Друштвене науке

Друштвене науке проучавају разне аспекте социјалног живота друштва или појединца, применом научних методологија. Друштвене науке обухватају антропологију, комуникологију, економију, антропогеографију, историју, политикологију, психологију и социологију.

Историја друштвених наука

Главни чланак: Историја друштвених наука

Реч „наука” старија је од своје модерне употребе. Утицајем позитивизма реч је постала скраћеница за „природне науке”. Друштво је тек недавним развитком постало објект организованог корпуса знања које се може стандардизирати и о њему објективно промишљати, следећи властита правила и методологију.

Античка Грчка

Главни чланак: Античка Грчка

У античкој филозофији није постојала разлика између математике и проучавања историје, поезије или политике. Тек се развојем математичког доказа поступно истицала перципирана разлика између „научних” и других дисциплина. Аристотел је стога проучавао планетарно кретање и поезију истим методама, а Платон је комбиновао геометријске доказе с властитом демонстрацијом стања интринзичног знања.

Исламска цивилизација

Главни чланци: Исламска социологија и Рана исламска социологија

Главни чланци: Исламска економија у свету, Исламска психологија и Историографија раног ислама

Значајне доприносе друштвеним наукама остварили су муслимански научници у исламској цивилизацији. Ал-Бируни (973 - 1048) називан је „првим антропологом”. Он је написао детаљне компаративне студије о антропологији народа, религија и култура на Блиском истоку, Медитерану и у јужној Азији. Ал-Бирунијева антропологија религије била је једина могућа ствар за научника дубоко уроњеног у науке других народа. Неколико је научника такође хвалило Бирунија због његове исламске антропологије.

Ибн Халдун (1332 - 1406) сматран је оцем демографије, историографије, филозофије историје, социологије и друштвених наука, те означен пиониром модерне економије. Најпознатији је по свом делу Мукадимах (грчки Пролегоменон).

Европска мисао

Главни чланак: Просветитељство

Након пада Рима, који је учинио мало по питању науке, теоретисање је прешло у руке свештенства и групе учењака познатих као сколастици. Истакнути мислиоци средњег века попут Абелара, Еријугене, Св. Анселма и Ивана од Солсберија написали су неколико коментара о економској анализи. Тома Аквински је у 13. веку изразио занимање за политичку социологију, те је писао о економији. Непосредно пред ренесансу око 14. века Буриданус и Оресмиус писали су о новцу. У 15. веку Св. Антонин Фирентински писао је о општем економском процесу. У 16. веку Леонард де Лејс (Лесиус), Хуан де Лего, а посебно Луј Молина писали су о економским темама. Ови писци фокусирали су се на објашњавање власништва као нечега за „јавно добро”.

Репрезентативне фигуре 17. века били су Дејвид Хартли, Хуго Гротиус, Тиомас Хобс, Џон Лок, те Самуел фон Путендорф. Томас Хобс је расправљао како дедуктивно закључивање из аксиома ствара научни оквир, те је стога његов Левијатан био научни опис политичког комонвелта. У осамнаестом веку друштвене науке су се називале моралном филозофијом насупрот природној филозофији и математици, а укључивале су природну теологију, природну етику, природну јуриспруденцију те политику која је укључивала економију и финанције („доходак”). Чиста филозофија, логика, књижевност и историја били су изван те две категорије. Адам Смит био је професор моралне филозофије, те ученик Франсиса Хачисона. Личности тог времена били су Франсоа Кене, Русо, Ђанбатиста Вико, Вилијам Годвин, Габриел Бонет де Мабли, те Андре Морелет. Француска енциклопедија која је настала у то време садржавала је различита дела о друштвеним наукама.

Литература

• Мицхие, Јонатхан, ед. Реадер'с Гуиде то тхе Социал Сциенцес (2 вол. 2001) 1970 пагес аннотатинг тхе мајор топицс ин тхе лате 20тх центурy ин алл тхе социал сциенцес.
• Неил Ј. Смелсер анд Паул Б. Балтес (2001). Интернатионал Енцyцлопедиа оф тхе Социал & Бехавиорал Сциенцес, Амстердам: Елсевиер.
• Бyрне, Давид С. (1998). Цомплеxитy тхеорy анд тхе социал сциенцес: ан интродуцтион. Роутледге. ИСБН 9780415162968. 
• Купер, А., анд Купер, Ј. (1985). Тхе Социал Сциенце Енцyцлопедиа. Лондон: Роутледге & Кеган Паул. (ед., а лимитед превиеw оф тхе 1996 версион ис аваилабле)
• Лаве, Цхарлес А.; Марцх, Јамес Г. (1993). Ан интродуцтион то моделс ин тхе социал сциенцес. Ланхам, Мд: Университy Пресс оф Америца. ИСБН 9780819183811. 
• Перрy, Јохн анд Ерна Перрy. Цонтемпорарy Социетy: Ан Интродуцтион то Социал Сциенце (12тх Едитион, 2008), цоллеге теxтбоок
• Поттер, D. (1988). Поттер, Давид (1981). Социетy анд тхе социал сциенцес: Ан интродуцтион. Роутледге. ИСБН 9780415039819. . Лондон: Роутледге [у.а.].
• Давид L. Силлс анд Роберт К. Мертон (1968). Интернатионал Енцyцлопедиа оф тхе Социал Сциенцес.
• Селигман, Едwин Р.А. анд Алвин Јохнсон (1934). Енцyцлопедиа оф тхе Социал Сциенцес. (13 вол.)
• Wард, L.Ф. (1924). Wард, Лестер Франк (1888). Дyнамиц социологy, ор апплиед социал сциенце: Ас басед упон статицал социологy анд тхе лесс цомплеx сциенцес. . Неw Yорк: D. Апплетон.
• Леавитт, Ф.M., анд Броwн, Е. (1920). Леавитт, Франк Митцхелл; Броwн, Едитх (1917). Елементарy социал сциенце. . Неw Yорк: Мацмиллан.
• Богардус, Е.С. (1913). Богардус, Еморy Степхен (1913). Интродуцтион то тхе социал сциенцес: А теxтбоок оутлине. . Лос Ангелес: Ралстон Пресс.
• Смалл, А.W. (1910). Смалл, Албион W. (1910). Тхе меанинг оф социал сциенце. Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 9780598772312. . Цхицаго: Тхе Университy оф Цхицаго Пресс.
• Андреwс, С.П. (1888). Андреwс, Степхен Пеарл (1888). Тхе сциенце оф социетy. . Бостон, Масс: Сарах Е. Холмес.
• Денслоw, V.Б. (1882). Модерн тхинкерс принципаллy упон социал сциенце: Wхат тхеy тхинк, анд wхy. Цхицаго: Белфорд, Цларке & Цо.
• Харрис, Wиллиам Торреy (1879). Харрис, Wиллиам Торреy (1879). Метход оф Студy ин Социал Сциенце. : А Лецтуре Деливеред Бефоре тхе Ст. Лоуис Социал Сциенце Ассоциатион, Марцх 4, 1879. Ст. Лоуис: Г.I. Јонес анд Цо, 1879.
• Хамилтон, Р.С. (1873). Пресент статус оф социал сциенце. А ревиеw, хисторицал анд цритицал, оф тхе прогресс оф тхоугхт ин социал пхилосопхy. Неw Yорк: Х.L. Хинтон.
• Цареy, Х.C. (1867). Принциплес оф социал сциенце. Пхиладелпхиа: Ј.Б. Липпинцотт & Цо. [етц.]. Волуме I, Волуме II, Волуме III.
• Цалверт, Г.Х. (1856). Интродуцтион то социал сциенце: А дисцоурсе ин тхрее партс. Неw Yорк: Редфиелд.
• Бацкхоусе, Рогер Е., анд Пхилиппе Фонтаине, едс. А хисториограпхy оф тхе модерн социал сциенцес (Цамбридге Университy Пресс, 2014).
• Бацкхоусе, Рогер Е.; Фонтаине, Пхилиппе, ур. (2010). Тхе Хисторy оф тхе Социал Сциенцес Синце 1945. Цамбридге Университy Пресс. ; цоверс тхе цонцептуал, институтионал, анд wидер хисториес оф ецономицс, политицал сциенце, социологy, социал антхропологy, псyцхологy, анд хуман геограпхy.
• Делантy, Г. (1997). Социал сциенце: Беyонд цонструцтивисм анд реалисм. Миннеаполис: Университy оф Миннесота Пресс. 
• Харгиттаи, Е. (2009). Ресеарцх Цонфидентиал: Солутионс то Проблемс Мост Социал Сциентистс Претенд Тхеy Невер Хаве. Анн Арбор: Университy оф Мицхиган Пресс. ИСБН 978-0-472-02653-1. Архивирано из оригинала 14. 09. 2012. г. Приступљено 29. 12. 2020. ISBN 978-0-472-05026-0
• Хунт, Е.Ф.; Цоландер, D.C. (2008). Социал сциенце: Ан интродуцтион то тхе студy оф социетy. Бостон: Пеасон/Аллyн анд Бацон. ИСБН 978-0-205-52406-8. 
• Цареy, Х.C.; МцКеан, К. (1883). Мануал оф социал сциенце; Беинг а цонденсатион оф тхе Принциплес оф социал сциенце. Пхиладелпхиа: Баирд. 
• Галавотти, M.C. (2003). Обсерватион анд еxперимент ин тхе натурал анд социал сциенцес. Бостон студиес ин тхе пхилосопхy оф сциенце. 232. Дордрецхт: Клуwер Ацадемиц. ИСБН 978-1-4020-1251-8. 
• Гортон, W.А. (2006). Карл Поппер анд тхе социал сциенцес. СУНY сериес ин тхе пхилосопхy оф тхе социал сциенцес. Албанy: Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. 
• Харрис, Ф.Р. (1973). Социал сциенце анд натионал полицy. Неw Брунсwицк, Н.Ј.: Трансацтион Боокс. ИСБН 978-1-4128-3445-2.  дистрибутед бy Дуттон
• Кримерман, L.I. (1969). Тхе натуре анд сцопе оф социал сциенце: А цритицал антхологy. Неw Yорк: Апплетон-Центурy-Црофтс. ИСБН 9780390526786. 
• Руле, Ј.Б. (1997). Тхеорy анд прогресс ин социал сциенце. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9780521573658. 
• Схионоyа, Y. (1997). Сцхумпетер анд тхе идеа оф социал сциенце: А метатхеоретицал студy. Хисторицал перспецтивес он модерн ецономицс. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. 
• Синглетон, Роyце, А.; Страитс, Бруце C. (1988). Аппроацхес то Социал Ресеарцх. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-514794-0. Архивирано из оригинала 3. 3. 2007. г. 
• Тхомас, D. (1979). Натуралисм анд социал сциенце: а пост-емпирицист пхилосопхy оф социал сциенце. Цамбридге Университy Пресс Арцхиве. ИСБН 978-0-521-29660-1. 
• Тригг, Р. (2001). Ундерстандинг социал сциенце: А пхилосопхицал интродуцтион то тхе социал сциенцес. Малден, Масс: Блацкwелл Публисхерс. 
• Wебер, M. (1906) [1904]. Тхе Релатионс оф тхе Рурал Цоммунитy то Отхер Бранцхес оф Социал Сциенце, Цонгресс оф Артс анд Сциенце: Универсал Еxпоситион. Ст. Лоуис: Хоугхтон, Миффлин анд Цомпанy. 
• Цресwелл, Јохн W. Едуцатионал ресеарцх : планнинг, цондуцтинг, анд евалуатинг qуантитативе анд qуалитативе ресеарцх. ИСБН 1-299-95719-6. ОЦЛЦ 859836343. 
• Тхе Анналс оф тхе Америцан Ацадемy оф Политицал анд Социал Сциенце, ИССН 1552-3349 (елецтрониц) ИССН 0002-7162 (папер), САГЕ Публицатионс
• Ефферсон, C. анд Рицхерсон, П.Ј.(Ин пресс). А пролегоменон то нонлинеар емпирицисм ин тхе хуман бехавиорал сциенцес. Пхилосопхy анд Биологy. Фулл теxт
• Георге Х. Смитх (2014). Интеллецтуалс анд Либертарианисм: Тхомас Соwелл анд Роберт Нисбет
• Пхил Хутцхинсон, Руперт Реад анд Wес Схарроцк (2008). Тхере'с Но Суцх Тхинг ас а Социал Сциенце. Асхгате Публисхинг. ИСБН 978-0-7546-4776-8. 
• Сабиа, D.Р., анд Wаллулис, Ј. (1983). Сабиа, Даниел Р.; Wаллулис, Јералд (јануар 1983). Цхангинг социал сциенце: Цритицал тхеорy анд отхер цритицал перспецтивес. СУНY Пресс. ИСБН 9780873956796. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза). Албанy: Стате Университy оф Неw Yорк Пресс.

Спољашње везе

• Institute for Comparative Research in Human and Social Sciences (ICR) (JAPAN)
• Centre for Social Work Research
• Family Therapy and Systemic Research Centre Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јул 2011)
• International Conference on Social Sciences
• International Social Science Council
• Introduction to Hutchinson et al., There's No Such Thing as a Social Science
• Intute: Social Sciences (UK)
• Social Science Research Society Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јул 2011)
• Social Science Virtual Library
• Social Science Virtual Library: Canaktanweb (Turkish)
• Social Sciences And Humanities Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2009)
• UC Berkeley Experimental Social Science Laboratory
• The Dialectic of Social Science by Paul A. Baran
• American Academy Commission on the Humanities and Social Sciences Архивирано на сајту Wayback Machine (4. мај 2017)