Neurotransmiterski transporter

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Neurotransmiterski transporteri su klasa membranskih transportnih proteina koji premoštavaju ćelijske membrane neurona. Njihova primarna funkcija je prenos neurotransmitera kroz membrane i usmeravanje daljeg transporta do specifičnih intracelularnih lokacija. Postoji više od dvadest tipova neurotransmiterskih transportera.[1]

Vezikularni transporteri prenose neurotransmitere u sinaptičke vezicule, čime regulišu koncentracije supstanci u njima.[2] Vezikularni transporteri se oslanjaju na protonski gradijent formiran hidrolizom adenozin trifosfata (ATP) da mogli da obavljaju svoj rad: v-ATPaza hidrolizuje ATP, uzrokujući prenos protona u sinaptičke vezikle i kreirajući protonski gradijent. Zatim isticanje protona iz vezikula pruža energiju za unos neurotrasportera u vezikule.[3]

Neurotransmiterski transporter frekventno koristi elektrohemijske gradijente koji postoje na suprotnim stranama ćelijskih membrana za izvođenje rada. Na primer, pojedini transporteri koriste energiju prikupljenu putem kotransporta, ili simporta, Na+ jona da bi preneli glutamat kroz membrane. Takvi neurotransporterski kotransportni sistemi su veoma raznovrsni. Nedavni nalazi pokazuju da su sistemi preuzimanja generalno selektivni i da se asociraju sa specifičnim neurotransmiterom.[4]

Normalno, transporteri u sinaptičkoj membrani služe za uklanjanje neurotransmitera iz sinaptičkog proreza, čime se sprečava njihovo dejstvo ili se završava signal. Međutim povremeno transporteri mogu da deluju u reverznom smeru, pri čemu transportuju neurotransmitere u sinapsu, omogućavajući tim neurotransmiterima da se vežu za svoje receptore. Ovo „nevezikularno otpuštanje“ neurotransmitera koriste pojedine ćelije, kao što su amakrine ćelije u retini, kao normalnu formu oslobađanja neurotransmitera.[5]

Reference[уреди]

  1. ^ Iversen L (2000). „Neurotransmitter transporters: fruitful targets for CNS drug discovery”. Mol. Psychiatry. 5 (4): 357—62. PMID 10889545. doi:10.1038/sj.mp.4000728. 
  2. ^ Johnson J, Tian N, Caywood MS, Reimer RJ, Edwards RH, Copenhagen DR (2003). „Vesicular neurotransmitter transporter expression in developing postnatal rodent retina: GABA and glycine precede glutamate”. J. Neurosci. 23 (2): 518—29. PMID 12533612. 
  3. ^ Eric RK, Schwartz JH, Jessell TM (2000). Principles of neural science (4th изд.). New York: McGraw-Hill. стр. 287. ISBN 0-8385-7701-6. 
  4. ^ Amara, Susan G.; Kuhar, Michael J. (1993). „Neurotransmitter Transporters:Recent Progress”. Annual Review of Neuroscience. 16 (1): 73—93. doi:10.1146/annurev.ne.16.030193.000445. 
  5. ^ Eric RK, Schwartz JH, Jessell TM (2000). Principles of neural science (4th изд.). New York: McGraw-Hill. стр. 295. ISBN 0-8385-7701-6. 

Spoljašnjee veze[уреди]