Флавоноид

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Molekulska struktura flavonske osnove (2-fenil-1,4-benzopiron)
Struktura izoflavana
Neoflavonoidna struktura

Flavonoidi (bioflavonoidi) (od lat. flavus са значењем жуто) су класа биљних секундарних метаболита. Флавоноиди су се оригинално називали витамин П, вероватно због утицаја које имају на пермеабилност васкуларних капилара, али се у данашње време овај термин ретко користи .[1]

По IUPAC номенклатури,[2] они се могу класификовати у:

Ове три флавоноидне класе садрже кетонске групе, те су флавоноиди и флавоноли.

Биофлавоноиди[уреди | уреди извор]

Постоји велики број биофлавоноида. До сада је идентификовано преко 800 различитих биофлавоноида, а најпознатији су кверцетин, антоцијанини, катехини, рутин, хесперидин и др. Многи од њих су заправо пигменти у воћу и поврћу. Постоје бројни научни подаци о њиховом благотворном учинку на организам, мада истраживања које би дала необориве доказе за те тврдње још увек недостају.

Улоге у организму[уреди | уреди извор]

Неки научници биофлавоноиде називају C-комплексом пошто се често налазе заједно са витамином C. Многа истраживања о биофлавоноидима говоре о њиховим могућим улогама у организму. За сада је доста поуздано доказано да биофлавоноиди могу позитивно да утичу на оштећену функцију капилара и вена. Бројне студије су показале да би биофлавоноиди имају антитромботска својства. Показано је и да су бројни биофлавоноиди моћни антиоксиданси, тј. да спречавају оштећење ћелија које узрокују слободни радикали, нуспродукти оксидативног метаболизма. Неки биофлавоноиди се користе у прехрамбеној индустрији као додаци храни ради спречавања оксидације масти, али и за повећање хранљиве и биолошке вредности такве хране.

С друге стране, све се више истражује улога биофлавоноида у метаболизму и функцији аскорбинске киселине, тј. витамина C у организму. За сада нема поузданог доказа, али се верује да витамин C и биофлавоноиди заједнички доприносе позитивним учинцима на имунског система. Постоје и истраживања која индицирају позитиван учинак биофлавоноида на превенцију срчаних болести, рака, па и на антиинфективна својства неких биофлавоноида.

Једна мала студија је показала да појединачно кориштени витамин C и флавоноид из агрума, хесперидин, немају никакво дејство на симптоме менопаузе. Заједно су, међутим, уклонили "валунге" код већине од 94 жена које су суделовале у испитивању.[3]

Пошто се биофлавоноиди не сматрају витаминима нити неопходним материјама за сада не постоји препоручена дневна доза уноса биофлавоноида, али бројни научници верују да прехрана с пуно биофлавоноида из воћа и поврћа може да спречи развој срчаних болести и многих тумора.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мобх, Схиро (1938). „Ресеарцх фор Витамин П”. Тхе Јоурнал оф Биоцхемистрy. 
  2. ^ Флавоноидс (исофлавоноидс анд неофлавоноидс)., ИУПАЦ Цомпендиум оф Цхемицал Терминологy
  3. ^ Ланцет, 1993; 341: 454-57.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Андерсен, Ø.M. / Маркхам, К.Р. (2006). Флавоноидс: Цхемистрy, Биоцхемистрy анд Апплицатионс. ЦРЦ Пресс. ISBN 978-0-8493-2021-7
  • Гротеwолд, Ерицх (2007). Тхе Сциенце оф Флавоноидс. Спрингер. ISBN 978-0-387-74550-3

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]