Привреда Србије

С Википедије, слободне енциклопедије
Привреда Србије
Валутадинар
Фискална годинакалендарска година
Чланство у организацијамаЦЕФТА, ЦЕС, МШ
Статистика
БДП (номинална)81,694 милијарди (номинално 2024п)[1]
БДП раст2.5% (2023п) 3.5% (2024п)
БДП по становнику27.600 односно 12.400 номинално (2024)
БДП по секторупољопривреда (16,0%), индустрија (28,1%), услуге (56%) (2017 [3])
Инфлација (ИПЦ)1.9% (2021)
Становништво
испод линије сиромаштва		23.2% (2019)
Џини индекс33.3 (2019)
Радна снага3,167,119 ([4]) (2020)
Радна снага
по занимањима		пољопривреда: 6,0%
индустрија: 26,1%
услуге: 67,9% (2017) ([5])
Главне индустријефармацеутска производња, пољопривредна механизација, електрична и комуникациона опрема, папирна и транспортна индустрија, прехрамбена индустрија.
Размена
Извоз$25,5 милијарди (2019)[2]
Извозна добрамоторна возила ($2,42 милијарди), електричне машине ($2.033 милијарди), не-гвоздени метали ($2.005 милијарди), гума и пластични производи ($1.670 милијарди), хемикалије и хемијски производи ($1.193 милијарди)
Главни извозни партнери Немачка (12,6%)
 Италија (10,1%)
 Босна и Херцеговина (7,7%)
 Румунија (5,9%)
 Русија (5,0%)
 Црна Гора (4,5%)
 Мађарска (4,2%)
 Северна Македонија (3,8%)
 Чешка (3,3%)
 Словенија (3,3%) (2019)[3]
Увоз$25,8 милијарди (2018)
Увозна добрахемикалије и хемијски производи ($2.408мил), машине ($2.100мил), петролеј и природни гас ($1.977мил), моторна возила ($1.818мил), сиров метал ($1.740мил),
Главни увозни партнери Немачка (12,9%)
 Русија (9,7%)
 Кина (9,4%)
 Италија (8,7%)
 Мађарска (4,3%)
 Турска (34,0%)
 Пољска (3,4%)
 Румунија (3,1%)
 Француска (2,9%)
 Аустрија (2,8%) (2019)
СДИ stock€2,3 милијарде (2020)
Бруто спољни дуг$26,5 милијарди (Јул 2020)
Јавне финансије
Приходи$17, 69 милијарди (2017п)
Расходи$17,6 милијарди (2017)
Кредитни рејтинг68
Резерве$12,8 милијарди (новембар 2020)
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима

Привреда Србије прати модел слободног тржишта. Највећа област привреде Републике Србије је област услуга/терцијални сектор, који обухвата укупно 67,9% БДП. Потом следи индустријска област (26,1% БДП) и пољопривредна област (6,0% БДП). Крајем 80-их година, на почетку привредне транзиције из планске привреде у тржишну, Србија је имала повољну позицију у односу на регион. Та позиција је изгубљена због привредних санкција од 1992. до 1995. године (које су, између осталог, резултовале и у обарању рекорда хиперинфлације), као и због НАТО бомбардовања 1999. године.

Најјача област српске привреде су енергетика, аутомобилска индустрија, машине, рударство и пољопривреда. Најбитнији индустријски извоз чине аутомобили, сировине метала, намештај, храна, машине, хемикалије, шећер, гума, одећа, фармацеутски производи. Трговина игра главну улогу у српској привредној производњи. Главни трговински сарадници су Немачка, Италија, Русија, Кина и суседне балканске земље.

Београд је главни град и привредно срце Србије и дом већине највећих српских и међународних компанија које послују у земљи, као и Народне банке Србије и Београдске берзе. Нови Сад је други по величини град и најважније привредно чвориште после Београда.

Након доласка Војислава Коштунице на власт 2000. године, држава Србија уводи нове законе за лакшу приватизацију привреде, и од тада следи експоненцијални економски раст базиран на продаји компанија, са највећим растом између 2006. и 2008. Номинални БДП по глави становника је скочио са $1,160 у 2000. години на $6,158 у 2011. години. Процењује се да је номинални БДП Србије у 2010. години износио $43,6 милијарди. БДП ППП за 2010. износи $80,6 милијарди, односно $10,897 по глави становника. У 2010. години, Србија је имала готово највећи економски раст од свих земаља у региону, који је износи 1,9% (реални раст). Тренутни велики економски проблеми Србије су висока стопа незапослености (11,9%, подаци из септембра 2018) као и високи спољнотрговински дефицит, ($6,9 милијарди). Трговински дефицит се драстично смањио у односу на 2008. годину када је достигао готово $12 милијарди. Такође, покривеност увоза извозом је умногоме повећана са 32% 2004. година на чак 58,5% 2010.

Последњих година, Србија је била сведок инвестиција великих страних фирми. Просечан реални раст у последњих 10 година је 4,45%. Србија има релативно мали удео државне администрације у односу на остале земље Европе као део БДП: свега 20,6%. Приватна потрошња износи 74,3% БДП а инвестиције 28,6%.

Током светске финансијске кризе 2008. и 2009. године, влада председника Владе Мирка Цветковића повукла је низ потеза за које неки аналитичари тврде да су спасили земљу и банкарски систем од економског краха. На пример, повећана је државна гаранција за све улоге у банкама на 50.000 евра, чиме је обухваћено преко деведесет одсто свих улога. Економски аналитичари сматрају да је то једна од мера које су сачувале српски банкарски систем, а банке су саопштиле да је тренд повлачења улога заустављен и да је од почетка 2009. године приметан раст штедних улога.

Економски подаци и индикатори[уреди | уреди извор]

Економски подаци и индикатори 2000,2023

Гпдина БДП (номинални у милјардама EUR) БДП по глави становника (номинални у милјардама EUR) БДП по глави становника ПКМ (ПКМ у USD) БДП раст (реални у %) Укупне инвестиције (у % БДП) Стране директне инвестиције (милјарде USD) Стране директне инвестиције (милјарде EUR) Инфлација (у %) Девизни курс (за 1 EUR) Незапосленост (у %) Стопа запослености (у %) Запослени регистровани(особе) Радна снага (у људима) Девизне резерве(Централна Банка (милјарде EUR)) Девизне резерве( Комерцијалне Банке (милјарде EUR)) Девизне резерве (Укупно (милјарде EUR) ) Златне резерве (Укупно (Т Злато) ) Робна размена рзвоз (Извоз ((милјарде USD)) Робна размена увоз (Увоз((милјарде USD)) Робна размена баланс (((милјарде USD)) Робна размена (Увоз/Извоз (%)) Јавни дуг (% БДП) Минимална плата (у EUR) Медијална плата (50% запослених) (у EUR) Просечна плата (у EUR) Просечна нето плата (у EUR)
2000 €28.502 €2.650 $6.313.275 7.759% 10.720% $54 70.000% 61.51 12.100% 32.3% 3569895 €0.55 €0.39 €0.95 1,558 5,614 -1,772 46.8% 201.2% €101
2001 €14.584 €2.840 $6.789.478 4.993% 19.350% $501 80.744% 65.5 12.200% 41.4% 3550875 €0.61 €0.51 €0.98 49.8% 36.9% €102
2002 €18,165 €3.020 $7.389.302 7.116% 21.367% $546 8.868% 78.89 14.470% 43.5% 3535725 €2.19 €0.68 €2.86 2,074 5,614 -3,540 36.9% 68.3% €92 €152
2003 €19.882 €3.160 $7.888.299 4.415% 22.311% $1,511 2.901% 79.23 16.000% 43.5% 3522846 €2.36 €0.69 €3.20 34.5% 55.6% €105 €177
2004 €20.995 €3.460 $8.853.456 9.047% 30.104% $1,077 10.602% 78.89 19.530% 43.6% 3497569 €3.10 €0.59 €3.70 3,523 10,755 -7,232 32.8% 52.6% €124 €194
2005 €22.253 €3.660 $10.088.561 10.154% 22.541% $1,579 16.253% 79.00 21.830% 43.8% 3369669 €3.23 €0.62 €3.80 33.2% 51.6% €126 €210
2006 €25.930 €3.860 $10.974.129 5.108% 21.762% $5,663 10.732% 88.60 21.560% 43.8% 3211965 €9.02 €0.52 €9.54 6,431 13,174 -6,743 48.8% 52.6% €145 €258
2007 €31.557 €4.130 $12.045.218 6.440% 25.070% $4,389 6.002% 95.89 18.800% 47.5% 3204276 €8.16 €0.52 €9.08 45.1% 35.9% €188 €347
2008 €35.712 €4.380 $13.025.828 5.656% 26.522% $3,407 12.411% 105.50 14.400% 48.8% 3229170 €10.60 €0.92 €12.03 10,974 24,332 -13,358 59.5% 28.3% €233 €401
2009 €32.486 €4.280 $12.802.431 -2.732% 18.737% $2,729 8.117% 104.64 16.900% 48.8% 3074965 €10.00 €1.42 €11.69 59.3% 32.8% €220 €338
2010 €31.545 €4.330 $13.103.603 0.731% 18.380% $1,549 6.143% 105.50 20.000% 46.5% 1350354 2931478 €12.06 €1.68 €12.87 9,794 16,471 -6,677 59.7% 41.8% €203 €330 €468
2011 €35.431 €4.450 $13.751.806 2.036% 19.217% $3,018 11.137% 113.72 23.600% 44.3% 2883187 €10.91 €0.80 €11.97 11,780 19,862 -8,082 71.1% 45.4% €234 €372 €521
2012 €33.679 €4.440 $13.938.823 -0.682% 17.317% $2,629 7.330% 114.64 24.600% 43.5% 2888489 €11.19 €0.91 €12.10 11,353 19,014 -7,661 71.9% 56.2% €236 €366 €555
2013 €36.426 €4.590 $14.634.218 2.893% 16.715% $1,518 7.694% 120.96 23.000% 42.8% 2982216 €9.91 €0.91 €11.64 14,614 20,543 -5,929 73.4% 59.6% €232 €294 €388 €597
2014 €35.467 €4.540 $14.667.214 -1.590% 18.681% $1,550 2.082% 121.63 19.894% 43.5% 3175885 €10.38 €1.73 €12.11 14,843 20,650 -5,806 70.4% 70.4% €235 €380 €585
2015 €35.740 €4.640 $14.932.417 1.776% 18.078% $2,114 1.392% 123.47 18.231% 44.1% 1989617 3136661 €10.20 €1.43 €11.81 13,379 18,218 -4,839 78.8% 74.7% €236 €368 €603
2016 €36.779 €4.820 $15.856.452 3.339% 19.575% $2,080 1.122% 118.45 15.917% 44.1% 2009785 3227121 €9.96 €1.56 €11.52 14,883 19,247 -4,363 77.4% 71.9% €230 €302 €375 €627
2017 €39.235 €4.950 $16.621.467 2.101% 22.655% $2,867 3.131% 118.19 14.051% 45.8% 2062588 3252029 €11.26 €1.11 €11.76 16,992 21,946 -4,954 74.3% 61.5% €253 €395 €638
2018 €42.892 €5.200 $17.880.955 4.495% 25.104% $3,984 €‎3,496 1.960% 117.59 13.273% 46.5% 2131079 3268748 €11.88 €1.63 €12.92 19,227 25,883 -6,657 73.4% 53.8% €282 €421 €678
2019 €46.005 €5.460 $19.025.432 4.249% 23.173% $4,605 €‎3,815 1.850% 117.45 10.909% 47.7% 2173135 3260591 €12.55 €1.81 €14.36 19,630 26,730 -7,101 74.3% 56.7% €308 €466 €700
2020 €46.815 €5.440 $19.168.069 -0.980% 24.414% $3,638 €‎3,039 1.575% 117.20 9.457% 47.8% 2215475 3196753 €12.88 €1.90 €14.78 19,501 26,233 -6,733 75.5% 56.9% €366 €416 €511 €871
2021 €53.329 €5.910 $21.636.819 7.389% 25.643% $4,433 €‎3,863 4.085% 117.22 10.093% 50.0% 2273591 3176077 €13.90 €2.55 €16.45(37.2t Gold) 37.2 T Gold 25,563 33,797 -8,234 76.4% 56.5% €367 €455 €635 €920
2022 €60.030 €9.012 $24.084.000 2.300% 27.048% $4,170 €‎4,416 15.000% 117,67 9.885% 50.9% 2308955 3167119 €14.22 €3.05 €17.27(38t Gold) 38.5 T Gold 26,120 36,332 -10,212 71.9% 52.1% €401 €494 €727 €1002
2023 €68.870 €10.374 $26.074.158 3.000% 22.335% $4,489 €‎4,122 12.361% 117,54 9.076% 50.7% 2 360 762 3 174 200 €20.25 €3.36 €23.624 38.47 T Gold $25,720 $34,250 $-8,530 75% 51.227% €350 €561 €726 €1005

[6][4][7][8]


БДП
Година 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014
БДП (у милијардама $) 8.7 11.5 15.3 19.8 23.8 25.3 29.7 39.9 49.3 42.9 43.6 46.3 48.6 47.1 47.3
Раст БДП-а 4.5% 4,8% 4.2% 2.5% 8.2% 6.0% 5.6% 7.1% 5.6% -4.0% 1.9% 3.0% 5.0% -1% 0.2%
БДП по глави становника (USD) 1 160 1 536 2 036 2 640 3 186 3 408 4 009 5 387 6 685 5 808 5 898 6 241 6 540 7 136 7 797
БДП (ППП) по главни становника 5 713 6 177 6 512 6 857 7 638 8 357 9 141 10 071 10 821 10 635 10 897 11 365 12 122 13 004 13 954
Извор података: IMF[5]
Раст индустријске производње
Година 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Рударство 8,1 -12,8 1,6 0,8 -0,7 2,1 3,5 -0,6 3,6 -3,8 5,8
Производња 14,5 0,7 2,7 -4,6 9,6 -0,7 5,4 4,3 0,8 -16,1 4,0
Струја, вода, гас 2,1 1,2 -1,7 2,3 0,1 6,6 2,2 2,8 1,8 0,8 -4,4
Индустријски просек 11,4 0,1 1,8 -3,0 7,1 0,8 4,7 3,7 1,1 -12,6 2,5
Извор: Републички завод за развој[6]
Извор: Републички завод за статистику[7]

Јавне финансије[уреди | уреди извор]

Министарство финансија Републике Србије надлежно је за надгледање државног буџета, јавних прихода и расхода, као и јавног дуга државе. Јавни дуг Србије се у односу на БДП смањио за 144,6% у периоду од 2000. до 2008. године, међутим исти се повећао због светске економске кризе 2008. и 2009. године.

Јавни дуг
Година 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 (март)
Дуг (милијарде EUR) 14,17 13,43 11,53 11,02 9,68 10,28 9,35 8,88 8,78 9,85 12,16 12,67
Дуг (проценат БДП) 169.9% 102.2% 69.5% 64.3% 53.3% 50.2% 36.2% 29.4% 25.3% 31.3% 41.4% 39.7%
Извор: Министарство финансија Републике Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2012)

Народна Банка Србије је централна банка и као таква је надлежна за стабилност цена, политику вредности валуте, контролисањем девизних резерви, и надгледањем финансијског система земље.

Девизне резерве Србије су се нагомилале у периоду од 2000. до 2007. године када су достигле врхунац од $16,07 милијарди. Тада Народна Банка одлучује да смањи девизне резерве да би се ублажиле превелике осцилације домаће валуте током економске кризе. Оне сада износе $13,45 милијарди

Девизне резерве
Година 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008
Резерве код Народне банке (милијарда $) 0.52 1,17 2,28 3,55 4,24 5,84 11,89 14,22 11,48
Резерве код домаћих банака (милијарда $) 0,37 0,64 0,78 0,89 0,91 0,70 10,75 1,85 1,37
Укупно (милијарда $) 0,89 1,81 3,06 4,44 5,15 6,54 12,64 16,07 12,85
Извор: National Bank of Serbia
Девизне резерве (износ у милионима евра)
Година 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Резерве Народне банке Србије 8.162 10.602 10.002 12.058 10.915 11.189 9.907 10.378 10.205
Резерве банака 920 1.425 1.684 809 1.057 913 1.735 1.435 1.557
Укупно 9.082 12.027 11.686 12.867 11.972 12.102 11.642 11.813 11.762
Извор: Народна банка Србије (страна 17) Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2017)

Робна размена[уреди | уреди извор]

Извози из Србије у 2009.
Увози у Србију у 2009.

Србија је потписница споразума о слободној трговини са ЕУ што омогућава српским произвођачима да извезу на просторе ЕУ без царина и других надокнада.[8] За неке производе (јунетина, шећер, и вино) одређена дозвољена количина (квота) увоза на годишњем нивоу. ЕУ је најзначајнији спољнотрговински партнер Србије.

Србија је такође потписница CEFTA што јој омогућава извоз у земље региона без царине. Србија сваке године остварује спољнотрговински суфицит са осталим земљама чланицама ЦЕФТА. Поред ова два, Србија је потписала и споразуме о слободној трговини са земљама ЕФТА, као и са земљама Заједнице Независних Држава, што је ставља у уникатну позицију бесцаринског приступа два главна тржишта у Европи.

Спољна трговина
Година 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Извози (милијарде $): 1,558 1,721 2,075 2,477 3,523 4,553 6,428 8,825 10,973 8,344 9,794
Увози (милијарде $): 3,330 4,261 5,614 7,333 10,753 10,575 13,172 18,554 22,875 16,056 16,734
Спољнотрговински биланс (милијарде $): -1,772 -2,540 -3,539 -4,856 -7,230 -6,022 -6,744 -9,729 -11,902 -7,712 -6,939
Покривеност увоза извозом (%): 46,8 40,4 37,0 33,8 32,8 41,1 48,8 47,6 48,0 52,0 58,5
Извор: Републички завод за статистику2000-2009 data, 2010 data[мртва веза]

Највећи партнери Србије у 2010.[уреди | уреди извор]

Пет највећих извозних партнера Србије у 2010.:

Пет највећих партнера увоза у Србију у 2010.:

Пет највише извезених производа у 2010.:

Пет највише увезених производа у Србију у 2010.

Извоз и узвоз робе по земљама, 2013–2015.[уреди | уреди извор]

-
Извоз робе по земљама Вредност, мил. РСД Вредност, мил. USD
2013 2014 2015 2013 2014 2015
Укупно 1244618 1307853 1453767 14610 14845 13379
Европа 1158040 1230154 1354789 13595 13972 12469
Албанија 10037 11229 11076 118 127 102
Аустрија 31543 31014 38272 371 352 352
Белгија 14484 18756 18056 170 213 166
Босна и Херцеговина 102301 116574 127374 1201 1319 1172
Бугарска 28579 33690 41411 336 384 381
Велика Британија 14468 13564 21396 170 154 197
Грчка 18547 14714 16297 218 167 150
Данска 2680 4238 6284 31 48 58
Италија 202633 226282 235012 2379 2577 2163
Мађарска 34192 33311 38743 401 378 357
Немачка 147852 155718 181543 1735 1773 1673
Пољска 23124 26013 30604 271 296 282
Република Македонија 49076 53228 56983 576 604 524
Црна Гора 72620 66573 73845 851 756 679
Румунија 66919 73819 80985 786 830 746
Руска федерација 90497 90810 78838 1063 1029 725
Словачка 22907 18471 23972 269 209 221
Словенија 40728 41416 45270 479 471 417
Турска 18657 20283 27028 219 231 249
Украјина 14687 8844 6923 172 101 64
Француска 29912 36722 44482 351 418 410
Холандија 13057 13202 16530 153 150 152
Хрватска 35413 40366 48198 416 459 443
Чешка Република 27224 31389 33285 320 358 307
Швајцарска 8804 8707 8479 104 99 78
Шведска 5004 5918 7527 59 67 69
Шпанија 8550 10943 14972 100 124 138
Остале земље Европе 23544 24360 21405 276 278 197
Азија 28657 27401 44639 337 309 411
Бангладеш 2591 543 2379 31 6 22
Ирак 1495 731 2389 17 8 22
Јапан 539 597 4611 6 7 42
Казахстан 984 1517 2651 12 17 24
Кина 769 1258 2203 9 14 20
Саудијска Арабија 363 461 3393 4 5 31
Уједињени Арапски Емирати 1216 1805 4260 14 21 39
Хонгконг 3802 6286 6799 45 70 63
Остале земље Азије 16898 14203 15954 199 161 146
Африка 10240 17340 20570 120 192 189
Алжир 1170 2515 1855 14 27 17
Ангола 728 1473 352 9 16 3
Гана 37 15 486 0 0 5
Египат 1375 3213 4613 16 35 42
Екваторијална Гвинеја 683 355 357 8 4 3
Камерун 466 2003 2331 6 20 21
Кенија 943 1987 2206 11 23 20
Либија 2669 2764 3127 31 32 29
Мароко 130 126 345 2 1 3
Нигерија 262 766 1492 3 9 14
Тунис 321 155 1111 4 2 10
Уганда 9 246 660 0 3 6
Остале земље Африке 1446 1721 1636 17 20 15
Америка 46820 31926 32656 548 361 300
Аргентина 205 322 266 2 4 2
Белизе 125 134 186 1 2 2
Бразил 2222 884 794 26 10 7
Канада 883 1612 2029 10 18 19
Колумбија 106 110 224 1 1 2
Костарика 106 143 203 1 2 2
Мексико 288 386 900 3 4 8
САД 41923 27632 27287 490 313 251
Чиле 520 365 422 6 4 4
Остале земље Америке 442 337 345 5 4 3
Океанија и Поларни регион 850 1032 1113 10 12 10
Аустралија 813 928 964 10 10 9
Нови Зеланд 33 93 138 0 1 1
Остале земље Океаније и Поларног региона 5 12 11 0 0 0
Неразврстано по континентима 11 - - 0 - -
Увоз робе по земљама Вредност, мил. РСД Вредност, мил. USD
2013 2014 2015 2013 2014 2015
Укупно 1749847 1815996 1978653 20550 20601 18210
Европа 1415327 1530344 1627521 16625 17363 14981
Аустрија 53660 56674 57937 631 643 533
Белгија 29760 33461 38604 350 379 356
Босна и Херцеговина 41184 47357 46545 484 535 429
Бугарска 37408 36221 36387 439 411 335
Велика Британија 20314 21359 24113 239 242 222
Грчка 25536 26913 29320 300 305 269
Данска 11235 10211 14310 132 116 132
Ирска 7359 7967 9187 86 91 84
Италија 200840 202411 209121 2358 2303 1922
Мађарска 86353 89806 94266 1014 1018 867
Немачка 192013 213587 245268 2256 2426 2256
Пољска 82821 86301 82754 973 983 762
Република Македонија 22518 22337 22113 264 252 203
Румунија 49601 52028 56089 582 587 517
Руска федерација 161958 205782 189227 1904 2340 1749
Словачка 31325 28057 27124 368 319 250
Словенија 48625 49636 59654 571 561 549
Турска 45143 52226 62938 531 590 579
Украјина 12048 14123 17635 142 162 162
Финска 6492 10373 8692 76 117 80
Француска 51420 50586 58039 605 575 534
Холандија 27853 31605 31765 327 358 292
Хрватска 40087 48422 56088 471 546 516
Чешка Република 37571 40507 44335 441 460 408
Швајцарска 17330 21526 30854 204 242 284
Шведска 15700 19878 17629 184 225 162
Шпанија 19670 21296 25809 231 242 237
Остале земље Европе 39503 29694 31716 464 337 292
Азија 279121 229294 282663 3274 2599 2599
Вијетнам 6509 7981 11450 76 90 105
Индија 14811 12306 15197 174 140 140
Индонезија 3426 4006 5923 40 45 54
Јапан 10573 9459 11914 124 107 110
Казахстан 76044 17406 15631 888 198 142
Кина 128483 137780 167385 1509 1561 1540
Кореја 12021 10581 12940 141 120 119
Тајван, Кинеска Провинција 4413 4719 5659 52 54 52
Остале земље Азије 22843 25057 36563 268 284 336
Африка 9425 10330 11549 111 117 106
Гана 1519 1802 1699 18 20 16
Египат 820 1320 1638 10 15 15
Етијопија 95 139 76 1 2 1
Зимбабве 130 123 150 2 1 1
Јужна Африка 952 827 1019 11 9 9
Кенија 57 53 92 1 1 1
Мароко 701 849 932 8 10 9
Мозамбик 92 21 87 1 0 1
Нигерија 166 83 180 2 1 2
Обала Слоноваче 1269 1555 2129 15 18 20
Тунис 2731 2744 2421 32 31 22
Уганда 496 443 672 6 5 6
Остале земље Африке 398 372 453 5 4 4
Америка 44869 45243 55728 527 513 513
Аргентина 1724 1582 2109 20 18 19
Бразил 6407 9141 8633 75 104 79
Еквадор 2197 2839 3359 26 32 31
Канада 2798 2444 3066 33 28 28
Костарика 917 845 427 11 10 4
Куба 143 120 307 2 1 3
Мексико 2332 1911 2913 27 22 27
САД 26006 24645 31425 306 279 289
Чиле 566 195 2103 7 2 19
Остале земље Америке 1779 1519 1385 21 17 13
Океанија и Поларни регион 872 596 680 10 7 6
Аустралија 769 513 561 9 6 5
Нови Зеланд 94 75 98 1 1 1
Остале земље Океаније и Поларног региона 9 8

20

0 0 0
Неразврстано по континентима 233 190 513 3 2 5

Стране директне инвестиције[уреди | уреди извор]

Земље које су највише инвестирале у Србију:

Србија прихвата стране директне инвестиције (ФДИ) и довођење што већег броја страних фирми са великим капиталом за улагање је приоритет Владе Републике Србије. Стога је Влада одлучила да привуче стране инвеститоре великим финансијским и пореским олакшицама [11]. Србија је и чак у комунистичком периоду била укључена у међународној трговини, а стране фирме су је користиле да би пласирале производе на тржиште несврстаних земаља.

Према скоријем истраживању Привредне Коморе Немачке, Србија је на првом месту за улагање у Југоисточној Европи. Исто истраживање показује да је 97% страних фирми врло задовољно условима пословања.[12]

Стране директне инвестиције у Србију
Година 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Износ инвестиција у кешу (милијарде $) 0,05 0,17 0,50 1,38 0,98 1,61 4,47 3,56 3,36 2,40 n/a
Укупан износ инвестиција (милијарде $) 0,05 0,16 0,55 1,41 1,03 2,09 5,12 3,98 2,99 1,92 n/a
Укупан износ по глави становника ($) 5 15 51 133 98 199 499 381 n/a n/a n/a
Cash investments Извор: Serbia Investment and Export Promotion Agency, Извор: Конференција УН Архивирано на сајту Wayback Machine (5. април 2011)


Инвестиције по сектору (2005−2009):

Привредна рачуница[уреди | уреди извор]

Државни буџет (2009)
Приходи: 1146,5 милијарде RSD
Расходи: 1267,9 милијарде RSD

Извор: Министарство Финансија Републике Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2012)

Просечна плата (фебруар 2011)
Бруто: RSD 49394[14], US$ 678.01[15], € 482.92[16]
Нето (после пореза и ПИО): RSD 35538[15], US$ 487.81[15], € 347.45[17]

Извор: Завод за Статистику Републике Србије, курс рачунат на дан 31. 1. 2011. године.

Запосленост по сектору (Октобар 2008)
Терцијални: 48.7%
Секундарни: 27.2%
Примарни: 24.1%
Укупан број радно способног становништва: 3.26 Million
Стопа незапослености: 19,2% (March 2011)[18]

Извор: Завод за Статистику Републике Србије[мртва веза]

Спољни дуг (November 2008)
Јавни сектор: $8,49 милијарде
Приватни сектор: $19,50 милијарди
Укупно: $27,99 милијарди

Извор: Народна Банка Србије

Средство плаћања[уреди | уреди извор]

Званично делујуће средство плаћања у Србији је српски динар. Међутим од доласка међународних снага на Косову и Метохији и ступања на снагу евра, у јужној српској покрајини користи се и евро као средство плаћања. На трговинском разини, купопродаја се врши и у еврима, швајцарским францима, и америчким доларима, највише у области банкарства и пољопривреди.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Download World Economic Outlook database: April 2022”. IMF.org. International Monetary Fund. Приступљено 19. 4. 2022. 
  2. ^ http://publikacije.stat.gov.rs/G2019/pdfE/G20191198.pdf
  3. ^ https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/Pdf/G202017013.pdf
  4. ^ „World Bank Group - International Development, Poverty, & Sustainability”. World Bank (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-26. 
  5. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. IMF. 1. 4. 2010. Архивирано из оригинала 24. 5. 2020. г. Приступљено 5. 1. 2023. 
  6. ^ „Основни економски индикатори”. Републички завод за развој. Архивирано из оригинала 5. 5. 2010. г. Приступљено 6. 1. 2023. 
  7. ^ „Industrial production indices by sectors”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 13. 11. 2010. г. Приступљено 6. 1. 2023. 
  8. ^ Liberalized Trade, Приступљено 24. 4. 2013.
  9. ^ а б в г [1][мртва веза], Приступљено 24. 4. 2013.
  10. ^ а б „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 05. 03. 2016. г. Приступљено 07. 04. 2011. 
  11. ^ „SIEPA: Investment incentives”. Архивирано из оригинала 05. 08. 2012. г. Приступљено 07. 04. 2011. 
  12. ^ „Serbia ranked first in investors' poll”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2012. г. Приступљено 07. 04. 2011. 
  13. ^ [2], Приступљено 24. 4. 2013.
  14. ^ [hhttp://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=460= Завод за Статистику Републике Србије], Приступљено 24. 4. 2013.
  15. ^ а б в Завод за Статистику Републике Србије, Приступљено 24. 4. 2013.
  16. ^ http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=460= Завод за Статистику Републике Србије], Приступљено 24. 4. 2013.
  17. ^ Завод за Статистику Републике Србије[мртва веза], Приступљено 24. 4. 2013.
  18. ^ http://webrzs.stat.gov.rs/axd/en/index1.php?SifraVesti=467&Link=[мртва веза]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Привреда_Србије&oldid=27413244”