Куркумин

С Википедије, слободне енциклопедије
Цурцумин
Скелетал формула
Енол форм
Скелетал формула
Кето форм
Балл-анд-стицк модел
Балл-анд-стицк модел
Називи
IUPAC назив
(1E,6E)-1,7-Bis(4-hidroksi-3-metoksifenil)-1,6-heptadien-3,5-dion
Други називи
Диферулоилметан; C.I. 75300
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.006.619
Е-бројеви Е100 (боје)
УНИИ
  • O=C(\C=C\c1ccc(O)c(OC)c1)CC(=O)\C=C\c2cc(OC)c(O)cc2
Својства
C21H20O6
Моларна маса 368,39 g·mol−1
Агрегатно стање Светло жуто-наранџасти прах
Тачка топљења 183 °C (361 °F; 456 K)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Куркумин је главни представник куркуминоида из популарног индијског зачина куркума, који је члан ђумбир породице (Zingiberaceae). Друга два куркуминоида у овом зачину су десметоксикуркумин и бис-десметоксикуркумин. Куркуминоиди су природни феноли који дају жуту боју куркума зачину. Куркумин има неколико таутомерних форми, укључујући 1,3-дикето форму и две енолне форме. Енолна форма је енергетски стабилнија у чврстој фази и у раствору.[3]

Добијање[уреди | уреди извор]

Куркумин се добија из билке curcuma longa, тачније из корена ове биљке који се користи као зачин. Куркумин је одличан антиоксиданс. на овај начин куркумин својим деловањем помаже имуном систему. Куркумин има анти-инфламаторна својства. Куркумин има веома значајна анти-бактеријска и анти-вирусна својства. Куркумин се показао веома добрим у лечењу diabetes mellitus. У разним клиничким испитивањима куркумин поправио стање код групе пацијената који су га користили. Куркумин се показао веома корисним за третирање људи оболелих од: срчаних болести, код људи који имају проблема са памћењем и фунционисањем мозга, људи заражених неким типовима бактерија и вируса и људи оболелих од разних типова рака.

Куркумин има светло жуту боју и може се користити за бојење хране. Он је прехрамбени адитиви са Е бројем E100.[4]

Куркумин

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Колев, Тсонко M.; Велцхева, Евелина А.; Стамболиyска, Бистра А.; Спителлер, Мицхаел (2005). „ДФТ анд еxпериментал студиес оф тхе струцтуре анд вибратионал спецтра оф цурцумин”. Интернатионал Јоурнал оф Qуантум Цхемистрy. 102 (6): 1069—79. дои:10.1002/qуа.20469. 
  4. ^ Фоод Стандардс Аустралиа Неw Зеаланд. „Фоод Аддитивес- Нумерицал Лист”. Архивирано из оригинала 25. 06. 2009. г. Приступљено 02. 12. 2009. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Есатбеyоглу, Туба; Хуеббе, Патрициа; Ернст, Инса M. А.; Цхин, Даwн; Wагнер, Аника Е.; Римбацх, Гералд (2012). „Цурцумин-Фром Молецуле то Биологицал Фунцтион”. Ангеwандте Цхемие Интернатионал Едитион. 51 (22): 5308. дои:10.1002/ание.201107724. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]