Омега-9 масна киселина
| Типови масти у храни |
|---|
|
| Види још |
n−9 масне киселине (ω−9 масне киселине, омега-9 масне киселине) су фамилија незасићених масних киселина које имају заједничку терминалну угљеник–угљеник двоструку везу у n−9 позицији, која је девета веза са метил краја масне киселине.
Особине
[уреди | уреди извор]Неке n−9 киселине су уобичајене компоненте животињских масти и биљних уља. Две n−9 масне киселине су од већег индустријског значаја:
- Олеинска киселина (18:1, n−9), која је главна компонента маслиновог уља и других мононезасићених масти
- Ерукинска киселина (22:1, n−9), која је присутна у уљаној репици, семену шебоја, и семену горушице.
За разлику од n−3 и n−6 масних киселина, n−9 масне киселине нису класификоване као есенцијалне масне киселине (ЕФА). Оне се могу формирати у људском телу из незасићених масти. Недостатак n−6 двоструке везе онемогућава њихово учествовање у реакцијама у којима се формирају еикозаноиди.
У околностима изузетне ЕФА депривације, сисари елонгирају и десатурирају олеинску киселину да би формирали меад киселину, (20:3, н−9).[1] До тога такође долази у мањој мери код вегетаријанаца и семи-вегетаријанаца.[2]
Листа n−9 масних киселина
[уреди | уреди извор]| Уобичајено име | Липидно име | Хемијско име |
|---|---|---|
| Олеинска киселина | 18:1 (n−9) | 9-октадеценоинска киселина |
| Елаидинска киселина | 18:1 (n−9) | (Е)-октадек-9-еноинска киселина |
| Еикозеноинска киселина | 20:1 (n−9) | 11-еикозеноинска киселина |
| меад киселина | 20:3 (n−9) | 5,8,11-еикозатриеноинска киселина |
| Ерукинска киселина | 22:1 (n−9) | 13-докозеноинска киселина |
| Нервонска киселина | 24:1 (n−9) | 15-тетракозеноинска киселина |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Lipomics. „Mead acid”. Архивирано из оригинала 19. 03. 2006. г. Приступљено 14. 2. 2006.
- ^ Phinney, SD, RS Odin, SB Johnson and RT Holman (1990). . „Reduced arachidonate in serum phospholipids and cholesteryl esters associated with vegetarian diets in humans”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2007. г. Приступљено 11. 2. 2006.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Cyberlipid Center. „Polyenoic fatty acids”. Архивирано из оригинала 30. 09. 2018. г. Приступљено 11. 2. 2006.
