Omega-9 masna kiselina
| Типови масти у храни |
|---|
|
| Види још |
n−9 masne kiseline (ω−9 masne kiseline, omega-9 masne kiseline) su familija nezasićenih masnih kiselina koje imaju zajedničku terminalnu ugljenik–ugljenik dvostruku vezu u n−9 poziciji, koja je deveta veza sa metil kraja masne kiseline.
Osobine
[уреди | уреди извор]Neke n−9 kiseline su uobičajene komponente životinjskih masti i biljnih ulja. Dve n−9 masne kiseline su od većeg industrijskog značaja:
- Oleinska kiselina (18:1, n−9), koja je glavna komponenta maslinovog ulja i drugih mononezasićenih masti
- Erukinska kiselina (22:1, n−9), koja je prisutna u uljanoj repici, semenu šeboja, i semenu gorušice.
Za razliku od n−3 i n−6 masnih kiselina, n−9 masne kiseline nisu klasifikovane kao esencijalne masne kiseline (EFA). One se mogu formirati u ljudskom telu iz nezasićenih masti. Nedostatak n−6 dvostruke veze onemogućava njihovo učestvovanje u reakcijama u kojima se formiraju eikozanoidi.
U okolnostima izuzetne EFA deprivacije, sisari elongiraju i desaturiraju oleinsku kiselinu da bi formirali mead kiselinu, (20:3, n−9).[1] Do toga takođe dolazi u manjoj meri kod vegetarijanaca i semi-vegetarijanaca.[2]
Lista n−9 masnih kiselina
[уреди | уреди извор]| Uobičajeno ime | Lipidno ime | Hemijsko ime |
|---|---|---|
| Oleinska kiselina | 18:1 (n−9) | 9-oktadecenoinska kiselina |
| Elaidinska kiselina | 18:1 (n−9) | (E)-oktadek-9-enoinska kiselina |
| Eikozenoinska kiselina | 20:1 (n−9) | 11-eikozenoinska kiselina |
| mead kiselina | 20:3 (n−9) | 5,8,11-eikozatrienoinska kiselina |
| Erukinska kiselina | 22:1 (n−9) | 13-dokozenoinska kiselina |
| Nervonska kiselina | 24:1 (n−9) | 15-tetrakozenoinska kiselina |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Lipomics. „Mead acid”. Архивирано из оригинала 19. 03. 2006. г. Приступљено 14. 2. 2006.
- ^ Phinney, SD, RS Odin, SB Johnson and RT Holman (1990). „Reduced arachidonate in serum phospholipids and cholesteryl esters associated with vegetarian diets in humans”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2007. г. Приступљено 11. 2. 2006.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Cyberlipid Center. „Polyenoic fatty acids”. Архивирано из оригинала 30. 09. 2018. г. Приступљено 11. 2. 2006.