Драган Малешевић Тапи

С Википедије, слободне енциклопедије
Драган Малешевић Тапи
Тапи
Лични подаци
Датум рођења22. јануар 1949.
Место рођењаБеоград, НР Србија, ФНР Југославија
Датум смрти29. октобар 2002.
Место смртиБеоград, СР Југославија
Уметнички рад
Правацфотореализам

Драган Малешевић (Београд, 22. јануар 1949 — Београд, 29. октобар 2002), познат и под уметничким псеудонимом Тапи, био је српски сликар фотореализма.

Живот[уреди | уреди извор]

Као седмогодишњак прецртавао је стрипове из ондашње "Политике". Дипломирао је на Економском факултету у Београду.

До 1989. живео је у иностранству: Милану, Бечу, Кембриџу, Женеви, Минхену, на Бахамима…

Прву изложбу слика имао је 1985. у Ровињу, где је излагао уз Мићу Поповића и Ољу Ивањицки.

Прву слику је продао 1987. у галерији Пријеко у Дубровнику за 8.000 ДМ. Године 1989. часопис Art News уврстио га је међу седам најбољих хиперреалиста света.[1]

Осамдесетих и деведесетих година XX века његове слике изазивају велику пажњу медија,[2] уследиле су самосталне и групне изложбе у Југославији и иностранству: у САД, Куби, Белгији, Француској, Уједињеном Краљевству, Немачкој, Швајцарској, Грчкој, Кипру, Бугарској, Хрватској, Црној Гори, Македонији, Русији, Кини, Јапану... Слике му се налазе у бројним приватним колекцијама: Џорџа Буша и Хенрија Кисинџера, Какуеија Танаке... али и јавним збиркама, међу којима је и збирка Беле куће.[3]

Године 2000. именован је за почасног грађанина Џорџије.

У Београду је 2012. године отворена продајна галерија његових слика.[4]

Уметност[уреди | уреди извор]

Сматра се водећим представником хиперреализма и магичног реализма у српском сликарству.[5] Неки ликовни критичари његово сликарство оцењују као еклектично и илузионистичко.[6]

Сликао је уља на платну и дрвету, по узору и техници сличној техникама Јана ван Ајка и Салвадора Далија. Захваљујући посебној техници подсликавања, његове слике имају висок степен материјализације. Сликајући само оно што се види, и то што јасније, сачувао је ведрину духа и радост живљења, те ово неки критичари виде као специфичност његовог „стила”.[7] Већина критичара слаже се у мишљењу да је Тапијево сликарство изведено до техничке перфекције и да је његов уметнички језик свима разумљив.[8] У последњим годинама живота бавио се и скулптуром.

На његовим сликама доминирају сцене из свакодневног живота које су представљене прецизно, готово фотографски. Сликао је пејзаже, жанр композиције, мртве природе, женске актове, слике са историјском, религиозном и социјалном тематиком, као и призоре са примесама надреалног.

Један је од најпопуларнијих српских сликара, са великим бројем проданих дела.[9] За живота је насликао стотињак слика, међу којима су најпознатије Поље среће, Лабудови, Венезуела, 18-та рупа, Гаража, Дух Тесле (поводом 50 година од Теслине смрти), Ана Бах, Борба ћурана, Родезија, Радост банкрота (на омоту компилације Бијелог дугмета Има нека тајна веза (1994)), Топло-хладно (на омоту компилације The Best of Oliver Mandić), Жикин бенд (на омоту CD-а Музика за филмове, Горана Бреговића), Блихер, итд.

Масонство[уреди | уреди извор]

У српској јавности је важио за утицајног масона.[10] Са истомишљеницима је 1990. ревитализовао Велику ложу Југославије и постао један од највећих пропагатора масонске мисли (Слободног зидарства).[11] Умро је као масон највишег, 33. степена и као Грандкомандер Врховног савета Србије древног и прихваћеног Шкотског реда. Након његове смрти, Велика национална ложа Србије формирала је нову ложу под именом Драган Малешевић Тапи.

Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

  • 1989. Музеј у Бору
  • 1991. Галерија Југословенских уметничких дела, Београд
  • 1992. Галерија Свети Стефан - Црна Гора; Галерија Панорама, Ниш; Војвођански музеј, Нови Сад; Галерија Сцоттисх Рите, Лос Анђелес, САД; Милошев двор, Пожаревац; Галерија Леонардо, Београд;Кафе галерија „Двориште”, Београд
  • 1993. Херцег Нови; ИЦЦ Арт Галлерy Лимасол, Кипар
  • 1994. Хотел Витоша, Софија, Бугарска; Културни центар Котор; Културни центар Подгорица.
  • 1995. Цаффе Галлерy, Кикинда; Галерија Рената, Сомбор; Галерија Народног фронта, Музеј Града Београда, Београд.
  • 1996. Изложба слике „Е, мој народе!” у Југословенској галерији уметничких дела, Београд; Народно позориште „Зоран Радмиловић”, Зајечар;
  • 1997. Уметничка галерија „Руски дом“, Београд.
  • 1999. Културни центар – Скопље, Македонија; Галерија Свети Стефан - Црна Гора;
  • 2001. Војвођански музеј у Новом Саду; Галерија Свети Стефан - Црна Гора; Хотел „Гранд”, Копаоник;

Групне изложбе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Слободан Иконић, Масони са асфалта, НИН, Новембар 2006
  2. ^ Миле Суботић, Лепота Реализма, Растко бр. 4, Београд 1998, 32-33. Дејан Ђорић, Стручњаци за ђубре, Дуга бр. 1614, Београд 1995, 69. Ђорђе Кадијевић, Нема ‘’случаја Тапи”, НИН, Београд 1995, 38.С. Трифуновић, Смеће по мери критике, Политика Експрес, Београд 1995, 14.
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 24. 4. 2011. г. Приступљено 13. 9. 2010. 
  4. ^ Отвара се галерија Драгана Малешевића Тапија („Политика“, 2. новембар 2012)
  5. ^ Дејан Ђорић, Драган Малешевић Тапи, текст за каталог поводом изложбе у Галерији Леонардо, Београд.
  6. ^ Мића Милошевић, Фламанац и Мађионичар, текст за каталог поводом изложбе D. M. Тапи, Мајстор Магичног Реализма, Галерија Леонардо, 1992, Мића Милошевић, Флемисх Магицан, текст поводом изложбе у ИЦЦ Арт Галлерy, Цyпрус 1993.
  7. ^ Ђорђе Кадијевић, Чудан сликар, текст у каталогу поводом изложбе у Галерији Рената, Сомбор 1995.
  8. ^ Љупчо Маленков, Пејзажи, текст за каталог поводом изложбе у Културно-Информативном Центру, Скопље 1999.
  9. ^ Драгана Николетић, Дотукао нас је наш карактер, Репортер бр. 188. Београд 2001, 45-47. Момо Капор, Тапијев магични реализам, Дуга бр. 369, Београд 1988, 50-51.
  10. ^ Цецилија Рабреновић, Лагана игра једног џентлмена, Џентлмен бр. 6, Београд 1997, 37-39. Масони нису баук, Сведок, Београд 1998, 10-11.
  11. ^ Како да постанете масон, Вечити Феномени бр. 2, Београд 1998, 11-41.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dragan_Malešević_Tapi&oldid=26739677”