Брод (пријелаз)

С Википедије, слободне енциклопедије
Теренско возило прелази поток преко брода

Брод је старији назив за мјесто гдје се прелазила ријека. Топоними с таквим именом појављују се већином у Црној Гори, Албанији, Босни и Херцеговини, Србији, Хрватској, Сјеверној Македонији и Бугарској.

Историја[уреди | уреди извор]

Средњовјековни човјек је рјечне токове углавном савладавао кориштењем бродова, газова и мостова. Брод је означавао мјесто гдје су људи имали обичај прелазити ријеку. Босанска вила наводи глагол бродити у смислу путовања бродом, ...што броде преко пучине далеких мора. [1] Томо Скалица је у 19. вијеку користио глаглол бродити: ...те је зато бродјење близу њих и пристајање доста опасно... и ...овуда бродећи...[2] I у другој половини 20 вијека, у посланици Светог архијерејског сабора поводом 750 годинина Српске православне цркве се спомиње: Ево већ 750 година та наша света лађа броди по узбурканом мору живота. У повељи цара Душана манастиру Св.архангела код Призрена, поред осталих села која поклања манастиру, наводи се и заселак Бродац.[3] [4]

Један Габровчанин је јавио Јовану Кантакузину планове српске Душанове војске и помогао му је савјетом. Знао је за једно мјесто на Вардару, за које је ријетко ко знао, гдје се може лако пребродити. Кантакузин му је обећао изобилну награду, да га спроведе преко тога брода. Цар Душан је поред осталих села, својој задужбини, манастиру Св. Архангела код Призрена, поклонио и заселак Бродац, а истом манастиру је са Широког Брода ишао прилог, 400 спуда соли годишње. Брођани на Шари су напасали манастирску стоку, јер су они живјели само од стоке.[5] У доба Стефана Дечанског или цара Душана, прије 1340., призренски владика Георгије Маркуш рјешава спор сељана са манастиром Лешок. У тексу одлуке, поред осталога се спомиње: от брода прјехода до прјехода... и где се састајета два потока... от старога брода желинскога... једна на Бродци...[6]

Ђорђе Страшимировић у хрисовуљи спомиње: ...путем у говећи брод у Цјевну...[7] У повељи Ивана Црнојевића из 1468. године се спомиње ...Великиброд и тако посред реке, гдје пристаје Грабовик у велику реку Лимску.[8] У повељи Ђурђа Црнојевића од 14. децембра 1492. наведени су Морански брод и Овчији брод на Сушици, док се Бијели брод на ријеци Матици два пута јавља као граничник имања Шћепана Малоншића. Из наведених примјера види се да су бродови пописивани с именом. Назив су добијали према ријеци на којој су били, оближњем селу, намјени, старости, изгледу и томе слично. Ова пракса јавља се и у канцеларији Немањића, Лазаревића и Бранковића. Претпоставља се да је Овчији брод служио за пријелаз стоке. Као међник забела Ботуњ у Светостефанској хрисовуљи, забиљежен је Говедарјев брод на Цијевни, а села Дабар на раваничком властелинству Говеђи брод на Млави.[9] Цетињски љетопис у једном од текстова из 17. стољећа спомиње у Црмници Велики Брод као и Михољ брод и Говеђи брод.[10] Јаков Микаља око 1650. године наводи да је брод мјесто куд се проходи прико риеке.[11] Посљедњи патријарх српски, пред друго укидање Пећке патријаршије 1766, Василије Бркић у својој књизи из 1771. Опис турски области и у њима хришћанских народа, а нарочито народа српског, пишући о Призрену, наводи да се у вријеме обилних киша ријека не може проити (прећи) без мостова.[12] Глаголи проити, проћи, прећи, бродити, пребродити у уској су етимолошкој вези.

У вријеме Римског Царства данашњи Славонски Брод звао се Марсониа, а од 1244. до 1934. Брод, тј. пријелаз на Сави (у предтурском и турском периоду Деспотов Брод, а касније Брод на Сави). Трагови још из римског доба показују да је овдје одувијек био пријелаз преко ријеке, па се зато Брод понекад назива "сјеверним вратима Босне". На ту чињеницу упучује и сам назив града, који је некада носио име "Броод на Сави" ("Броод" – искварено од "проход", "пријелаз", пребродити). Идентично су и други називи мјеста добили име: Сонћански и бечејски брод на Тиси и футошки на Дунаву (12. и 13. вијек), [13] Дакића Брод, прелазак за Кордунски Љесковац преко Коране,[14] Брод (Гора), Бродарево на ријеци Лим, Дањски Брод на Дриму, некада Брод Зрињски[15] на Уни, Брод Моравице код Купе, Брод на Купи, Брођани и Стари Брод на Купи, Бродарица код Морињског заљева, Брод и Стари Брод на Дрини, Кокин Брод на Увцу, Брод на Власини, Цариброд на Нишави, Мартин Брод код утока Унца у Уну, Бродац Горњи и Бродац Доњи поред Саве, Брод (Брчко), Брод код Штрпца, код ријеке Лепенац, Шићки Брод... Ка Словенији и у Словенији (кајкавски крај) слични су називи под именима: Брегана и Обрежје (у Сријему има мјесто Обреж - поред ријеке Саве), Брег при Литији, Брег, Бреге, Долње Брезово, Брег об Сави, Брезје... У Славонији постоји и мјесто Брезница Ђаковачка (ту је постојала бања). Могуће је да су и неки топоними западније од Словеније, гдје је била словенско-романско-германска тромеђа (Долина Пустер између Бресанонеа и Бруника)[16], такођер везани за ову традцију, да су ријечи са корјеном бр пријелази (бордер - граница). Тако имамо (данас) гранично мјесто између Италије и Аустрије - Бренеро, а од раније пријевој. Постоје у истом крају и мјеста на ријекама: Бресаноне и Брунико, а јужније Бреша. У сјеверозападној Бугарској је поред ријеке Огост мјесто Бели Брод, а у Сјеверној Македонији постоји Македонски Брод и 45 км од Македонског Брода је Брезница. Оба мјеста су поред ријеке Треске.

Један од старих мостова у Босни и Херцеговини (код Невесиња) носи назив Овчији брод. Фрањевац Пашкал Вјекослав Цвекан наводи податак да је брод ријеч која значи мјесто, гдје се вода неке ријеке даде прелазити, а онда се тако зове и средство, којим се воде могу прелазити, дакле лађа, сплав, компа. Из првобитног значења брод - развио се и назив за насеља, гдје се вода прелазила. [17] Он наводи и да се његово старо подравско насеље ради смјештаја на (лијевој) обали Драве звало Брод, [18] а и тада (1984.) се звало Стари Брод, иако ни тада насеља тамо више није било. [19]

Матија Ненадовић у Мемаорима пише: Аганлија одмара војску, прави план и казује како ће Србима дати по оку ракије да они напред газе на броду... (прелаз преко Дрине)...Но ево муке, Хаџи-бег и Асан-ага ископали на броду (с оне стране) шанац и напунили га Бошњацима...[20] Колубара се прелазила и на Белом Броду, засеок код Ћелија.[21]

Бродарина се плаћала за услуге пријевоза бродом, скелом или другим начинима. У једном дефтеру из 1568. године је податак о износу ђумрука и бродарине у Јарку.[22]

Карловачким миром 1699., мјесно становништво је морало уз ријеку Саву, уз нову границу, подизати стражарнице (чардаке). Неке од њих, са именом Брод и сл., биле су: Бродац, Оприсаваки Брод, Богаз, Брод и Мамића Брод.[23]

Код Срба је ријеч брод некада имала значење плитког мјеста на ријеци или потоку, гдје се вода може пребродити, прегазити.[24]

У Украјини постоји мјесто поред ријеке које се зове Давидов Брод (Давидів Брід).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Босанска вила, бр. 3, 15. фебруар, Др. Лазо Томановић, српски књижевник. Сарајево. 1898. стр. 34. 
  2. ^ Скалица, Томо (2007). Галијом око свијета. Славонски Брод: Удруга грађана Баштина. стр. 72, 73. 
  3. ^ Ђорић, Герман (1970). Православље, бр. 81-82 од 31. августа. Београд: СПЦ. стр. 2. 
  4. ^ Ђорић, Герман (2020). Православље, бр. 1285 од 1. октобра. Београд: СПЦ. стр. 22. 
  5. ^ Срећковић, Пантелија (2021). Историја српскога народа. Младеновац: Мирдин. стр. 564, 611, 612, 616. 
  6. ^ Срећковић, Пантелија (2021). Историја српскога народа. Младеновац: Мирдин. стр. 775, 776, 778. 
  7. ^ Јастребов 2020, стр. 220.
  8. ^ Ровински 1998, стр. 47.
  9. ^ Др Божанић, Снежана (2019). Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије (XIV вијек - 1830. г.), (зборник радова са научног скупа одржаног на Цетињу и у Подгорици 6. и 7. октобра 2017), Међе и међници на земљи Црнојевића - дух времена и сведочанство трајања. Цетиње: Светигора. стр. 110, 111. 
  10. ^ Шекуларац, Божидар (1996). Црногорски анали или Цетињски љетопис, друго преведено издање. Цетиње. стр. 110, 111, 112. 
  11. ^ Јакопчић, Лука (2015). Прилози за повијест Брода и околице, књига 2, Цртице из живота ријеке Саве - сложени процеси славонскога 18. стољећа. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест. стр. 13. 
  12. ^ Бркић, Василије (1891). СКА Споменик X, Опис турски области и у њима хришћанск народа, а нарочито народа српског. Београд: Српска краљевска академија. стр. 53. 
  13. ^ Резерват биосфере Бачко подунавље. Нови Сад: Покрајински секретаријат за урбанизам. 2018. стр. 41. 
  14. ^ Јовановић, Оливера (2023). Православље, број 1355., од 1. септембра, Спашавање од заборава: страдање Срба у бихаћком и цазинском крају. Београд: СПЦ. стр. 21. 
  15. ^ Српско коло, број 38., стр. 15., Ускочко и соколско гнијездо на Уни. 2019. Архивирано из оригинала 14. 12. 2019. г. Приступљено 29. 05. 2020. 
  16. ^ Ровати, Паоло (1983). „Бруницо, уна пиццола циттà делла медиа валле делла Риенза”. Аннали ди рицерцхе е студи делла географиа: 65—82. 
  17. ^ Хрватска енциклопедија, III. Загреб. 1942. стр. 372. 
  18. ^ Брод на Драви (Стари Брод). 
  19. ^ Цвекан, Пашкал (1984). Фрањевци у Броду. Славонски Брод. стр. 17. 
  20. ^ Ненадовић, Матија (1947). Мемоари. Београд: Просвета. стр. 85. 
  21. ^ Ненадовић, Матија (1947). Мемоари. Београд: Просвета. стр. 113, 234, 290. 
  22. ^ Моачанин, Ненад (2001). Славонија и Сријем у раздобљу османске владавине. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест, подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 77, 80, 83, 100. ИСБН 953-6659-08-5. 
  23. ^ Зирдум 1998, стр. 26.
  24. ^ Кончаревић, Ксенија (2022). Православље, бр. 1321. од 1. априла, Свеславенска лексема у савременом српском језику. Београд: СПЦ. стр. 39. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Аполонович Ровински, Павел (1998). Етнографија Црне Горе, том I. ЦИД - Подгорица. 
  • Јастребов, Иван (2020). Подаци за историју српске цркве и народа. Службени гласник, Београд. ИСБН 978-86-519-2522-4. 
  • Зирдум, Андрија (2001). Почеци насеља и становништво бродског и градишког крја 1698.-1991. Хрватски институт за повијест - подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање, Славонски Брод. ИСБН 953-6659-11-5. 

Референце[уреди | уреди извор]