Privreda Srbije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Privreda Srbije
Valutadinar
Fiskalna godinakalendarska godina
Članstvo u organizacijamaCEFTA, CES, MŠ
Statistika
BDP (nominalna)81,873 milijardi (nominalno 2024p)[1]
BDP rast2.8% (2023p) 4.6% (2024p)
BDP po stanovniku27.985 odnosno 12.385 nominalno (2024)
BDP po sektorupoljoprivreda (16,0%), industrija (28,1%), usluge (56%) (2017 [3])
Inflacija (IPC)1.9% (2021)
Stanovništvo
ispod linije siromaštva		23.2% (2019)
Džini indeks33.3 (2019)
Radna snaga3,167,119 ([4]) (2020)
Radna snaga
po zanimanjima		poljoprivreda: 6,0%
industrija: 26,1%
usluge: 67,9% (2017) ([5])
Glavne industrijefarmaceutska proizvodnja, poljoprivredna mehanizacija, električna i komunikaciona oprema, papirna i transportna industrija, prehrambena industrija.
Razmena
Izvoz$25,5 milijardi (2019)[2]
Izvozna dobramotorna vozila ($2,42 milijardi), električne mašine ($2.033 milijardi), ne-gvozdeni metali ($2.005 milijardi), guma i plastični proizvodi ($1.670 milijardi), hemikalije i hemijski proizvodi ($1.193 milijardi)
Glavni izvozni partneri Nemačka (12,6%)
 Italija (10,1%)
 Bosna i Hercegovina (7,7%)
 Rumunija (5,9%)
 Rusija (5,0%)
 Crna Gora (4,5%)
 Mađarska (4,2%)
 Severna Makedonija (3,8%)
 Češka (3,3%)
 Slovenija (3,3%) (2019)[3]
Uvoz$25,8 milijardi (2018)
Uvozna dobrahemikalije i hemijski proizvodi ($2.408mil), mašine ($2.100mil), petrolej i prirodni gas ($1.977mil), motorna vozila ($1.818mil), sirov metal ($1.740mil),
Glavni uvozni partneri Nemačka (12,9%)
 Rusija (9,7%)
 Kina (9,4%)
 Italija (8,7%)
 Mađarska (4,3%)
 Turska (34,0%)
 Poljska (3,4%)
 Rumunija (3,1%)
 Francuska (2,9%)
 Austrija (2,8%) (2019)
SDI stock€2,3 milijarde (2020)
Bruto spoljni dug$26,5 milijardi (Jul 2020)
Javne finansije
Prihodi$17, 69 milijardi (2017p)
Rashodi$17,6 milijardi (2017)
Kreditni rejting68
Rezerve$12,8 milijardi (novembar 2020)
Sve vrednosti, ako nije drugačije naznačeno, izražene su u američkim dolarima

Privreda Srbije prati model slobodnog tržišta. Najveća oblast privrede Republike Srbije je oblast usluga/tercijalni sektor, koji obuhvata ukupno 67,9% BDP. Potom sledi industrijska oblast (26,1% BDP) i poljoprivredna oblast (6,0% BDP). Krajem 80-ih godina, na početku privredne tranzicije iz planske privrede u tržišnu, Srbija je imala povoljnu poziciju u odnosu na region. Ta pozicija je izgubljena zbog privrednih sankcija od 1992. do 1995. godine (koje su, između ostalog, rezultovale i u obaranju rekorda hiperinflacije), kao i zbog NATO bombardovanja 1999. godine.

Najjača oblast srpske privrede su energetika, automobilska industrija, mašine, rudarstvo i poljoprivreda. Najbitniji industrijski izvoz čine automobili, sirovine metala, nameštaj, hrana, mašine, hemikalije, šećer, guma, odeća, farmaceutski proizvodi. Trgovina igra glavnu ulogu u srpskoj privrednoj proizvodnji. Glavni trgovinski saradnici su Nemačka, Italija, Rusija, Kina i susedne balkanske zemlje.

Beograd je glavni grad i privredno srce Srbije i dom većine najvećih srpskih i međunarodnih kompanija koje posluju u zemlji, kao i Narodne banke Srbije i Beogradske berze. Novi Sad je drugi po veličini grad i najvažnije privredno čvorište posle Beograda.

Nakon dolaska Vojislava Koštunice na vlast 2000. godine, država Srbija uvodi nove zakone za lakšu privatizaciju privrede, i od tada sledi eksponencijalni ekonomski rast baziran na prodaji kompanija, sa najvećim rastom između 2006. i 2008. Nominalni BDP po glavi stanovnika je skočio sa $1,160 u 2000. godini na $6,158 u 2011. godini. Procenjuje se da je nominalni BDP Srbije u 2010. godini iznosio $43,6 milijardi. BDP PPP za 2010. iznosi $80,6 milijardi, odnosno $10,897 po glavi stanovnika. U 2010. godini, Srbija je imala gotovo najveći ekonomski rast od svih zemalja u regionu, koji je iznosi 1,9% (realni rast). Trenutni veliki ekonomski problemi Srbije su visoka stopa nezaposlenosti (11,9%, podaci iz septembra 2018) kao i visoki spoljnotrgovinski deficit, ($6,9 milijardi). Trgovinski deficit se drastično smanjio u odnosu na 2008. godinu kada je dostigao gotovo $12 milijardi. Takođe, pokrivenost uvoza izvozom je umnogome povećana sa 32% 2004. godina na čak 58,5% 2010.

Poslednjih godina, Srbija je bila svedok investicija velikih stranih firmi. Prosečan realni rast u poslednjih 10 godina je 4,45%. Srbija ima relativno mali udeo državne administracije u odnosu na ostale zemlje Evrope kao deo BDP: svega 20,6%. Privatna potrošnja iznosi 74,3% BDP a investicije 28,6%.

Tokom svetske finansijske krize 2008. i 2009. godine, vlada predsednika Vlade Mirka Cvetkovića povukla je niz poteza za koje neki analitičari tvrde da su spasili zemlju i bankarski sistem od ekonomskog kraha. Na primer, povećana je državna garancija za sve uloge u bankama na 50.000 evra, čime je obuhvaćeno preko devedeset odsto svih uloga. Ekonomski analitičari smatraju da je to jedna od mera koje su sačuvale srpski bankarski sistem, a banke su saopštile da je trend povlačenja uloga zaustavljen i da je od početka 2009. godine primetan rast štednih uloga.

Ekonomski podaci i indikatori[uredi | uredi izvor]

Ekonomski podaci i indikatori 2000,2023

Gpdina BDP (nominalni u miljardama EUR) BDP po glavi stanovnika (nominalni u miljardama EUR) BDP po glavi stanovnika PKM (PKM u USD) BDP rast (realni u %) Ukupne investicije (u % BDP) Strane direktne investicije (miljarde USD) Strane direktne investicije (miljarde EUR) Inflacija (u %) Devizni kurs (za 1 EUR) Nezaposlenost (u %) Stopa zaposlenosti (u %) Zaposleni registrovani(osobe) Radna snaga (u ljudima) Devizne rezerve(Centralna Banka (miljarde EUR)) Devizne rezerve( Komercijalne Banke (miljarde EUR)) Devizne rezerve (Ukupno (miljarde EUR) ) Zlatne rezerve (Ukupno (T Zlato) ) Robna razmena rzvoz (Izvoz ((miljarde USD)) Robna razmena uvoz (Uvoz((miljarde USD)) Robna razmena balans (((miljarde USD)) Robna razmena (Uvoz/Izvoz (%)) Javni dug (% BDP) Minimalna plata (u EUR) Medijalna plata (50% zaposlenih) (u EUR) Prosečna plata (u EUR) Prosečna neto plata (u EUR)
2000 €28.502 €2.650 $6.313.275 7.759% 10.720% $54 70.000% 61.51 12.100% 32.3% 3569895 €0.55 €0.39 €0.95 1,558 5,614 -1,772 46.8% 201.2% €101
2001 €14.584 €2.840 $6.789.478 4.993% 19.350% $501 80.744% 65.5 12.200% 41.4% 3550875 €0.61 €0.51 €0.98 49.8% 36.9% €102
2002 €18,165 €3.020 $7.389.302 7.116% 21.367% $546 8.868% 78.89 14.470% 43.5% 3535725 €2.19 €0.68 €2.86 2,074 5,614 -3,540 36.9% 68.3% €92 €152
2003 €19.882 €3.160 $7.888.299 4.415% 22.311% $1,511 2.901% 79.23 16.000% 43.5% 3522846 €2.36 €0.69 €3.20 34.5% 55.6% €105 €177
2004 €20.995 €3.460 $8.853.456 9.047% 30.104% $1,077 10.602% 78.89 19.530% 43.6% 3497569 €3.10 €0.59 €3.70 3,523 10,755 -7,232 32.8% 52.6% €124 €194
2005 €22.253 €3.660 $10.088.561 10.154% 22.541% $1,579 16.253% 79.00 21.830% 43.8% 3369669 €3.23 €0.62 €3.80 33.2% 51.6% €126 €210
2006 €25.930 €3.860 $10.974.129 5.108% 21.762% $5,663 10.732% 88.60 21.560% 43.8% 3211965 €9.02 €0.52 €9.54 6,431 13,174 -6,743 48.8% 52.6% €145 €258
2007 €31.557 €4.130 $12.045.218 6.440% 25.070% $4,389 6.002% 95.89 18.800% 47.5% 3204276 €8.16 €0.52 €9.08 45.1% 35.9% €188 €347
2008 €35.712 €4.380 $13.025.828 5.656% 26.522% $3,407 12.411% 105.50 14.400% 48.8% 3229170 €10.60 €0.92 €12.03 10,974 24,332 -13,358 59.5% 28.3% €233 €401
2009 €32.486 €4.280 $12.802.431 -2.732% 18.737% $2,729 8.117% 104.64 16.900% 48.8% 3074965 €10.00 €1.42 €11.69 59.3% 32.8% €220 €338
2010 €31.545 €4.330 $13.103.603 0.731% 18.380% $1,549 6.143% 105.50 20.000% 46.5% 1350354 2931478 €12.06 €1.68 €12.87 9,794 16,471 -6,677 59.7% 41.8% €203 €330 €468
2011 €35.431 €4.450 $13.751.806 2.036% 19.217% $3,018 11.137% 113.72 23.600% 44.3% 2883187 €10.91 €0.80 €11.97 11,780 19,862 -8,082 71.1% 45.4% €234 €372 €521
2012 €33.679 €4.440 $13.938.823 -0.682% 17.317% $2,629 7.330% 114.64 24.600% 43.5% 2888489 €11.19 €0.91 €12.10 11,353 19,014 -7,661 71.9% 56.2% €236 €366 €555
2013 €36.426 €4.590 $14.634.218 2.893% 16.715% $1,518 7.694% 120.96 23.000% 42.8% 2982216 €9.91 €0.91 €11.64 14,614 20,543 -5,929 73.4% 59.6% €232 €294 €388 €597
2014 €35.467 €4.540 $14.667.214 -1.590% 18.681% $1,550 2.082% 121.63 19.894% 43.5% 3175885 €10.38 €1.73 €12.11 14,843 20,650 -5,806 70.4% 70.4% €235 €380 €585
2015 €35.740 €4.640 $14.932.417 1.776% 18.078% $2,114 1.392% 123.47 18.231% 44.1% 1989617 3136661 €10.20 €1.43 €11.81 13,379 18,218 -4,839 78.8% 74.7% €236 €368 €603
2016 €36.779 €4.820 $15.856.452 3.339% 19.575% $2,080 1.122% 118.45 15.917% 44.1% 2009785 3227121 €9.96 €1.56 €11.52 14,883 19,247 -4,363 77.4% 71.9% €230 €302 €375 €627
2017 €39.235 €4.950 $16.621.467 2.101% 22.655% $2,867 3.131% 118.19 14.051% 45.8% 2062588 3252029 €11.26 €1.11 €11.76 16,992 21,946 -4,954 74.3% 61.5% €253 €395 €638
2018 €42.892 €5.200 $17.880.955 4.495% 25.104% $3,984 €‎3,496 1.960% 117.59 13.273% 46.5% 2131079 3268748 €11.88 €1.63 €12.92 19,227 25,883 -6,657 73.4% 53.8% €282 €421 €678
2019 €46.005 €5.460 $19.025.432 4.249% 23.173% $4,605 €‎3,815 1.850% 117.45 10.909% 47.7% 2173135 3260591 €12.55 €1.81 €14.36 19,630 26,730 -7,101 74.3% 56.7% €308 €466 €700
2020 €46.815 €5.440 $19.168.069 -0.980% 24.414% $3,638 €‎3,039 1.575% 117.20 9.457% 47.8% 2215475 3196753 €12.88 €1.90 €14.78 19,501 26,233 -6,733 75.5% 56.9% €366 €416 €511 €871
2021 €53.329 €5.910 $21.636.819 7.389% 25.643% $4,433 €‎3,863 4.085% 117.22 10.093% 50.0% 2273591 3176077 €13.90 €2.55 €16.45(37.2t Gold) 37.2 T Gold 25,563 33,797 -8,234 76.4% 56.5% €367 €455 €635 €920
2022 €60.030 €9.012 $24.084.000 2.300% 27.048% $4,170 €‎4,416 15.000% 117,67 9.885% 50.9% 2308955 3167119 €14.22 €3.05 €17.27(38t Gold) 38.5 T Gold 26,120 36,332 -10,212 71.9% 52.1% €401 €494 €727 €1002
2023 €68.870 €10.374 $26.074.158 3.000% 22.335% $4,489 €‎4,122 12.361% 117,54 9.076% 50.7% 2 360 762 3 174 200 €20.25 €3.36 €23.624 38.47 T Gold $25,720 $34,250 $-8,530 75% 51.227% €350 €561 €726 €1005

[6][4][7][8]


BDP
Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014
BDP (u milijardama $) 8.7 11.5 15.3 19.8 23.8 25.3 29.7 39.9 49.3 42.9 43.6 46.3 48.6 47.1 47.3
Rast BDP-a 4.5% 4,8% 4.2% 2.5% 8.2% 6.0% 5.6% 7.1% 5.6% -4.0% 1.9% 3.0% 5.0% -1% 0.2%
BDP po glavi stanovnika (USD) 1 160 1 536 2 036 2 640 3 186 3 408 4 009 5 387 6 685 5 808 5 898 6 241 6 540 7 136 7 797
BDP (PPP) po glavni stanovnika 5 713 6 177 6 512 6 857 7 638 8 357 9 141 10 071 10 821 10 635 10 897 11 365 12 122 13 004 13 954
Izvor podataka: IMF[5]
Rast industrijske proizvodnje
Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Rudarstvo 8,1 -12,8 1,6 0,8 -0,7 2,1 3,5 -0,6 3,6 -3,8 5,8
Proizvodnja 14,5 0,7 2,7 -4,6 9,6 -0,7 5,4 4,3 0,8 -16,1 4,0
Struja, voda, gas 2,1 1,2 -1,7 2,3 0,1 6,6 2,2 2,8 1,8 0,8 -4,4
Industrijski prosek 11,4 0,1 1,8 -3,0 7,1 0,8 4,7 3,7 1,1 -12,6 2,5
Izvor: Republički zavod za razvoj[6]
Izvor: Republički zavod za statistiku[7]

Javne finansije[uredi | uredi izvor]

Ministarstvo finansija Republike Srbije nadležno je za nadgledanje državnog budžeta, javnih prihoda i rashoda, kao i javnog duga države. Javni dug Srbije se u odnosu na BDP smanjio za 144,6% u periodu od 2000. do 2008. godine, međutim isti se povećao zbog svetske ekonomske krize 2008. i 2009. godine.

Javni dug
Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 (mart)
Dug (milijarde EUR) 14,17 13,43 11,53 11,02 9,68 10,28 9,35 8,88 8,78 9,85 12,16 12,67
Dug (procenat BDP) 169.9% 102.2% 69.5% 64.3% 53.3% 50.2% 36.2% 29.4% 25.3% 31.3% 41.4% 39.7%
Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2012)

Narodna Banka Srbije je centralna banka i kao takva je nadležna za stabilnost cena, politiku vrednosti valute, kontrolisanjem deviznih rezervi, i nadgledanjem finansijskog sistema zemlje.

Devizne rezerve Srbije su se nagomilale u periodu od 2000. do 2007. godine kada su dostigle vrhunac od $16,07 milijardi. Tada Narodna Banka odlučuje da smanji devizne rezerve da bi se ublažile prevelike oscilacije domaće valute tokom ekonomske krize. One sada iznose $13,45 milijardi

Devizne rezerve
Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008
Rezerve kod Narodne banke (milijarda $) 0.52 1,17 2,28 3,55 4,24 5,84 11,89 14,22 11,48
Rezerve kod domaćih banaka (milijarda $) 0,37 0,64 0,78 0,89 0,91 0,70 10,75 1,85 1,37
Ukupno (milijarda $) 0,89 1,81 3,06 4,44 5,15 6,54 12,64 16,07 12,85
Izvor: National Bank of Serbia
Devizne rezerve (iznos u milionima evra)
Godina 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Rezerve Narodne banke Srbije 8.162 10.602 10.002 12.058 10.915 11.189 9.907 10.378 10.205
Rezerve banaka 920 1.425 1.684 809 1.057 913 1.735 1.435 1.557
Ukupno 9.082 12.027 11.686 12.867 11.972 12.102 11.642 11.813 11.762
Izvor: Narodna banka Srbije (strana 17) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. septembar 2017)

Robna razmena[uredi | uredi izvor]

Izvozi iz Srbije u 2009.
Uvozi u Srbiju u 2009.

Srbija je potpisnica sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU što omogućava srpskim proizvođačima da izvezu na prostore EU bez carina i drugih nadoknada.[8] Za neke proizvode (junetina, šećer, i vino) određena dozvoljena količina (kvota) uvoza na godišnjem nivou. EU je najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije.

Srbija je takođe potpisnica CEFTA što joj omogućava izvoz u zemlje regiona bez carine. Srbija svake godine ostvaruje spoljnotrgovinski suficit sa ostalim zemljama članicama CEFTA. Pored ova dva, Srbija je potpisala i sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA, kao i sa zemljama Zajednice Nezavisnih Država, što je stavlja u unikatnu poziciju bescarinskog pristupa dva glavna tržišta u Evropi.

Spoljna trgovina
Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Izvozi (milijarde $): 1,558 1,721 2,075 2,477 3,523 4,553 6,428 8,825 10,973 8,344 9,794
Uvozi (milijarde $): 3,330 4,261 5,614 7,333 10,753 10,575 13,172 18,554 22,875 16,056 16,734
Spoljnotrgovinski bilans (milijarde $): -1,772 -2,540 -3,539 -4,856 -7,230 -6,022 -6,744 -9,729 -11,902 -7,712 -6,939
Pokrivenost uvoza izvozom (%): 46,8 40,4 37,0 33,8 32,8 41,1 48,8 47,6 48,0 52,0 58,5
Izvor: Republički zavod za statistiku2000-2009 data, 2010 data[mrtva veza]

Najveći partneri Srbije u 2010.[uredi | uredi izvor]

Pet najvećih izvoznih partnera Srbije u 2010.:

Pet najvećih partnera uvoza u Srbiju u 2010.:

Pet najviše izvezenih proizvoda u 2010.:

Pet najviše uvezenih proizvoda u Srbiju u 2010.

Izvoz i uzvoz robe po zemljama, 2013–2015.[uredi | uredi izvor]

-
Izvoz robe po zemljama Vrednost, mil. RSD Vrednost, mil. USD
2013 2014 2015 2013 2014 2015
Ukupno 1244618 1307853 1453767 14610 14845 13379
Evropa 1158040 1230154 1354789 13595 13972 12469
Albanija 10037 11229 11076 118 127 102
Austrija 31543 31014 38272 371 352 352
Belgija 14484 18756 18056 170 213 166
Bosna i Hercegovina 102301 116574 127374 1201 1319 1172
Bugarska 28579 33690 41411 336 384 381
Velika Britanija 14468 13564 21396 170 154 197
Grčka 18547 14714 16297 218 167 150
Danska 2680 4238 6284 31 48 58
Italija 202633 226282 235012 2379 2577 2163
Mađarska 34192 33311 38743 401 378 357
Nemačka 147852 155718 181543 1735 1773 1673
Poljska 23124 26013 30604 271 296 282
Republika Makedonija 49076 53228 56983 576 604 524
Crna Gora 72620 66573 73845 851 756 679
Rumunija 66919 73819 80985 786 830 746
Ruska federacija 90497 90810 78838 1063 1029 725
Slovačka 22907 18471 23972 269 209 221
Slovenija 40728 41416 45270 479 471 417
Turska 18657 20283 27028 219 231 249
Ukrajina 14687 8844 6923 172 101 64
Francuska 29912 36722 44482 351 418 410
Holandija 13057 13202 16530 153 150 152
Hrvatska 35413 40366 48198 416 459 443
Češka Republika 27224 31389 33285 320 358 307
Švajcarska 8804 8707 8479 104 99 78
Švedska 5004 5918 7527 59 67 69
Španija 8550 10943 14972 100 124 138
Ostale zemlje Evrope 23544 24360 21405 276 278 197
Azija 28657 27401 44639 337 309 411
Bangladeš 2591 543 2379 31 6 22
Irak 1495 731 2389 17 8 22
Japan 539 597 4611 6 7 42
Kazahstan 984 1517 2651 12 17 24
Kina 769 1258 2203 9 14 20
Saudijska Arabija 363 461 3393 4 5 31
Ujedinjeni Arapski Emirati 1216 1805 4260 14 21 39
Hongkong 3802 6286 6799 45 70 63
Ostale zemlje Azije 16898 14203 15954 199 161 146
Afrika 10240 17340 20570 120 192 189
Alžir 1170 2515 1855 14 27 17
Angola 728 1473 352 9 16 3
Gana 37 15 486 0 0 5
Egipat 1375 3213 4613 16 35 42
Ekvatorijalna Gvineja 683 355 357 8 4 3
Kamerun 466 2003 2331 6 20 21
Kenija 943 1987 2206 11 23 20
Libija 2669 2764 3127 31 32 29
Maroko 130 126 345 2 1 3
Nigerija 262 766 1492 3 9 14
Tunis 321 155 1111 4 2 10
Uganda 9 246 660 0 3 6
Ostale zemlje Afrike 1446 1721 1636 17 20 15
Amerika 46820 31926 32656 548 361 300
Argentina 205 322 266 2 4 2
Belize 125 134 186 1 2 2
Brazil 2222 884 794 26 10 7
Kanada 883 1612 2029 10 18 19
Kolumbija 106 110 224 1 1 2
Kostarika 106 143 203 1 2 2
Meksiko 288 386 900 3 4 8
SAD 41923 27632 27287 490 313 251
Čile 520 365 422 6 4 4
Ostale zemlje Amerike 442 337 345 5 4 3
Okeanija i Polarni region 850 1032 1113 10 12 10
Australija 813 928 964 10 10 9
Novi Zeland 33 93 138 0 1 1
Ostale zemlje Okeanije i Polarnog regiona 5 12 11 0 0 0
Nerazvrstano po kontinentima 11 - - 0 - -
Uvoz robe po zemljama Vrednost, mil. RSD Vrednost, mil. USD
2013 2014 2015 2013 2014 2015
Ukupno 1749847 1815996 1978653 20550 20601 18210
Evropa 1415327 1530344 1627521 16625 17363 14981
Austrija 53660 56674 57937 631 643 533
Belgija 29760 33461 38604 350 379 356
Bosna i Hercegovina 41184 47357 46545 484 535 429
Bugarska 37408 36221 36387 439 411 335
Velika Britanija 20314 21359 24113 239 242 222
Grčka 25536 26913 29320 300 305 269
Danska 11235 10211 14310 132 116 132
Irska 7359 7967 9187 86 91 84
Italija 200840 202411 209121 2358 2303 1922
Mađarska 86353 89806 94266 1014 1018 867
Nemačka 192013 213587 245268 2256 2426 2256
Poljska 82821 86301 82754 973 983 762
Republika Makedonija 22518 22337 22113 264 252 203
Rumunija 49601 52028 56089 582 587 517
Ruska federacija 161958 205782 189227 1904 2340 1749
Slovačka 31325 28057 27124 368 319 250
Slovenija 48625 49636 59654 571 561 549
Turska 45143 52226 62938 531 590 579
Ukrajina 12048 14123 17635 142 162 162
Finska 6492 10373 8692 76 117 80
Francuska 51420 50586 58039 605 575 534
Holandija 27853 31605 31765 327 358 292
Hrvatska 40087 48422 56088 471 546 516
Češka Republika 37571 40507 44335 441 460 408
Švajcarska 17330 21526 30854 204 242 284
Švedska 15700 19878 17629 184 225 162
Španija 19670 21296 25809 231 242 237
Ostale zemlje Evrope 39503 29694 31716 464 337 292
Azija 279121 229294 282663 3274 2599 2599
Vijetnam 6509 7981 11450 76 90 105
Indija 14811 12306 15197 174 140 140
Indonezija 3426 4006 5923 40 45 54
Japan 10573 9459 11914 124 107 110
Kazahstan 76044 17406 15631 888 198 142
Kina 128483 137780 167385 1509 1561 1540
Koreja 12021 10581 12940 141 120 119
Tajvan, Kineska Provincija 4413 4719 5659 52 54 52
Ostale zemlje Azije 22843 25057 36563 268 284 336
Afrika 9425 10330 11549 111 117 106
Gana 1519 1802 1699 18 20 16
Egipat 820 1320 1638 10 15 15
Etijopija 95 139 76 1 2 1
Zimbabve 130 123 150 2 1 1
Južna Afrika 952 827 1019 11 9 9
Kenija 57 53 92 1 1 1
Maroko 701 849 932 8 10 9
Mozambik 92 21 87 1 0 1
Nigerija 166 83 180 2 1 2
Obala Slonovače 1269 1555 2129 15 18 20
Tunis 2731 2744 2421 32 31 22
Uganda 496 443 672 6 5 6
Ostale zemlje Afrike 398 372 453 5 4 4
Amerika 44869 45243 55728 527 513 513
Argentina 1724 1582 2109 20 18 19
Brazil 6407 9141 8633 75 104 79
Ekvador 2197 2839 3359 26 32 31
Kanada 2798 2444 3066 33 28 28
Kostarika 917 845 427 11 10 4
Kuba 143 120 307 2 1 3
Meksiko 2332 1911 2913 27 22 27
SAD 26006 24645 31425 306 279 289
Čile 566 195 2103 7 2 19
Ostale zemlje Amerike 1779 1519 1385 21 17 13
Okeanija i Polarni region 872 596 680 10 7 6
Australija 769 513 561 9 6 5
Novi Zeland 94 75 98 1 1 1
Ostale zemlje Okeanije i Polarnog regiona 9 8

20

0 0 0
Nerazvrstano po kontinentima 233 190 513 3 2 5

Strane direktne investicije[uredi | uredi izvor]

Zemlje koje su najviše investirale u Srbiju:

Srbija prihvata strane direktne investicije (FDI) i dovođenje što većeg broja stranih firmi sa velikim kapitalom za ulaganje je prioritet Vlade Republike Srbije. Stoga je Vlada odlučila da privuče strane investitore velikim finansijskim i poreskim olakšicama [11]. Srbija je i čak u komunističkom periodu bila uključena u međunarodnoj trgovini, a strane firme su je koristile da bi plasirale proizvode na tržište nesvrstanih zemalja.

Prema skorijem istraživanju Privredne Komore Nemačke, Srbija je na prvom mestu za ulaganje u Jugoistočnoj Evropi. Isto istraživanje pokazuje da je 97% stranih firmi vrlo zadovoljno uslovima poslovanja.[12]

Strane direktne investicije u Srbiju
Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Iznos investicija u kešu (milijarde $) 0,05 0,17 0,50 1,38 0,98 1,61 4,47 3,56 3,36 2,40 n/a
Ukupan iznos investicija (milijarde $) 0,05 0,16 0,55 1,41 1,03 2,09 5,12 3,98 2,99 1,92 n/a
Ukupan iznos po glavi stanovnika ($) 5 15 51 133 98 199 499 381 n/a n/a n/a
Cash investments Izvor: Serbia Investment and Export Promotion Agency, Izvor: Konferencija UN Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. april 2011)


Investicije po sektoru (2005−2009):

Privredna računica[uredi | uredi izvor]

Državni budžet (2009)
Prihodi: 1146,5 milijarde RSD
Rashodi: 1267,9 milijarde RSD

Izvor: Ministarstvo Finansija Republike Srbije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2012)

Prosečna plata (februar 2011)
Bruto: RSD 49394[14], US$ 678.01[15], € 482.92[16]
Neto (posle poreza i PIO): RSD 35538[15], US$ 487.81[15], € 347.45[17]

Izvor: Zavod za Statistiku Republike Srbije, kurs računat na dan 31. 1. 2011. godine.

Zaposlenost po sektoru (Oktobar 2008)
Tercijalni: 48.7%
Sekundarni: 27.2%
Primarni: 24.1%
Ukupan broj radno sposobnog stanovništva: 3.26 Million
Stopa nezaposlenosti: 19,2% (March 2011)[18]

Izvor: Zavod za Statistiku Republike Srbije[mrtva veza]

Spoljni dug (November 2008)
Javni sektor: $8,49 milijarde
Privatni sektor: $19,50 milijardi
Ukupno: $27,99 milijardi

Izvor: Narodna Banka Srbije

Sredstvo plaćanja[uredi | uredi izvor]

Zvanično delujuće sredstvo plaćanja u Srbiji je srpski dinar. Međutim od dolaska međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji i stupanja na snagu evra, u južnoj srpskoj pokrajini koristi se i evro kao sredstvo plaćanja. Na trgovinskom razini, kupoprodaja se vrši i u evrima, švajcarskim francima, i američkim dolarima, najviše u oblasti bankarstva i poljoprivredi.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Download World Economic Outlook database: April 2022”. IMF.org. International Monetary Fund. Pristupljeno 19. 4. 2022. 
  2. ^ http://publikacije.stat.gov.rs/G2019/pdfE/G20191198.pdf
  3. ^ https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/Pdf/G202017013.pdf
  4. ^ „World Bank Group - International Development, Poverty, & Sustainability”. World Bank (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-26. 
  5. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. IMF. 1. 4. 2010. Arhivirano iz originala 24. 5. 2020. g. Pristupljeno 5. 1. 2023. 
  6. ^ „Osnovni ekonomski indikatori”. Republički zavod za razvoj. Arhivirano iz originala 5. 5. 2010. g. Pristupljeno 6. 1. 2023. 
  7. ^ „Industrial production indices by sectors”. Republički zavod za statistiku. Arhivirano iz originala 13. 11. 2010. g. Pristupljeno 6. 1. 2023. 
  8. ^ Liberalized Trade, Pristupljeno 24. 4. 2013.
  9. ^ a b v g [1][mrtva veza], Pristupljeno 24. 4. 2013.
  10. ^ a b „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 07. 04. 2011. 
  11. ^ „SIEPA: Investment incentives”. Arhivirano iz originala 05. 08. 2012. g. Pristupljeno 07. 04. 2011. 
  12. ^ „Serbia ranked first in investors' poll”. Arhivirano iz originala 20. 02. 2012. g. Pristupljeno 07. 04. 2011. 
  13. ^ [2], Pristupljeno 24. 4. 2013.
  14. ^ [hhttp://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=460= Zavod za Statistiku Republike Srbije], Pristupljeno 24. 4. 2013.
  15. ^ a b v Zavod za Statistiku Republike Srbije, Pristupljeno 24. 4. 2013.
  16. ^ http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=460= Zavod za Statistiku Republike Srbije], Pristupljeno 24. 4. 2013.
  17. ^ Zavod za Statistiku Republike Srbije[mrtva veza], Pristupljeno 24. 4. 2013.
  18. ^ http://webrzs.stat.gov.rs/axd/en/index1.php?SifraVesti=467&Link=[mrtva veza]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Привреда_Србије&oldid=27688602”