 7 Дс2+
+ 2 e → Ds
1,7 V [Rn]5f146d87s2
Злато 79 11 6 Ау3+
+ 3 e → Au
1,5 V [Xe]4f145d106s1
Астат 85 17 6 Ат+
+ e → At
1,0 V [Xe]4f145d106s26p5
Платина 78 10 6 ПтО + 2 Х+
+ 2 e → Pt + Х
2
О
0,98 V [Xe]4f145d96s1
Паладијум 46 10 5 Пд2+
+ 2 e → Pd
0,915 V [Kr]4d105s0
Флеровијум 114 14 7 Фл2+
+ 2 e → Fl
0,9 V [Rn]5f146d107s27p2
Мајтнеријум 109 9 7 Мт3+
+ 3 e → Mt
0,8 V [Rn]5f146d77s2
Сребро 47 11 5 Аг+
+ e → Ag
0,7993 V [Kr]4d105s1
Жива 80 12 6 Хг2+
2
+ 2 e→ 2 Hg
0,7925 V [Xe]4f145d106s2
Селенијум 34 16 4 Х
2
СеО
3
+ 4 Х+
+ 4 e → Se + 3 Х
2
О
0,739 V [Ar]3d104s24p4
Иридијум 77 9 6 ИрО
2
+ 4 Х+
+ 4 e → Ir + 2 Х
2
О
0,73 V [Xe]4f145d76s2
Осмијум 76 8 6 ОсО
2
+ 4 Х+
+ 4 e → Os + 2 Х
2
О
0,65 V [Xe]4f145d66s2
Полонијум 84 16 6 По2+
+ 2 e → Po
0,6 V [Xe]4f145d106s26p4
Нихонијум 113 13 7 Нх+
+ e → Nh
0,6 V [Rn]5f146d107s27p1
Родијум 45 9 5 Рх2+
+ 2 e → Rh
0,60 V [Kr]4d85s1
Рутенијум 44 8 5 Ру3+
+ 3 e → Ru
0,60 V [Kr]4d75s1
Телур 52 16 5 ТеО
2
+ 4 Х+
+ 4 e → Te + 2 Х
2
О
0,57 V [Kr]4d105s25p4
Хасијум 108 8 7 Хс4+
+ 4 e → Hs
0,4 V [Rn]5f146d67s2
Бакар 29 11 4 Цу2+
+ 2 e → Cu
0,339 V [Ar]3d104s1
Бизмут 83 15 6 Би3+
+ 3 e → Bi
0,308 V [Xe]4f145d106s26p3
Ренијум 75 7 6 РеО
2
+ 4 Х+
+ 4 e → Re + 2 Х
2
О
0,276 V [Xe]4f145d56s2
Технецијум 43 7 5 ТцО
2
+ 4 Х+
+ 4 e → Tc + 2 Х
2
О
0,272 V [Kr]4d55s2
Арсен 33 15 4 Ас
4
О
6
+ 12 Х+
+ 12 e → 4 As + 6 Х
2
О
0,24 V [Ar]3d104s24p3
Антимон 51 15 5 Сб
2
О
3
+ 6 Х+
+ 6 e → 2 Sb + 3 Х
2
О
0,147 V [Kr]4d105s25p3
Ливерморијум 116 16 7 Лв2+
+ 2 e → Lv
0,1 V [Rn]5f146d107s27p4
Боријум 107 7 7 Бх5+
+ 5 e → Bh
0,1 V [Rn]5f146d57s2

Колоне група и периода означавају положај елемента у периодном систему, отуда и електронску конфигурацију. Поједностављене реакције, наведене у следећој колони, такође се могу детаљно прочитати из Пурбеових дијаграма разматраног елемента у води. Коначно, колона потенцијал наводи електрични потенцијал елемента мерен на стандардној водоничној електроди. Сви елементи који недостају у овој табели, или нису метали, или имају негативан стандардни потенцијал.

Арсен, антимон и телур се сматрају металоидима и стога не могу бити племенити метали. Такође, хемичари и металурзи сматрају да бакар и бизмут нису племенити метали, јер се лако оксидирају због реакције О
2
+ 2 Х
2
О
+ 4e ⇄ 4 ОХ
(aq) + 0,40 V, што је могуће на влажном ваздуху.

Филм сребра је последица високе осетљивости на водоник сулфид. Хемијски је патина изазвана нападом кисеоника у влажном ваздуху и дејством ЦО
2
након тога.[8] С друге стране, огледала која су пресвучена ренијумом су, како се наводи, врло издржљива,[8] иако је познато да ренијум и технецијум полако потамне у влажној атмосфери.[15]

Очекује се да ће супертешки елементи од хасијума до ливерморијума бити „парцијално веома племенити метали”; хемијска испитивања хасијума су утврдила да се он понаша попут његовог лакшег еквивалента осмијума, а прелиминарна испитивања нихонијума и флеровијума сугеришу племенито понашање, мада то није дефинитивно потврђено.[16] Постоје индикације да понашање коперницијума делом подсећа и на његов лакши еквивалент живу и на племенити гас радон.[17]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ А. Холлеман, Н. Wиберг, "Лехрбуцх дер Анорганисцхен Цхемие", де Груyтер, 1985, 33. едитион, п. 1486
  2. ^ „Еделметалл”. www.уни-протоколле.де. Архивирано из оригинала 04. 09. 2017. г. Приступљено 6. 4. 2018. 
  3. ^ Дицтионарy оф Мининг, Минерал, анд Релатед Термс (2нд изд.). 1997. , Цомпилед бy тхе Америцан Геологицал Институте,
  4. ^ Сцоуллос, M.Ј., Вонкеман, Г.Х., Тхорнтон, I., Макуцх, З., "Мерцурy – Цадмиум – Леад: Хандбоок фор Сустаинабле Хеавy Металс Полицy анд Регулатион",Сериес: Енвиронмент & Полицy, Вол. 31, Спрингер-Верлаг, 2002
  5. ^ Тхе Неw Енцyцлопæдиа Британница, . VII (15тх изд.). 1976.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  6. ^ Еверетт Цоллиер, "Тхе Боатоwнер’с Гуиде то Цорросион", Интернатионал Марине Публисхинг, 2001, п. 21
  7. ^ W. Xинг, M. Лее, Геосyс. Енг. 20, 216, 2017
  8. ^ а б в А. Холлеман, Н. Wиберг, "Инорганиц Цхемистрy", Ацадемиц Пресс, 2001
  9. ^ Хüгер, Е.; Осуцх, К. (2005). „Макинг а нобле метал оф Пд”. ЕПЛ. 71 (2): 276. Бибцоде:2005ЕЛ.....71..276Х. дои:10.1209/епл/и2005-10075-5. 
  10. ^ С. Фуцхс, Т.Хахн, Х.Г. Линтз, "Тхе оxидатион оф царбон моноxиде бy оxyген овер платинум, палладиум анд рходиум цаталyстс фром 10−10 то 1 бар", Цхемицал енгинееринг анд процессинг, 1994, V 33(5), пп. 363–369 [1]
  11. ^ Г. Wулфсберг, "Инорганиц Цхемистрy", Университy Сциенце Боокс, 2000, пп. 247–249
  12. ^ Братсцх, Стевен Г. (1989). „Стандард Елецтроде Потентиалс анд Температуре Цоеффициентс ин Wатер ат 298.15 К”. Јоурнал оф Пхyсицал Цхемицал Референце Дата. 18 (1): 1—21. Бибцоде:1989ЈПЦРД..18....1Б. дои:10.1063/1.555839. 
  13. ^ Б. Доуглас, D. МцДаниел, Ј. Алеxандер, "Цонцептс анд Моделс оф Инорганиц Цхемистрy", Јохн Wилеy & Сонс, 1994, п. Е-3
  14. ^ Хоффман, Дарлеане C.; Лее, Диана M.; Персхина, Валериа (2006). „Трансацтинидес анд тхе футуре елементс”. Ур.: Морсс; Еделстеин, Норман M.; Фугер, Јеан. Тхе Цхемистрy оф тхе Ацтиниде анд Трансацтиниде Елементс (3рд изд.). Дордрецхт, Тхе Нетхерландс: Спрингер Сциенце+Бусинесс Медиа. ИСБН 1-4020-3555-1. 
  15. ^ Р. D. Пеацк, "Тхе Цхемистрy оф Тецхнетиум анд Рхениум", Елсевиер, 1966
  16. ^ Нагаме, Yуицхиро; Кратз, Јенс Волкер; Маттхиас, Сцхäдел (децембар 2015). „Цхемицал студиес оф елементс wитх З ≥ 104 ин лиqуид пхасе”. Нуцлеар Пхyсицс А. 944: 614—639. Бибцоде:2015НуПхА.944..614Н. дои:10.1016/ј.нуцлпхyса.2015.07.013. 
  17. ^ Меwес, Ј.-M.; Смитс, О. Р.; Крессе, Г.; Сцхwердтфегер, П. (2019). „Цопернициум ис а Релативистиц Нобле Лиqуид”. Ангеwандте Цхемие Интернатионал Едитион. 58 (50): 17964—17968. ПМЦ 6916354Слободан приступ. ПМИД 31596013. дои:10.1002/ание.201906966Слободан приступ. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]