Незасићена маст
| Типови масти у храни |
|---|
|
| Види још |
Незасићена маст је маст или масна киселина која има бар једну двоструку везу унутар ланца масне киселине.[1] Масни молекул је мононезасићен ако садржи једну двоструку везу, и полинезасићен ако садржи више од две двоструке везе. Кад се формирају двоструке везе, атоми водоника се елиминишу. Засићена маст нема двоструких веза. Она има максимални број водоника везаних за угљенике, и стога је "засићена" атомима водоника. У ћелијском метаболизму, молекули незасићене масти садрже нешто мање енергије (и.е., мање калорија) него еквивалентне количине засићене масти. Што је већи степен незасићености у масној киселини (и.е., што је већи број двоструких веза), то је она подложнија липидној пероксидацији. Антиоксиданси могу да заштите незасићене масти од липидне пероксидације
Хемија и исхрана[уреди | уреди извор]
Двоструке везе могу да буду било цис или транс изомер, у зависности од геометрије везе. У цис конформацији, атоми водоника су на истој страни двоструке везе, док су код транс конформације, на супротним странама. Засићене масти су популарне међу произвођачима хране јер су у мањој мери подложне ужегљавању, и генерално су чвршче на собној температури од незасићених масти. Незасићени ланци имају нижу тачку топљења, и стога повећавају флуидност ћелијских мембрана.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.