Херкинорин

Херкинорин
IUPAC име
	(2S,4aR,6aR,7R,9S,10aS,10bR)-9-(бензоилокси)-2-(3-фуранил)додекахидро -6а,10б-диметил-4,10-диоксо-2H-нафто-[2,1-c]пиран-7-карбоксилно киселински метил естар
Правни статус
Правни статус	Легалан;
Идентификатори
ATC код	none
PubChem	CID 11431898
ChemSpider	9606773
ChEMBL	CHEMBL363324
Хемијски подаци
Формула	C28H30O8
Моларна маса	494,55 g/mol
	SMILES O=C(OC)[C@H]3[C@@]4(CC[C@H]5C(=O)O[C@H](c1ccoc1)C[C@@]5([C@H]4C(=O)[C@@H](OC(=O)c2ccccc2)C3)C)C; ;
	InChI InChI=1S/C28H30O8/c1-27-11-9-18-26(32)36-21(17-10-12-34-15-17)14-28(18,2)23(27)22(29)20(13-19(27)25(31)33-3)35-24(30)16-7-5-4-6-8-16/h4-8,10,12,15,18-21,23H,9,11,13-14H2,1-3H3/t18-,19-,20-,21-,23-,27-,28-/m0/s1 ; Key:PYDQMXRFUVDCHC-XAGHGKQISA-N ;

Херкинорин је опиоидни аналгетик који је аналог природног производа Салвинорина А. Он је откривен 2005. током испитивања односа структуре и активности неоклеродан дитерпена, фамилије хемијских једињења којој припада Салвинорин А.^[1]

За разлику од салвинорина А који је селективни κ-опиоидни агонист без знатног афинитета за μ-опиоидни рецептор, херкинорин је μ-опиоидни агонист са више него 100x већим μ-опиоидним афинитетом и 50x нижим κ-опиоидним афинитетом у поређењу са салвинорином А.^[2]^[3] Херкинорин је семисинтетичко једињење, настало од салвинорина Б, који настаје деацетилацијом салвинорина А. Док су оба једињења, салвинорин А и салвинорин Б, нађена у биљци Салвиа дивинорум, салвинорин А је присутан у већим количинама.^[4]

Испитивања на приматима су показала да он делује као периферно активни μ и κ агонист са брзим почетком дејства.^[5] За разлику од већине μ-опиоидних агониста, херкинорин не промовише регрутовање β-арестина-2 на интрацелуларни домен μ-опиоидног рецептора, нити индукује интернализацију рецептора.^[6] То значи да херкинорин можда не производи толеранцију и зависност за разлику од других опиоида, мада је развој толеранције путем других механизама био запажен,^[7] и неки други аналози сродни херкинорину могу да регрутују β-арестине.^[8]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Хардинг, Wаyне W.; Тидгеwелл, Кевин; Бyрд, Натхан; Цобб, Хоwард; Дерсцх, Цхристина M.; Бутелман, Едуардо Р.; Ротхман, Рицхард Б.; Присинзано, Тхомас Е. (2005). „Неоцлеродане Дитерпенес ас а Новел Сцаффолд фор μ Опиоид Рецептор Лигандс”. Јоурнал оф Медицинал Цхемистрy. 48 (15): 4765—4771. ПМИД 16033256. дои:10.1021/јм048963м.
^ Тидгеwелл, Кевин; Хардинг, Wаyне W.; Лозама, Антхонy; Цобб, Хоwард; Схах, Кусхал; Каннан, Павитра; Дерсцх, Цхристина M.; Паррисх, Дамон; Десцхампс, Јеффреy Р.; Ротхман, Рицхард Б.; Присинзано, Тхомас Е. (2006). „Сyнтхесис оф Салвинорин а Аналогуес ас Опиоид Рецептор Пробес”. Јоурнал оф Натурал Продуцтс. 69 (6): 914—918. ПМИД 16792410. дои:10.1021/нп060094б.
^ Холден, Кеннетх Г.; Тидгеwелл, Кевин; Марqуам, Алфред; Ротхман, Рицхард Б.; Наварро, Хернáн; Присинзано, Тхомас Е. (2007). „Сyнтхетиц студиес оф неоцлеродане дитерпенес фром Салвиа дивинорум: Еxплоратион оф тхе 1-поситион”. Биоорганиц & Медицинал Цхемистрy Леттерс. 17 (22): 6111—6115. ПМЦ 2111044 . ПМИД 17904842. дои:10.1016/ј.бмцл.2007.09.050.
^ Тидгеwелл, Кевин; Хардинг, Wаyне W.; Сцхмидт, Марк; Холден, Кеннетх Г.; Муррy, Дарyл Ј.; е. Присинзано, Тхомас (2004). „А фациле метход фор тхе препаратион оф деутериум лабелед салвинорин А: Сyнтхесис оф [2,2,2-2Х3]-салвинорин А”. Биоорганиц & Медицинал Цхемистрy Леттерс. 14 (20): 5099—5102. ПМИД 15380207. дои:10.1016/ј.бмцл.2004.07.081.
^ Бутелман ЕР, Рус С, Симпсон ДС, Wолф А, Присинзано ТЕ, Креек МЈ (2008). „Тхе еффецтс оф херкинорин, тхе фирст му-селецтиве лиганд фром а салвинорин А-деривед сцаффолд, ин а неуроендоцрине биомаркер ассаy ин нонхуман приматес”. Тхе Јоурнал оф Пхармацологy анд Еxпериментал Тхерапеутицс. 327 (1): 154—60. ПМЦ 2614932 . ПМИД 18593955. дои:10.1124/јпет.108.140079.
^ Гроер, C. Е.; Тидгеwелл, К.; Моyер, Р. А.; Хардинг, W. W.; Ротхман, Р. Б.; Присинзано, Т. Е.; Бохн, L. M. (2007). „Ан Опиоид Агонист тхат Доес Нот Индуце μ-Опиоид Рецептор—Аррестин Интерацтионс ор Рецептор Интернализатион”. Молецулар Пхармацологy. 71 (2): 549—557. ПМЦ 3926195 . ПМИД 17090705. дои:10.1124/мол.106.028258.
^ Xу, Х.; Партилла, Ј. С.; Wанг, X.; Рутхерфорд, Ј. M.; Тидгеwелл, К.; Присинзано, Т. Е.; Бохн, L. M.; Ротхман, Р. Б. (2007). „А цомпарисон оф нонинтернализинг (Херкинорин) анд интернализинг (ДАМГО) му-опиоид агонистс он целлулар маркерс релатед то опиоид толеранце анд депенденце”. Сyнапсе (Неw Yорк, Н.Y.). 61 (3): 166—175. ПМИД 17152090. С2ЦИД 23678472. дои:10.1002/сyн.20356.
^ Тидгеwелл К, Гроер ЦЕ, Хардинг WW, Лозама А, Сцхмидт M, Марqуам А, Хиемстра Ј, Партилла ЈС, Дерсцх CM, Ротхман РБ, Бохн ЛМ, Присинзано ТЕ (2008). „Херкинорин аналогуес wитх дифферентиал бета-аррестин-2 интерацтионс”. Јоурнал оф Медицинал Цхемистрy. 51 (8): 2421—31. ПМЦ 2494883 . ПМИД 18380425. дои:10.1021/јм701162г.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Хардинг, Wаyне W.; Тидгеwелл, Кевин; Бyрд, Натхан; Цобб, Хоwард; Дерсцх, Цхристина M.; Бутелман, Едуардо Р.; Ротхман, Рицхард Б.; Присинзано, Тхомас Е. (2005). „Неоцлеродане Дитерпенес ас а Новел Сцаффолд фор μ Опиоид Рецептор Лигандс”. Јоурнал оф Медицинал Цхемистрy. 48 (15): 4765—4771. ПМИД 16033256. дои:10.1021/јм048963м.

[2] Тидгеwелл, Кевин; Хардинг, Wаyне W.; Лозама, Антхонy; Цобб, Хоwард; Схах, Кусхал; Каннан, Павитра; Дерсцх, Цхристина M.; Паррисх, Дамон; Десцхампс, Јеффреy Р.; Ротхман, Рицхард Б.; Присинзано, Тхомас Е. (2006). „Сyнтхесис оф Салвинорин а Аналогуес ас Опиоид Рецептор Пробес”. Јоурнал оф Натурал Продуцтс. 69 (6): 914—918. ПМИД 16792410. дои:10.1021/нп060094б.

[3] Холден, Кеннетх Г.; Тидгеwелл, Кевин; Марqуам, Алфред; Ротхман, Рицхард Б.; Наварро, Хернáн; Присинзано, Тхомас Е. (2007). „Сyнтхетиц студиес оф неоцлеродане дитерпенес фром Салвиа дивинорум: Еxплоратион оф тхе 1-поситион”. Биоорганиц & Медицинал Цхемистрy Леттерс. 17 (22): 6111—6115. ПМЦ 2111044 . ПМИД 17904842. дои:10.1016/ј.бмцл.2007.09.050.

[4] Тидгеwелл, Кевин; Хардинг, Wаyне W.; Сцхмидт, Марк; Холден, Кеннетх Г.; Муррy, Дарyл Ј.; е. Присинзано, Тхомас (2004). „А фациле метход фор тхе препаратион оф деутериум лабелед салвинорин А: Сyнтхесис оф [2,2,2-2Х3]-салвинорин А”. Биоорганиц & Медицинал Цхемистрy Леттерс. 14 (20): 5099—5102. ПМИД 15380207. дои:10.1016/ј.бмцл.2004.07.081.

[pmid18593955-5] Бутелман ЕР, Рус С, Симпсон ДС, Wолф А, Присинзано ТЕ, Креек МЈ (2008). „Тхе еффецтс оф херкинорин, тхе фирст му-селецтиве лиганд фром а салвинорин А-деривед сцаффолд, ин а неуроендоцрине биомаркер ассаy ин нонхуман приматес”. Тхе Јоурнал оф Пхармацологy анд Еxпериментал Тхерапеутицс. 327 (1): 154—60. ПМЦ 2614932 . ПМИД 18593955. дои:10.1124/јпет.108.140079.

[6] Гроер, C. Е.; Тидгеwелл, К.; Моyер, Р. А.; Хардинг, W. W.; Ротхман, Р. Б.; Присинзано, Т. Е.; Бохн, L. M. (2007). „Ан Опиоид Агонист тхат Доес Нот Индуце μ-Опиоид Рецептор—Аррестин Интерацтионс ор Рецептор Интернализатион”. Молецулар Пхармацологy. 71 (2): 549—557. ПМЦ 3926195 . ПМИД 17090705. дои:10.1124/мол.106.028258.

[7] Xу, Х.; Партилла, Ј. С.; Wанг, X.; Рутхерфорд, Ј. M.; Тидгеwелл, К.; Присинзано, Т. Е.; Бохн, L. M.; Ротхман, Р. Б. (2007). „А цомпарисон оф нонинтернализинг (Херкинорин) анд интернализинг (ДАМГО) му-опиоид агонистс он целлулар маркерс релатед то опиоид толеранце анд депенденце”. Сyнапсе (Неw Yорк, Н.Y.). 61 (3): 166—175. ПМИД 17152090. С2ЦИД 23678472. дои:10.1002/сyн.20356.

[pmid18380425-8] Тидгеwелл К, Гроер ЦЕ, Хардинг WW, Лозама А, Сцхмидт M, Марqуам А, Хиемстра Ј, Партилла ЈС, Дерсцх CM, Ротхман РБ, Бохн ЛМ, Присинзано ТЕ (2008). „Херкинорин аналогуес wитх дифферентиал бета-аррестин-2 интерацтионс”. Јоурнал оф Медицинал Цхемистрy. 51 (8): 2421—31. ПМЦ 2494883 . ПМИД 18380425. дои:10.1021/јм701162г.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]