Пјер Абелар

Абелар и Елоиза (слика)

Пјер Абелар (франц. Pierre Abelard, лат. Petrus Abelardus) (1079—1142), француски теолог и филозоф, рођ. у околини Нанта, професор у Паризу, после калуђер.

• Theologia christiana (Хришћанска теологија).

Абелар, поборник рационализма и оснивач схоластичке теологије. Међутим, Абелара ће његов пут довести до Сен Денија где је привукао мноштво ученика, међу њима и Елоизу. Љубавна афера између Абелара и Елиозе дала је сина, после чијег су се рођења њих двоје тајно венчали. Њен разјарени заштитник осветио се тако што је унајмио неке лупеже који су кастрирали Абелара. Након овог јавног понижења, Абелар се повукао у бенедиктински манастир у Сен Денију где је саставио књигу под називом Да и Не (Sic et Non). Следећи ризично гесло „Сумњајући почињемо да преиспитујемо, а преиспитујући откривамо истину“, он је пружио одговор на 158 кључних питања хришћанске теологије.

Абеларово следеће дело Теологија о доктрини Светог Тројства, спаљено је као дело јеретика зато што је у њему непромишљено разобличио најсветију традицију опатије. Он је, насупрот устаљеном веровању, настојао да докаже да светац заштитник ове опатије и читаве Француске није био библијски Дени Атински (илити Дионисије Аеропагита) кога је у хришћанство превео Свети Павле. Монаси Сен Денија били су до те мере увређени да је Сиже, новоизабрани опат Сен Денија, дао Абелару неуобичајену дозволу да напусти опатију - под условом да не сме да постане монах ниједног другог манастира.

Он тврди да опште постоји у уму као појам. Опште није ни празан звук, али није ни ствар. Каже да је то појам, који мноштво појединачног повезује и организује у јединство, али тај појам постоји само ако га ум схвата. Више о томе у чланку Реализам (филозофија).