Буримамид
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
1-[4-(1H-Imidazol-5-il)butil]-3-metiltioureja
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| КЕГГ[1] | |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C9H16N4S | |
| Моларна маса | 212,32 g/mol |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Буримамид је антагонист Х2 и Х3 хистаминских рецептора. Он је углавном неактиван као Х2 антагонист при физиолошком pH,[4] и његов Х3 афинитет је 100 пута већи. Он је дериват тиоуреје.
Буримамид су развили научници компаније Смит, Клајн & Френч (сада GlaxoSmithKline). Њихова намера је била да развију хистамински антагонист за третман чира на дванаестопалачном цреву.[5] Откриће буриамида је ултиматно довело до развоја циметидина (Тагамета).[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. стр. 205. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- ^ а б „Тагамет®: Дисцоверy оф Хистамине Х2-рецептор Антагонистс”. Натионал Хисториц Цхемицал Ландмаркс. Америцан Цхемицал Социетy. Архивирано из оригинала 9. 12. 2012. г. Приступљено 25. 6. 2012.
