Куркумин
Енол форм
| |
Кето форм
| |
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
(1E,6E)-1,7-Bis(4-hidroksi-3-metoksifenil)-1,6-heptadien-3,5-dion
| |
Други називи
Диферулоилметан; C.I. 75300
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.006.619 |
Е-бројеви | Е100 (боје) |
УНИИ | |
| |
Својства | |
C21H20O6 | |
Моларна маса | 368,39 g·mol−1 |
Агрегатно стање | Светло жуто-наранџасти прах |
Тачка топљења | 183 °C (361 °F; 456 K) |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Куркумин је главни представник куркуминоида из популарног индијског зачина куркума, који је члан ђумбир породице (Zingiberaceae). Друга два куркуминоида у овом зачину су десметоксикуркумин и бис-десметоксикуркумин. Куркуминоиди су природни феноли који дају жуту боју куркума зачину. Куркумин има неколико таутомерних форми, укључујући 1,3-дикето форму и две енолне форме. Енолна форма је енергетски стабилнија у чврстој фази и у раствору.[3]
Добијање[уреди | уреди извор]
Куркумин се добија из билке curcuma longa, тачније из корена ове биљке који се користи као зачин. Куркумин је одличан антиоксиданс. на овај начин куркумин својим деловањем помаже имуном систему. Куркумин има анти-инфламаторна својства. Куркумин има веома значајна анти-бактеријска и анти-вирусна својства. Куркумин се показао веома добрим у лечењу diabetes mellitus. У разним клиничким испитивањима куркумин поправио стање код групе пацијената који су га користили. Куркумин се показао веома корисним за третирање људи оболелих од: срчаних болести, код људи који имају проблема са памћењем и фунционисањем мозга, људи заражених неким типовима бактерија и вируса и људи оболелих од разних типова рака.
Куркумин има светло жуту боју и може се користити за бојење хране. Он је прехрамбени адитиви са Е бројем E100.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Колев, Тсонко M.; Велцхева, Евелина А.; Стамболиyска, Бистра А.; Спителлер, Мицхаел (2005). „ДФТ анд еxпериментал студиес оф тхе струцтуре анд вибратионал спецтра оф цурцумин”. Интернатионал Јоурнал оф Qуантум Цхемистрy. 102 (6): 1069—79. дои:10.1002/qуа.20469.
- ^ Фоод Стандардс Аустралиа Неw Зеаланд. „Фоод Аддитивес- Нумерицал Лист”. Архивирано из оригинала 25. 06. 2009. г. Приступљено 02. 12. 2009.
Литература[уреди | уреди извор]
- Есатбеyоглу, Туба; Хуеббе, Патрициа; Ернст, Инса M. А.; Цхин, Даwн; Wагнер, Аника Е.; Римбацх, Гералд (2012). „Цурцумин-Фром Молецуле то Биологицал Фунцтион”. Ангеwандте Цхемие Интернатионал Едитион. 51 (22): 5308. дои:10.1002/ание.201107724.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Turmeric and curcumin, from Memorial Sloan-Kettering Cancer Center
- Turmeric and curcumin, from M.D. Anderson Cancer Center
- Turmeric, from the University of Maryland Medical Center
- Kurkumin i njegova primena