Пређи на садржај

Случај Враница

С Википедије, слободне енциклопедије

Масакр у Враници је убиство 13 ратних заробљеника Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБИХ) 10. маја 1993. од стране Хрватског вијећа обране (ХВО), током рата у Босни.[1]

Двојица репортера Хрватске радиотелевизије (ХРТ), Дијана Чуљак и Смиљко Шагољ, снимили су телевизијски прилог о заробљеним мушкарцима у којем обојица тврде да су мушкарци заправо ухапшени терористи који су виктимизирали хрватске цивиле, док су их снимили на траку како стоје постројени. на нишану испред зграде бившег државног предузећа "Враница".[2]

Ово двоје контроверзних новинара и даље су окривљени од стране породица жртава у случају Враница за подстицање масакра босанских заробљеника након емитовања лажног извештаја.[3]

Тела босанских заробљеника касније су пронађена у масовној гробници Горанци.[4]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Dijana Čuljak-Šelebaj; Smiljko Šagolj (10. 5. 1993). „Vranica Case” (VIDEO). War report (на језику: хрватски). YouTube. HRT Croatian Radiotelevision. Приступљено 18. 10. 2014. 
  2. ^ Vranica case and Dijana Culjak role
  3. ^ „Jutarnji List - Culjak prozvana zbog smrti vojnika Armije BiH”. Архивирано из оригинала 2010-08-27. г. Приступљено 2011-04-16. 
  4. ^ ICTY (IT-04-74) Prlic et al. Case – Transcript: "The journalist was Dijana Culjak ... at the end of this footage they showed the people and their names and surnames who obviously knew where those young men were located. And among other things, I hope that this testimony of mine will contribute to us learning where the bones are at least ... The young men were shown as they were taking out the picture of Sefer Halilovic and the emblem which indicates the fact that they had been taken prisoner and that that was how it was staged, because there is very little likelihood that people would otherwise have stood before an execution squad, for example, in that way, or whatever you like to call the people standing in front of them."