Пјер Абелар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пјер Абелар
Abelard.jpg
Датум рођења(1079-00-00)1079.
Место рођењаЛе Пале
Датум смрти21. април 1142.(1142-04-21) (62/63 год.)
Место смртиШалон сир Саон
Епохасредњовековна филозофија
Регија
Школа филозофије
Интересовања
Идејеконцептуализам

Пјер Абелар (франц. Pierre Abelard, лат. Petrus Abelardus; 107921. април 1142) био је француски теолог и филозоф, рођ. у околини Нанта, професор у Паризу, после калуђер. Аутор је дела Theologia christiana (Хришћанска теологија).

Абелар и Елоиза (слика)

Абелар је био поборник рационализма и оснивач схоластичке теологије. Међутим, Абелара је његов пут довесо до Сен Денија где је привукао мноштво ученика, међу њима и Елоизу. Након љубавне афере између Абелара и Елиозе,[1] они су добили сина, после чијег су се рођења њих двоје тајно венчали. Њен разјарени заштитник осветио се тако што је унајмио плаћенике који су кастрирали Абелара. Након овог јавног понижења, Абелар се повукао у бенедиктински манастир у Сен Денију где је саставио књигу под називом Да и Не (лат. Sic et Non). Следећи ризично гесло „Сумњајући почињемо да преиспитујемо, а преиспитујући откривамо истину”, он је пружио одговор на 158 кључних питања хришћанске теологије.[2]

Абеларово следеће дело Теологија о доктрини Светог Тројства, спаљено је као дело јеретика зато што је у њему непромишљено разобличио најсветију традицију опатије. Он је, насупрот устаљеном веровању, настојао да докаже да светац заштитник ове опатије и читаве Француске није био библијски Дени Атински (илити Дионисије Ареопагита) кога је у хришћанство превео Свети Павле. Монаси Сен Денија били су до те мере увређени да је Сиже, новоизабрани опат Сен Денија, дао Абелару неуобичајену дозволу да напусти опатију — под условом да не сме да постане монах ниједног другог манастира.

Он тврди да опште постоји у уму као појам. Опште није ни празан звук, али није ни ствар. Каже да је то појам, који мноштво појединачног повезује и организује у јединство, али тај појам постоји само ако га ум схвата (види Реализам (филозофија)).

Референце[уреди]

  1. ^ „Абелар и Елоиза”. Култур Кокошка. Приступљено 3. 2. 2018. 
  2. ^ „Пјер Абелар - Етика слободне одлуке”. Артнит. Приступљено 3. 2. 2018. 

Литература[уреди]

  • Burge, James (2006). Héloïse & Abelard: A New Biography. HarperOne. стр. 276—277. ISBN 978-0-06-081613-1. 
  • Marenbon, John (2004). „Life, milieu and intellectual contexts”. Ур.: Brower, Jeffrey E; Guilfoy, Kevin. 'The Cambridge Companion to Abelard. Cambridge University Press. стр. 14—17. 
  • „Introduction”. The Letters of Abelard and Héloïse. Превод: Radice, Betty. Introduction by Betty C. Penguin. 1947. стр. 47—50. 
  •  Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуChisholm, Hugh, ур. (1911). „Abelard, Peter”. Encyclopædia Britannica. 1 (11. изд.). Cambridge University Press. стр. 40—41. 
  • Thomas J. Bell, Peter Abelard after Marriage. The Spiritual Direction of Héloïse and Her Nuns through Liturgical Song, Cistercian Studies Series 21, (Kalamazoo, Michigan, Cistercian Publications. 2007).
  • Brower, Jeffrey; Kevin Guilfoy (2004). The Cambridge Companion to Abelard. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77247-1. 
  • Clanchy, M. (1997). Abelard: A Medieval Life. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-21444-1. 
  • Gilson, Étienne (1960). Héloïse and Abelard. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-06038-2. 
  • Marenbon, John (1997). The Philosophy of Peter Abelard. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66399-1. 
  • Mews, Constant (2005). Abelard and Héloïse. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-515689-8. 
  • Sapir Abulafia, Anna (1995). Christians and Jews in the Twelfth-Century Renaissance. Routledge. ISBN 978-0-415-00012-3. 
  • „Logica Ingredientibus, Commentary of Porphyry's Isagoge”. Five Texts on the Medieval Problem of Universals: Porphyry, Boethius, Abelard, Duns Scotus, Ockham. Превод: Spade, P.V. Indianapolis:: Hackett. 1994. 
  • Abelard & Héloïse: The Letters and other Writings. Превод: Levitan, William (introduction and notes by William Levitan изд.). 2007. ISBN 978-0-87220-875-9. 
  • Radice, Betty (1974). The Letters of Abelard and Héloïse. London: Penguin Books. ISBN 978-0-14-044297-7. 
  • Planctus. Consolatoria, Confessio fidei, by M. Sannelli, La Finestra editrice, Lavis 2013, ISBN 978-8895925-47-9

Спољашње везе[уреди]