Пређи на садржај

Salvator Mundi (Леонардо)

С Википедије, слободне енциклопедије

Салватор Мунди
Спаситељ света
УметникЛеонардо да Винчи
Годинаоко 1500.
Техникауље на ораховој дасци
Димензије45,4 × 65,6 cm
Стањерестаурирана
ВласникМинистарство културе и туризма Абу Дабија купило је слику за Лувр у Абу Дабију. Тренутно је у власништву Мухамеда ибн Салмана

Салватор Мунди ("Спаситељ света" у преводу са латинског) је слика италијанског ренесансног уметника Леонарда да Винчија датирана око 1500. године.[1][2] Ова слика, за коју се дуго мислило да је копија изгубљеног оригинала прекривена накнадним слојевима боје, откривена је, рестаурирана и изложена на великој Леонардовој изложби у Националној галерији у Лондону 2011-12.[3] Иако неколико водећих научника сматра да је ово заиста Леонардово дело,[4] други стручњаци то оспоравају, а неки од њих сматрају да су његови само одређени елементи.[5]

На слици је приказан Исус у ренесансној одећи, како десном руком благосиља, док у левој држи провидну кристалну куглу која не прелама светлост, а која представља 'небеску сферу' и наговештава његову улогу Спаситеља света (Салватор мунди на латинском).[6][7] Познато је око 20 других верзија овог дела, које су насликали Леонардови ученици и следбеници. Припремни Леонардови цртежи драперије кредом и мастилом чувају се у британској Краљевској колекцији.

Ово је једно од двадесетак познатих Леонардових дела и једино које се налази у приватном власништву. Продата је 15. новембра 2017. на аукцији куће Кристи у Нујорку за 450,3 милиона долара Бадр ибн Абдулаху, постављајући нови рекорд као најскупља слика икад продата на јавној аукцији.[8] Принц Бадр ју је, према наводима, купио у име Одељења за културу и туризам Абу Дабија,[9][10] али се данас сматра да ју је купио за свог блиског савезника и престолонаследника круне Саудијске Арабије, принца Мухамеда ибн Салмана. Ово је уследило крајем 2017, након извештаја да ће слика бити изложена у Лувру у Абу Дабију[11][12] и необјашњивог отказивања представљања планираног за септембар 2018.[13] Тренутна локација слике је непозната,[14] али у извештају из јуна 2019. се наводи да се чува на ибн Салмановој луксузној јахти до завршетка културног центра у Ал-Ули.[15]

Историјат

[уреди | уреди извор]
Фотографија (око 1908–1910) на којој се види досликавање

Салватор Мунди Леонарда да Винчија је вероватно насликан за Луја XII од Француске и његову супругу Ану од Бретање.[1] Слика је наручена око 1500. године, убрзо након што је Луј XII освојио Миланско војводство и преузео контролу над Ђеновом у Другом италијанском рату. Леонардо се преселио из Милана у Фиренцу 1500. године.[16] Више копија слике направили су Леонардови следбеници, укључујући и његовог ученика Салаија (1511). Неке се верзије значајно разликују од оригинала, при чему је на неколико њих, међу којима су и верзије његових ученика Марка д'Ођона (око 1500) и Салаија,[а] Исус представљен као млађи.[б]

Од 1638. до 1641. године, Леонардова слика се по свему судећи налазила у лондонском племићком дворцу Челзи , који је припадао Џејмсу Хамилтону, првом војводи од Хамилтона. Хамилтон је након учешћа у Енглеском грађанском рату погубљен, 9. марта 1649. године, а неке од његових ствари однете су у Холандију да се продају.[19] Чешки уметник Вацлав Холар је негде у то време направио своју гравуру - копију, датирану 1650, у Антверпену.[20][в] Слика је такође забележена у власништву Хенријете Марије, 1649. године,[г] исте године када је погубљен њен супруг Чарлс И . Слика је уврштена у инвентар Краљевске колекције,[д] процењена је на 30 фунти, а Чарлсова имовина стављена на продају под Комонвелтом Енглеске. Слика је продата једном повериоцу 1651, враћена Чарлсу II након енглеске Рестаурације 1660. и уврштена у попис Чарлсове имовине у палати Вајтхол 1666. године. Наследио ју је Џејмс II, и вероватно се налазила код њега до тренутка док није прешла у руке његове љубавнице Кетрин Седли, са којом је имао незакониту ћерку која је постала трећа супруга Џона Шефилда, војводе од Бакингема. Војводин незаконити син, сер Чарлс Херберт Шефилд, ставио је слику на аукцију 1763. године[21] заједно са другим уметничким делима из Бакингемске палате када је ова зграда продата Џорџу III.

Слика је у XIX веку стављена у позлаћени оквир, и таква је остала до 2005. године.[23] Године 1900, купио ју је британски колекционар Френсис Кук за своју колекцију у Даути хаусу у Ричмонду. Слика је била оштећена приликом претходних покушаја рестаурације, а ауторство је приписано Леонардовом следбенику Бернардину Луинију.[21] Куков праунук ју је 1958. продао на аукцији за 45 фунти[7] као дело Леонардовог ученика Ђованија Антонија Болтрафија, коме је остало приписано ауторство све до 2011.[24]

Поновно откривање и рестаурација

[уреди | уреди извор]
Слика у каталогу аукцијске куће из 2005. године, где је наведена као „После Леонарда да Винчија“ и процењена на 1.200–1.800 долара[25]
Фотографија из 2006–07. после чишћења [ђ]
Након рестаурације и урамљивања

Салватор Мунди је једна од Леонардових најкопирањиих слика, са око 12 познатих верзија које су насликали његови ученици и други. Сматрало се да је Леонардова верзија изгубљена после средине XVII века. Године 1978, Џоан Сноу-Смит изнела је уверљиве аргументе да је наводна копија која се налазила у колекцији маркиза Жан-Луја де Ганаја у Паризу изгубљени оригинал, на основу њене сличности са Светим Јованом Крститељем.[е] Многе историчаре уметности је уверила, с обзиром да је успела да успостави директну историјску везу између Леонарда да Винчија, гравуре Вацлава Холара и слике из Ганајеве колекције.[26]

Године 2005, Салватор Мунди се нашао на аукцији и продат је за мање од 10.000 долара конзорцијуму трговаца уметнинама који су чинили Александер Периш и Роберт Сајмон,[27] специјалиста за Старе мајсторе.[28][29] Продата је са имања Базила Кловиса Хендрија, бизнисмена из Батон Ружа,[30] преко аукцијске куће галерије Сент Чарлс у Њу Орлеансу. Слика је имала дебеле слојеве накнадног досликавања, тако да је изгледала као копија и описана је, пре рестаурације, као "руинирана, мрачна и суморна".[31]

Конзорцијум је сматрао да постоји могућност да је та руинирана слика ниског квалитета (преко које се прекомерно досликавало) у ствари давно нестали да Винчијев оригинал. Ангажована је Дајен Двајер Модестини са Њујоршког универзитета да надгледа рестаурацију. Она је започела уклањањем накнадних слојева ацетоном, што је водило открићу да је у неком тренутку степенасто неравна површина у близини Христовог лица скидана оштрим предметом и поравнавана мешавином гесса, боје и лепка.[23] Помоћу инфрацрвених фотографија слике које је направио Сајмон, Модестини је открила пентименто (ранију верзију) на којем је палац руке која благосиља исправљен, а не савијен.[23] Ово откриће да је Христ имао два палца на десној руци било је пресудно. Овај пентименто (буквално: „кајање“) показује да се уметник премишљао у вези са положајем палца. То премишљање се сматра доказом да није у питању копија, већ управо оригинал, јер неко ко слика копију не би имао никакво двоумљење у вези са композицијом.[12]

Модестини је потом ангажовала стручњака за плоче Монику Гризбах да оструже дрвену плочу на којој је била слика, а коју су прогризли црви, због чега се распала на седам делова. Гризбах ју је поново саставила помоћу лепка и дрвених летвица.[23] Крајем 2006. године, Модестини је започела рестаурацију.[23] Историчар уметности Мартин Кемп био је критичан у вези резултата: "Оба палца" слике у сировом стању "знатно су боља од једног који је насликала Дајен."[12] Дело је потом потврђено као Леонардова слика.[29][31] Од новембра 2011. до фебруара 2012, слика је била изложена у Националној галерији као рад Леонарда да Винчија, након потврде аутентичности од стране те институције. Године 2012, аутентичност је потврдио и Музеј уметности у Даласу.[27][32][ж]

У мају 2013. године, швајцарски трговац уметнинама Ив Бувије купио је слику за нешто више од 75 милиона долара (путем приватне продаје посредством аукцијске куће Сотби из Њујорка). Слика је затим продата руском колекционару Дмитрију Риболовљеву за 127,5 милиона долара.[34][35][36] Ова продаја – заједно са са неколико других Бувијеових продаја Риболовљеву – довела је до правног спора између Риболовљева и Бувијеа,[37] као и између изворних дистрибутера слике и Сотбија. Године 2016, дистрибутери су тужили Сотби због разлике у цени, тврдећи да су закинути. Ова аукцијска кућа је изјавила да није знала да је Риболовљев предвиђени купац, и тражила је одбацивање тужбе.[38] Године 2018, Риболовљев је такође тужио Сотби за 380 милиона долара, тврдећи да је та аукцијска кућа свесно учествовала у Бувијеовој превари у којој је и слика играла улогу.[39]

Слика је излагана у Хонг Конгу, Лондону, Сан Франциску и Њујорку 2017. године, а затим је продата на аукцији у Кристију у Њујорку 15. новембра 2017. за 450.312.500 долара,[з] што је нови рекорд за једно уметничко дело (лицитираних 400 милиона долара плус 50,3 милиона у таксама).[43][44] Купац је био принц Саудијске Арабије Бадр ибн Абдулах.[8][45] У децембру 2017. године, часопис Тхе Wалл Стреет Јоурнал објавио је да је принц Бадр био посредник у име престолонаследника Мухамеда ибн Салмана.[46] Међутим, Кристи је потврдио да принц Бадр посредовао у име Одељења за културу и туризам Абу Дабија, с намером да се слика изложи у Лувру у Абу Дабију.[9][47] У септембру 2018. године, изложба је одложена на неодређено време,[48] а у новинарском извештају од јануара 2019. каже се да "нико не зна где се слика налази и постоји озбиљна забринутост за њену физичку безбедност."[27] Џорџина Адам, уредник-консултант часописа Тхе Арт Неwспапер, одбацила је ове извештаје речима "Верујемо да се налази у складишту у Женеви."[49] Касније је објављено да се налази на ибн Салмановој луксузној јахти која се налази на Црвеном мору од јуна 2019.[50]

Приписивање

[уреди | уреди извор]

Отприлике годину дана по започетом рестаураторском раду, Дајен Двајер Модестини је приметила да су прелази боје на уснама субјекта "савршени" и да "ниједан други уметник није могао то да наслика". Проучавајући Мона Лизу ради поређења, закључила је да је "уметник који ју је насликао иста она рука која је насликала и Спаситеља света."[23]

Директор Националне галерије Николас Пени написао је 2006. године да он и неки од његових колега сматрају ово дело Леонардовим оригиналом, али да "неки од нас сматрају да можда постоје делови који потичу из радионице".[23] Пени је 2008. године спровео упоредну студију Спаситеља света и Богородице међу стенама. Мартин Кемп је касније о том састанку рекао: "Напустио сам атеље размишљајући да је Леонардо сигурно имао великог удела", као и да "нико од окупљених није отворено изразио сумњу у то да је Леонардо одговоран за слику".[23] Консензусом из 2011, на скупу који је сазвао Пени, недвосмислено је оцењено да је Леонардо да Винчи аутор слике.[24][51] У јулу 2011. издата су посебна саопштења за јавност представника за оглашавање власника и Националне галерије у којима је званично објављено "ново откриће".[52]

Христове шаке, коврџе на коси и драперија добро су очувани, приближно њиховом првобитном стању.[7]

Пошто је очишћена и рестаурирана, слика је упоређена са двадесет других верзија Спаситеља света и процењена као супериорнија од њих. Изложила ју је лондонска Национална галерија на изложби Леонардо да Винчи: Сликар на Миланском двору, од новембра 2011. до фебруара 2012.[20][31][53][54] Неколико карактеристика на слици довело је до потврде ауторства: већи број пентимената је очигледан, а нарочито положај десног палца. Сфумато ефекат лица – очигледно делом постигнут манипулацијом боје помоћу длана руке – типичан је за многа Леонардова дела.[55] Начин на који су урађени увојци косе и вез на епитрахиљу такође је индикатор Леонардовог стила. Поред тога, пигменти и плоча од ораховог дрвета на којој је дело насликано у складу су са другим Леонардовим сликама.[56] Поред тога, шаке на слици су приказане веома детаљно, по чему је Леонардо познат: он је сецирао удове покојника како би их проучавао и приказао делове тела на крајње реалистичан начин.[57]

Један од водећих светских стручњака за Леонарда, Мартин Кемп,[58][59] који је помогао да се утврди оригиналност дела, рекао је да је одмах после првог прегледа рестауриране слике знао да је то Леонардов рад: "Остављала је онакав утисак какав остављају Леонардови радови... има ону мистериозну необичност какву имају касније Леонардове слике." О деловима који су боље сачувани, попут косе, Кемп каже: "Увојак има ону необичност, као да је коса жива, покретна супстанца или налик води, баш на онај начин како је Леонардо описивао косу."[55] Кемп такође наводи:

"Ма колико да су Леонардови следбеници и имитатори били вешти, нико од њих није достигао такав ниво 'филозофског и суптилног мишљења'. Немамо разлога за сумњу да присуствујемо делу сликара из Винчија."[60]

Пентименти видљиви на длану леве руке приказани кроз провидну куглу су можда доказ Леонардовог ауторства.[7]

Волтер Ајзаксон је у Леонардовој биографији написао да кугла коју Христ држи не одговара ономе како би кугла у реалности изгледала:[61]

"С једне стране, приказана је с прелепом научном прецизношћу, али Леонардо је пропустио да наслика дисторзију до које долази кад се кроз чврсту провидну куглу посматрају предмети који је не додирују. Стакло или кристал, било да је у облику кугле или сочива, ствара увећане, обрнуте и преокренуте слике. Уместо тога, Леонардо је насликао куглу као да је шупљи стаклени мехур који не прелама и не искривљује светлост која пролази кроз њу."[62]

Ајзаксон верује да је ово била „свесна одлука Леонарда“[63] и спекулише да је Леонардо или мислио да би тачнији приказ одвлачио пажњу, или је „суптилно покушао да Христу и његовој кугли да изглед чуда“.[62] Кемп, с друге стране, каже да је удвојена контура длана који држи сферу – што је рестаураторка описала као пентименто – у ствари, тачан приказ преламања светлости кроз куглу од калцита.[55] Он напомиње да је двоструко преламање типично за провидну калцитну куглу.[и] Кемп даље примећује да кугла „блиста од низа тачкица (или џепова ваздуха)“ – што потврђује њено чврсто стање.[6]

На другим верзијама или копијама Спаситеља света често се налазе месингана кугла, Земљин глобус или глобус цруцигер; понегде изгледају као да су направљени од прозирног стакла или садрже пејзаже. Кугла на Леонардовој слици, како каже Кемп, има „невероватну серију малих светлећих мрља – попут мехурића, али нису округле – нежних боја, са малим импастом, додатком тамне нијансе, посебно око дела на ком се јавља рефлексија." Ово су карактеристичне особине калцита, за који је Леонардо био стручњак. Леонадра су ангажовали да процењује вазе које је Изабела д'Есте[ј] планирала да набави, и веома се дивио својствима овог минерала.[55]

Иконографски, кристална сфера односи се на небеса. У птолемејској космологији звезде су уграђене у непомичну небеску кристалну сферу (која се састоји од етера), са сферичном Земљом у центру свемира. "Тако да оно што имамо на Спаситељу света", каже Кемп, "заиста је 'спаситељ космоса', а то је врло леонардовска трансформација."[55]

Леонардов Париски рукопис D, 1508–09.[66]

Други аспект Леонардове слике који је Кемп проучавао је дубина поља или плитки фокус. Христова рука којом благосиља изгледа изоштрено, док је његово лице – премда до неке мере измењено или оштећено – неизоштрено. У Леонардовом Рукопису D из 1508–1509.[67] описана су његова истраживања теорије вида, оптике ока и теорија у вези са сенком, светлошћу и бојом. У Спаситељу света, уметник је намерно ставио нагласак на неке делове слике у односу на друге. Елементи у првом плану су фокусирани, док они удаљенији, као што је субјектово лице, једва да су у фокусу. Рукопис D показује да је Леонардо истраживао овај феномен на прелазу између два века. Комбинација интелектуалних и оптичких аспеката и употреба полудрагих минерала својствени су Леонардовом опусу.[55]

Припремне студије
Две Леонардове студије драперије за Салватор Мунди Краљевска колекција[68]

"Постоји широк консензус о Леонардовом ауторству," рекао је бивши копредседавајући одељења за слике старих мајстора у Кристију, Николас Хол: "Ово је најважнија слика једног од старих мајстора која је у мом животу продата на аукцији."[69] Аукцијска кућа Кристи наводи на који начин су стучњаци потврдили да је слика дело Леонарда да Винчија:

За необично јединствен научни консензус да је слика Леонардова постоји неколико разлога, у које спадају: претходно поменута веза слике са два оригинална припремна цртежа у замку Виндзор; чињеница да одговара композицији „Спаситеља света“ документованој у гравури Вацлава Холара из 1650; и њена очигледна супериорност у односу на више од 20 познатих насликаних верзија исте композиције. Поред тога, изванредан квалитет слике, који је посебно евидентан у најбоље очуваним деловима, и њена блиска веза са Леонардовим познатим сликама из периода око 1500. године, учвршћују тај консензус.[20][70]

Према Роберту Сајмону, "Леонардо је Спаситеља света сликао ораховим уљем, а не ланеним, као што су то радили сви други уметници у том периоду.... У ствари, он је писао о коришћењу ораховог уља као о новој напредној техници."[71] Сајмон такође каже да ултраљубичасте фотографије откривају да је рестаурација углавном одговорна за тамнија подручја слике; остатак је оригинална боја.[72] Бен Луис, који оспорава потпуно ауторство Леонарда, признаје ту могућност, захваљујући оригиналности лица, које "има нешто модерно у себи".[72] Кемп каже:

Не искључујем могућност учешћа атељеа.... Али не могу дефинисати ниједну површину за коју бих рекао да је рад атељеа.[73]

Делимично приписивање

[уреди | уреди извор]

Неки угледни стручњаци за ренесансну уметност доводе у питање потпуно приписивање слике Леонарду.[63][74][75] Жак Франк, париски историчар уметности и стручњак за Леонарда који је више пута проучавао Мона Лизу изван рама, изјавио је: "Композиција не потииче од Леонарда, он је преферирао уврнут покрет. То је добар студијски рад са мало Леонарда у најбољем случају, и веома је оштећен. Назвали су га 'мушком Мона Лизом', али уопште не изгледа тако."[69]

Мајкл Дејли, директор АртWатцх-а у Великој Британији, сумња у аутентичност Салватор Мунди-ја и теоретише да је то можда прототип субјекта који је насликао Леонардо:[76][77] "Ова потрага за прототипом Леонардове слике може изгледати спорна или узалудна: не само да две студије драперије садрже једини прихваћени Леонардов материјал који се може повезати са групом, већ у Леонардовој литератури нема записа да је уметник икада радио на таквом сликарском пројекту."

Др Кармен Бамбах, специјалиста за италијанску ренесансну уметност у музеју Метрополитен, довела је у питање потпуно приписивање слике Леонарду: „проучавајући и пратећи слику током конзерваторског третмана и видевши је у контексту на изложби Националне галерије, већи део оригиналне осликане површине може бити рад Болтрафија, али са деловима које је урадио сам Леонардо, конкретно Христову десну руку, делове рукава, леву руку и кристалну куглу."[78][79] Године 2019, др Бамбах је критиковала аукцијску кућу Кристи због њихове тврдње да је она један од стручњака који су слику приписали Леонарду. У својој новој књизи Поновно откривени Леонардо да Винчи, још је одређенија, приписујући већину рада Болтрафију, "са само 'малим ретуширањима' од стране самог мајстора".[5]

Метју Ландрус, историчар уметности са Универзитета у Окфорду, сложио се са концептом да је неке делове слике насликао Леонардо („између 5 и 20%“), али слику приписује Леонардовом сараднику Бернардину Луинију, при чему примећује Луинијеву вештину у сликању златних шара.[80]

Франк Цолнер, аутор каталога Леонардо да Винчи. Комплетне слике и цртежи[81] пише:

Прекомерно чишћење довело је до абразије по целој слици, нарочито на лицу и коси.[69] Изнад Христовог левог ока (десно) видљиви су трагови које је уметник направио доњим делом длана како би лицу дао мекоћу.[7]

Ово приписивање ауторства је контроверзно првенствено из два разлога. Прво, веома оштећена слика морала је да буде подвргнута веома обимној рестаурацији, због чега је њен оригинални квалитет изузетно тешко проценити. Друго, Салватор Мунди у свом садашњем стању демонстрира снажно развијену сфумато технику која више одговара стилу талентованог Леонардовог ученика, који је био активан 20-их година XVI века, него стилу самог мајстора. Начин на који је слика стављена на тржиште такође је дао разлог за забринутост.[76][81][82]

Цолнер такође објашњава да квалитет Спаситеља света надмашује остале познате верзије, међутим,

такође показује и бројне слабости. На пример, нијансе руке која благосиља изгледају бледо и воштано као на бројним сликама из радионице. Христови увојци ми такође изгледају превише шематски у извођењу, а већи набори драперије сувише неиздиференцирано, нарочито на десној страни.... О овом питању ће вероватно бити могуће донети тачнију пресуду након што резултати техничких анализа слике буду у потпуности објављени (Даливалле/Кемп/Симон 2017).[76][81][83]

Захтев париског Лувра да Салватор Мунди буде изложен на изложби Леонарда да Винчија 2019-20.[84] остао је без одговора,[85] што је неке навело да претпоставе да је разлог томе сумња у Леонардово потпуно ауторство.[86] Кемп је оспорио ово образложење речима:

То једноставно није тачно ... јер чак и ако су Лувр убедили да је рестаураторски тим одиграо улогу у слици, што би било изводљиво и није ништа ново, то их не би спречило да је изложе. То је велика и важна слика. Прича је сензационализована и нетачна.[2]

Пријем

[уреди | уреди извор]

Поновно откривена Леонардова слика изазвала је велико интересовање у медијима и широј јавности током преаукцијског излагања у Хонг Конгу, Лондону, Сан Франциску и Њујорку. Преко 27.000 људи је уживо видело дело пре аукције, што је, према аукцијској кући Кристи, највећи број људи који је видео једно уметничко дело икада пре продаје.[74] Никад раније кућа Кристи није користила спољну агенцију за оглашавање неког уметничког дела. Око 4.500 људи је стајало у реду да види дело у Њујорку на викенд пре почетка продаје.

Названа "Последњи да Винчи", Салватор Мунди је једина позната Леонардова слика која се још увек налази у приватним рукама. Нешто мање од двадесет других познатих Леонардових дела чува се у музејима широм света, укључујући Мона Лизу и Тајну вечеру. Једино Леонардово дело у Северној Америци, Гиневра де Бенчи, чува се у Националној уметничкој галерији у Вашингтону.[74] Музеј је купио Гиневру 1967. године за 5 милиона долара путем приватне продаје (еквивалентно 36,4 милиона долара у 2017. години), што је био светски рекорд у то време. Салватор Мунди је прва Леонардова слика која се појавила на јавној продаји после 100 година.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Копије

[уреди | уреди извор]
  • Школа Леонарда да Винчија, Салватор Мунди (око 1503), Музеј Диоцесано, Напуљ (некадашња колекција маркиза Жан-Луја де Ганаја)
    Школа Леонарда да Винчија, Салватор Мунди (око 1503), Музеј Диоцесано, Напуљ (некадашња колекција маркиза Жан-Луја де Ганаја)
  • Ћезаре да Сесто (1516–1517), савремена копија, Палата Виланов, Варшава
    Ћезаре да Сесто (1516–1517), савремена копија, Палата Виланов, Варшава
  • Анонимни аутор, Салватор Мунди (Цристо Реденторе бенедиценте), прва половина XVI века, колекција Ворсеј(?)
    Анонимни аутор, Салватор Мунди (Цристо Реденторе бенедиценте), прва половина XVI века, колекција Ворсеј(?)
  • Ђампјетрино, Салватор Мунди, XVI век, Детроитски институт за уметност
    Ђампјетрино, Салватор Мунди, XVI век, Детроитски институт за уметност
  • Гравура Вацлава Холара (1650), на којој је урезано на латинском: "Леонардо да Винчи је насликао, ... са оригинала ...",[к] Библиотека ретких књига Томас Фишер[19]
    Гравура Вацлава Холара (1650), на којој је урезано на латинском: "Леонардо да Винчи је насликао, ... са оригинала ...",[к] Библиотека ретких књига Томас Фишер[19]
  • Анонимни аутор, Салватор Мунди, колекција Старк, Цирих
    Анонимни аутор, Салватор Мунди, колекција Старк, Цирих

Друге верзије

[уреди | уреди извор]

Млади Христ са глобусом

[уреди | уреди извор]
  • Марко д'Ођоно, Салватор Мунди (око 1500), Галерија Боргезе, Рим
    Марко д'Ођоно, Салватор Мунди (око 1500), Галерија Боргезе, Рим
  • Школа Леонарда да Винчија, Ле Саувеур ду монде (око 1505), Музеј лепе уметности Нансија
    Школа Леонарда да Винчија, Ле Саувеур ду монде (око 1505), Музеј лепе уметности Нансија
  • Салаи, Цристо гиованетто цоме Салватор Мунди, Мусео Идеале Леонардо да Винци
    Салаи, Цристо гиованетто цоме Салватор Мунди, Мусео Идеале Леонардо да Винци
  • Ђампјетрино, Салватор Мунди (Спаситељ света), прва половина XVI века, Пушкинов музеј, Москва
    Ђампјетрино, Салватор Мунди (Спаситељ света), прва половина XVI века, Пушкинов музеј, Москва

Референце

[уреди | уреди извор]

Фусноте

  1. ^ Титлед Цристо гиованетто цоме Салватор Мунди[17]
  2. ^ Тхе Апостле Јохн ин Леонардо'с Тхе Ласт Суппер ис симиларлy депицтед ас феминине релативе то Јесус.[18]
  3. ^ Хе хад алсо беен ин Енгланд фром 1637 то 1646. Хе алсо маy хаве симплy цопиед а цопy оф Леонардо'с паинтинг.[21]
  4. ^ Соме сцхоларс цлаим тхат схе мигхт хаве хад тхе паинтинг wхен схе мовед фром Франце анд марриед Цхарлес I ин 1625, бут тхис доес нот еxплаин ит беинг ин Хамилтон'с поссессион фром 1638 то 1641[19]—алтхоугх Хамилтон маy хаве симплy поссессед а дифферент цопy.[21]
  5. ^ Соме сцхоларс спецулате тхат тхис цоулд хаве беен а цопy, суцх ас тхе оне бy Гиампиетрино.[22]
  6. ^ Фрагментатион цаусед бy ремовал оф wорм-еатен ауxилиарy панел[23]
  7. ^ Цритериа фор тхе цомпарисонс инцлудед стyле, цолор, материал, тецхниqуе, хисторицал евиденце, спецтрал аналyсис ат тхе Лоувре лабораторy, анд тхе поссибилитy тхат тхе Ганаy паинтинг цоулд хаве беен цопиед бy Холлар ин Нантес, Франце.[26]
  8. ^ Тхе ласт Леонардо то бе дисцоверед wас тхе Беноис Мадонна, фоунд ин 1909.[33]
  9. ^ Тхе хигхест прице превиоуслy паид фор ан артwорк ат ауцтион wас фор Пабло Пицассо'с Лес Феммес д'Алгер, wхицх солд фор $179.4 миллион ин Маy 2015 ат Цхристие'с Неw Yорк. Wиллем де Коонинг'с Интерцханге wас солд привателy бy тхе Давид Геффен Фоундатион то хедге фунд манагер Кеннетх C. Гриффин ин Септембер 2015 фор $300 миллион, формерлy тхе хигхест кноwн сале прице фор анy артwорк.[40][41][42]
  10. ^ Ноне оф тхе цопyистс хад ликелy нотицед ор репродуцед тхис црyсталлине орб wитх а доубле рефрацтион.
  11. ^ Оне оф северал цандидатес пропосед ас а плаусибле субјецт оф Леонардо'с Мона Лиса,[64] wхо оwнед а портраит оф хер драwн бy Леонардо[65]
  12. ^ Леонардус да Винци пинxит, Wенцеслаус Холлар фецит Аqуа форти, сецундум оригинале, А°. 1650 [87]

Цитати

  1. ^ а б „Салватор Мунди”. Цхристие'с. Приступљено 27. 11. 2017. 
  2. ^ а б Кинселла, Еилеен (12. 6. 2019). „'Дебункинг Тхис Пицтуре Бецаме Фасхионабле': Леонардо да Винци Сцхолар Мартин Кемп он Wхат тхе Публиц Доесн'т Гет Абоут 'Салватор Мунди'”. артнет неwс. 
  3. ^ Сyсон, Луке (2011). Степхенсон, Јоханна, ур. Леонардо да Винци: Паинтер ат тхе Цоурт оф Милан. Лондон: Натионал Галлерy Цомпанy. стр. 302. ИСБН 9781857094916. 
  4. ^ Хартлеy-Паркинсон, Рицхард (16. 11. 2017). „Леонардо Да Винци портраит оф Јесус Цхрист 'Салватор Мунди' селлс фор $450,000,000”. Метро. 
  5. ^ а б Алберге, Далyа (2. 6. 2019). „Леонардо да Винци еxперт децлинес то бацк Салватор Мунди ас хис паинтинг”. Тхе Гуардиан. Приступљено 2. 6. 2019. „Др Цармен Бамбацх белиевес тхе полyматх ликелy онлy дид смалл ретоуцхингс то тхе wорк” 
  6. ^ а б Кемп, Мартин (2012). Цхрист то Цоке: Хоw Имаге Бецомес Ицон. ОУП Оxфорд. стр. 37. ИСБН 978-0199581115. 
  7. ^ а б в г д „Видео: Тхе Ласт да Винци – Цхристие'с”. Цхристиес.цом. Приступљено 16. 11. 2017. 
  8. ^ а б Киркпатрицк, Давид D. (6. 12. 2017). „Мyстерy Буyер оф $450 Миллион 'Салватор Мунди' Wас а Сауди Принце”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 12. 12. 2017. 
  9. ^ а б Баyоумy, Yара (8. 12. 2017). „Абу Дхаби то ацqуире Леонардо да Винци'с 'Салватор Мунди': Цхристие'с”. Реутерс. Приступљено 9. 12. 2017. 
  10. ^ „Боугхт а $450М паинтинг? Ин НY, дон'т wоррy абоут тхе таx”. ТхеНеwсТрибуне.цом. Архивирано из оригинала 10. 12. 2017. г. Приступљено 9. 12. 2017. 
  11. ^ „Салватор Мунди”. Абу Дхаби Департмент оф Цултуре анд Тоурисм он Тwиттер. 8. 12. 2017. Приступљено 2. 4. 2019. 
  12. ^ а б в Јонес, Јонатхан (14. 10. 2018). „Тхе Да Винци мyстерy: wхy ис хис $450м мастерпиеце реаллy беинг кепт ундер wрапс?”. Тхе Гуардиан. Приступљено 20. 10. 2018. 
  13. ^ „Постпонемент оф тхе унвеилинг оф Салватор Мунди”. Абу Дхаби Департмент оф Цултуре анд Тоурисм он Тwиттер. 2. 9. 2018. Приступљено 2. 4. 2019. 
  14. ^ Киркпатрицк, Давид D. (30. 3. 2019). „А Леонардо Маде а $450 Миллион Спласх. Ноw Тхере'с Но Сигн оф Ит”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 31. 3. 2019. 
  15. ^ Казакина, Катyа (10. 6. 2019). „Да Винци'с $450 Миллион Мастерпиеце Ис Кепт он Сауди Принце'с Yацхт: Артнет”. Блоомберг. Приступљено 12. 6. 2019. 
  16. ^ цорреспондент, Марк Броwн Артс (10. 10. 2017). „Онлy Леонардо да Винци ин привате хандс сет то фетцх £75м ат ауцтион”. тхегуардиан.цом. Приступљено 16. 11. 2017. 
  17. ^ Барбателли, Ницола; Мелани, Маргхерита, ур. (10. 1. 2017). Леонардо а Доннарегина: I Салватор Мунди пер Наполи (на језику: италијански). ЦБ Едизиони. стр. 19. ИСБН 9788897644385. 
  18. ^ Ходапп, Цхристопхер; Вон Каннон, Алице (2007). Тхе Темплар Цоде фор Думмиес (1ст изд.). Wилеy. стр. 257. ИСБН 978-0-470-12765-0. 
  19. ^ а б в Цоле, Алисон (30. 8. 2018). „Леонардо'с Салватор Мунди: еxперт унцоверс 'еxцитинг' неw евиденце”. Тхе Арт Неwспапер. Приступљено 27. 5. 2019. 
  20. ^ а б в „Салватор Мунди — Тхе редисцоверy оф а мастерпиеце: Цхронологy, цонсерватион, анд аутхентицатион – Цхристие'с'”. Цхристиес.цом. Приступљено 16. 11. 2017. 
  21. ^ а б в г Далеy, Мицхаел (18. 9. 2018). „Хоw тхе Лоувре Абу Дхаби Салватор Мунди бецаме а Леонардо-фром-ноwхере”. Артwатцх. Приступљено 27. 5. 2019. 
  22. ^ Баилеy, Мартин (28. 11. 2018). „Wоулд тхе 'роyал' Салватор Мунди плеасе станд уп?”. Тхе Арт Неwспапер. Приступљено 4. 6. 2019. 
  23. ^ а б в г д ђ е ж з Схаер 2019.
  24. ^ а б в г Х. Ниyази, "Платониц рецептацлес, Леонардо анд тхе Салватор Мунди", ицонограпхиц анд провенанце детаилс оф тхе паинтинг, 18 Јулy 2011
  25. ^ Ст. Цхарлес Галлерy, 9–10 Април 2005 ауцтион цаталог, Неw Орлеанс
  26. ^ а б Сноw-Смитх, Јоанне. Тхе Салватор Мунди оф Леонардо Да Винци, Арте Ломбарда, но. 50, 1978, пп. 69–81. ЈСТОР
  27. ^ а б в Бреан, Јосепх (8. 1. 2019). „Wхере ин тхе wорлд ис Салватор Мунди, тхе мост еxпенсиве паинтинг евер солд?”. Натионал Пост. Приступљено 12. 1. 2019. 
  28. ^ Лост Леонардо паинтинг хад танглед патх то $450 миллион сале[мртва веза], ЛА Тимес, 16 Новембер 2017
  29. ^ а б Греене, Керима (19. 11. 2017). „Ан арт деалер еxплаинс хоw а да Винци wент фром лесс тхан $200 то бреакинг тхе банк ат $450М”. ЦНБЦ. Приступљено 20. 11. 2017. 
  30. ^ Мицхаел Далеy, Тwо девелопментс ин тхе но-схоw Лоувре Абу Дхаби Леонардо Салватор Мунди сага, Артwатцх УК, 11 Оцтобер 2018
  31. ^ а б в Естероw, Милтон (јун 2011). „А Лонг Лост Леонардо”. АРТнеwс. Приступљено 30. 6. 2011. 
  32. ^ „Леонардо да Винци, Паинтер ат тхе Цоурт оф Милан, Леонардо да Винци, Цхрист ас Салватор Мунди, еxхибитион цаталогуе, н.71, Натионал Галлерy, 9 Новембер 2011–5 Фебруарy 2012” (ПДФ). НатионалГаллерy.орг.ук. Приступљено 9. 12. 2017. 
  33. ^ Травис M. Андреwс анд Фред Барбасх, "Лонг-лост да Винци паинтинг фетцхес $450.3 миллион, ан ауцтион рецорд фор арт", Тхе Wасхингтон Пост, 16 Новембер 2017
  34. ^ Реyбурн, Сцотт (3. 3. 2014). „Рецентлy Аттрибутед Леонардо Паинтинг Wас Солд Привателy фор Овер $75 Миллион”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 16. 11. 2017. 
  35. ^ Гросвенор, Бендор. „Салватор Мунди ат хеарт оф арт фрауд цасе”. артхисторy.цом. Бендор Гросвенор. Приступљено 12. 3. 2015. 
  36. ^ Цлéменçон, Гиллес. Аццусé д'есцроqуерие, ле "рои дес портс францс" Yвес Боувиер рипосте. РТС Инфо. 22 Марцх 2015 (Френцх)
  37. ^ Сам Книгхт, "Тхе Боувиер Аффаир, Хоw ан арт-wорлд инсидер маде а фортуне бy беинг дисцреет" Тхе Неw Yоркер, 8 & 15 Фебруарy 2016
  38. ^ Казакина, Катyа (22. 11. 2016). „Диспуте Овер $127.5 Миллион Леонардо Паинтинг Драwс ин Сотхебy'с”. Блоомберг. 
  39. ^ Казакина, Катyа (3. 10. 2018). „Биллионаире Слапс Сотхебy'с Wитх $380 Миллион Лаwсуит”. Блоомберг. 
  40. ^ Леонардо да Винци паинтинг 'Салватор Мунди' солд фор рецорд $450.3 миллион, Фоx Неwс, 16 Новембер 2017
  41. ^ „Да Винци-малери слåр салгсрекорд мед прис пå 2,8 миллиардер”. Бт.дк (на језику: Данисх). 16. 11. 2017. Приступљено 16. 11. 2017. 
  42. ^ „'Леонардо да Винци артwорк' селлс фор рецорд $450м”. ББЦ Неwс. 16. 11. 2017. 
  43. ^ „Пост-Wар & Цонтемпорарy Арт Евенинг Сале Лот 9Б”. Ауцтион Цаталог (Ресултс). Цхристие'с Ауцтион Хоусе. 15. 11. 2017. Приступљено 16. 11. 2017. 
  44. ^ Ангел Ау-Yеунг, Ат Ауцтион, Биллионаире Селлс Да Винци Паинтинг Фор А Неw Wорлд Рецорд Прице, Форбес.цом, 15 Новембер 2017
  45. ^ Меиxлер, Ели (7. 12. 2017). „Тхе Мyстерy Буyер оф а $450 Миллион Леонардо да Винци Паинтинг Wас а Сауди Принце”. Фортуне. Приступљено 7. 12. 2017. 
  46. ^ Харрис, Схане; Цроw, Келлy; Саид, Суммер (7. 12. 2017). „Сауди Арабиа'с Цроwн Принце Идентифиед ас Буyер оф Рецорд-Бреакинг да Винци”. Wалл Стреет Јоурнал. Приступљено 7. 12. 2017. 
  47. ^ „Ембассy Статемент он Арт Wорк Пурцхасе”. Тхе Ембассy оф тхе Кингдом оф Сауди Арабиа. 8. 12. 2017. Приступљено 12. 6. 2019. 
  48. ^ „Лоувре Абу Дхаби постпонес дисплаy оф Леонардо'с Салватор Мунди”. Тхе Гуардиан. 8. 1. 2019. Приступљено 12. 1. 2019. „Делаyед унвеилинг оф wорлд’с мост еxпенсиве паинтинг аддс то мyстерy схроудинг итс ацqуиситион анд аутхентицитy” 
  49. ^ Валле, Габy Дел (22. 1. 2019). „Хоw а лонг-лост Леонардо да Винци паинтинг гот драггед инто а Трумп-Руссиа цонспирацy тхеорy”. Воx. Приступљено 8. 4. 2019. 
  50. ^ Казакина, Катyа (10. 6. 2019). „Да Винци'с $450 Миллион Мастерпиеце Ис Кепт он Сауди Принце'с Yацхт: Артнет”. Блоомберг. Приступљено 10. 6. 2019. 
  51. ^ „Леонардо да Винци Паинтинг Дисцоверед” (ПДФ). Стацy Болтон Цоммуницатионс. 2011. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 4. 2012. г. Приступљено 17. 6. 2019. 
  52. ^ „Бендор Гросвенор, Салватор Мунди, Натионал Галлерy статемент, Арт Хисторy Неwс”. артхисторyнеwс.цом. 13. 7. 2011. Приступљено 27. 11. 2017. 
  53. ^ Неwс, ББЦ (12. 7. 2011). „Лост Леонардо Да Винци паинтинг то го он схоw”. ББЦ. Приступљено 12. 7. 2011. 
  54. ^ „Сцхоларс аутхентицате а паинтинг тхат wас миссинг фор центуриес”. Ен.99yс.цом. Архивирано из оригинала 26. 5. 2013. г. Приступљено 22. 7. 2013. 
  55. ^ а б в г д ђ Голдстеин, Андреw M. (17. 11. 2011). „Тхе Мале "Мона Лиса"?: Арт Хисториан Мартин Кемп он Леонардо да Винци'с Мyстериоус "Салватор Мунди"”. Блоуин Артинфо. Архивирано из оригинала 13. 11. 2017. г. Приступљено 08. 09. 2019. 
  56. ^ „Салватор Мунди – Неwлy Аттрибутед да Винци Паинтинг”. Артхисторy.абоут.цом. Архивирано из оригинала 13. 10. 2016. г. Приступљено 16. 11. 2017. 
  57. ^ „Леонардо да Винци'с 'Мале Мона Лиса' цан бе yоурс фор јуст $100М (ор море)”. УСА Тодаy. Приступљено 16. 11. 2017. 
  58. ^ Фисхер, Иан (9. 2. 2007). „А Реал-Лифе Мyстерy: Тхе Хунт фор тхе Лост Леонардо”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 17. 11. 2017. 
  59. ^ Цхарнеy, Ноах (6. 11. 2011). „Тхе лост Леонардо”. Лос Ангелес Тимес. Приступљено 16. 11. 2017. 
  60. ^ Кемп, Мартин (2011). „Арт хисторy: Сигхт анд салватион”. Натуре. 479 (7372): 174—175. Бибцоде:2011Натур.479..174К. С2ЦИД 4395461. дои:10.1038/479174а. 
  61. ^ Алберге, Далyа (19. 10. 2017). „Мyстерy овер Цхрист'с орб ин $100м Леонардо да Винци паинтинг”. Тхе Гуардиан. 
  62. ^ а б Исаацсон, Wалтер (17. 10. 2017). Леонардо да Винци (на језику: енглески). Симон анд Сцхустер. ИСБН 9781501139178. 
  63. ^ а б Кинселла, Еилеен. "Доубтерс (Инцлудинг Јеррy Салтз) Лове то Хате Леонардо'с 'Салватор Мунди. Хере'с Wхат тхе Еxпертс Тхинк". Артнет Неwс. 14 Новембер 2017
  64. ^ Зöллнер, Франк: Леонардо да Винци – Сäмтлицхе Wерке. Тасцхен Верлаг (Цологне) 2007, п. 241 (еффецтиве цаталогуе раисоннé); ин Герман
  65. ^ Берниер, Оливиер (1983). Тхе Ренаиссанце Принцес. Стонехенге Пресс. стр. 61. ИСБН 0867060859. 
  66. ^ „Рéунион дес Мусéес Натионауx-Гранд Палаис | Леонардо да Винци, Манусцрипт D, 1508–09, Библиотхèqуе де л'Институт, Парис”. пхото.рмн.фр. Архивирано из оригинала 15. 04. 2019. г. Приступљено 27. 11. 2017. 
  67. ^ „Парис Манусцрипт Д”. Универсал Леонардо. Университy оф тхе Артс, Лондон. Приступљено 3. 11. 2012. 
  68. ^ Леонардо да Винци, А студy оф драперy фор а Салватор Мунди, ц. 1504–8 Тхе Роyал Цоллецтион
  69. ^ а б в Погребин, Робин; Реyбурн, Сцотт (15. 11. 2017). „Леонардо да Винци Паинтинг Селлс фор $450.3 Миллион, Схаттеринг Ауцтион Хигхс”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 16. 11. 2017. 
  70. ^ Меррит Кеннедy, Ласт Да Винци Паинтинг Ин Привате Хандс Wилл Бе Ауцтионед Неxт Монтх, 11 Оцтобер 2017)
  71. ^ Броок Масон, Wхат Ит Такес фор а Леонардо да Винци Паинтинг то Бе Деемед Универсаллy Аутхентиц, Арцхитецтурал Дигест, 22 Маy 2019
  72. ^ а б Јацобсон, Дана; Сингх, Видyа (22. 6. 2019). „Ис "Салватор Мунди" а реал Леонардо да Винци паинтинг?”. ЦБС Неwс. Приступљено 23. 6. 2019. 
  73. ^ Холланд, Осцар (16. 6. 2019). „Тхе $450 миллион qуестион: Wхере ис тхе 'Салватор Мунди'?”. ЦНН. Приступљено 16. 6. 2019. 
  74. ^ а б в Сцотт Теyбурн, "Гет ин Лине: Тхе $100 Миллион да Винци Ис ин Тоwн", Тхе Неw Yорк Тимес, 13 Новембер 2017
  75. ^ Салтз, Јеррy. "Цхристие’с Ис Селлинг Тхис Паинтинг фор $100 Миллион. Тхеy Саy Ит'с бy Леонардо. I Хаве Доубтс. Биг Доубтс." Вултуре. 14 Новембер 2017
  76. ^ а б в Мицхаел Далеy, Проблемс wитх тхе Неw Yорк Леонардо Салватор Мунди Парт I: Провенанце анд Пресентатион, АртWатцх УК, 14 Новембер 2017
  77. ^ Схамсиан, Јацоб (16. 11. 2017). „А лост Леонардо да Винци паинтинг јуст солд фор а рецорд $450 миллион — бут цритицс хаве споттед ан унусуал флаw”. Бусинесс Инсидер. Приступљено 17. 11. 2017. 
  78. ^ Соме диспуте аутхентицитy оф $450 миллион Леонардо да Винци паинтинг, Фоx Неwс, 17 Новембер 2017
  79. ^ Бамбацх, Цармен C. (2012). „Сеекинг тхе универсал паинтер: Цармен C. Бамбацх аппраисес тхе Натионал Галлерy'с онце-ин-а-лифетиме еxхибитион дедицатед то Леонардо да Винци”. Аполло Магазине. 
  80. ^ Алберге, Далyа (6. 8. 2018). „Леонардо сцхолар цхалленгес аттрибутион оф $450м паинтинг”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). Приступљено 6. 8. 2018. 
  81. ^ а б в Јоханнес Натхан, Франк Зöллнер, Леонардо да Винци. Тхе Цомплете Паинтингс анд Драwингс Архивирано на сајту Wayback Machine (25. септембар 2019), Тасцхен, Архивирана копија. 2017. ИСБН 978-3-8365-2701-9. Архивирано из оригинала 25. 09. 2019. г. Приступљено 08. 09. 2019. 
  82. ^ Зöллнер, Франк (2017). „Префаце то тхе 2017 Едитион” (ПДФ). Леонардо да Винци. Тхе Цомплете Паинтингс анд Драwингс, Кöлн 2017: 15—17. Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 06. 2019. г. Приступљено 08. 09. 2019. 
  83. ^ Зöллнер, Франк (2017). „Цаталогуе Раисоннé оф тхе Паинтингс, Но. XXXIII, Салватор Мунди” (ПДФ). Леонардо да Винци. Тхе Цомплете Паинтингс анд Драwингс, Кöлн 2017: 440—445. Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 06. 2019. г. Приступљено 08. 09. 2019. 
  84. ^ Леонардо да Винци Архивирано на сајту Wayback Machine (31. март 2019), Лоувре, Парис, 24 Оцтобер 2019 – 24 Фебруарy 2020
  85. ^ Ле «Салватор Мунди» де Леонард де Винци, таблеау ле плус цхер ду монде, а диспару, Ле Парисиен анд АФП, 29 Април 2019
  86. ^ Броwн, Марк (26. 5. 2019). „Тхе лост Леонардо? Лоувре схоw дитцхес Салватор Мунди овер аутхентицитy доубтс”. Тхе Гуардиан. Приступљено 27. 5. 2019. 
  87. ^ Пеннингтон, Рицхард (2002). А десцриптиве цаталогуе оф тхе етцхед Wорк оф Wенцеслаус Холлар 1607–1677. Цамбридге Университy Пресс. стр. 26. ИСБН 9780521529488. 
  88. ^ „Тхе Еуцхаристиц Цхрист - Тхе Цоллецтион”. Мусео Национал дел Прадо (на језику: енглески). Приступљено 1. 6. 2019. 

Извори

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Алберти, Леон Баттиста. Де Пицтура. (Транс. Граyсон). Пхаидон. Лондон. 1964. п. 63-4
  • Аллсоп, Лаура (7. 11. 2011). „Децодинг да Винци: Хоw а лост Леонардо wас фоунд”. ЦНН. 
  • Амес-Леwис, Ф. Тхе Интеллецтуал Лифе оф Тхе Еарлy Ренаиссанце Артист. Аббевилле Пресс. п. 18, 275
  • Барбателли, Ницола; Педретти, Царло (2017). Леонардо а Доннарегина. I Салватор Мунди пер Наполи. Елио Де Роса Едиторе; ЦБ Едизиони. ИСБН 978-8897644385. 
  • Елwортхy, Фредерицк Тхомас (30. 7. 2003). Тхе Евил Еyе: Тхе Цлассиц Аццоунт оф ан Анциент Суперститион. Цоуриер Цорпоратион. стр. 293. ИСБН 978-0-486-43437-7. 
  • Ханкинс, Ј. 1999. Тхе Студy оф тхе Тимаеус ин Еарлy Ренаиссанце Италy. Натурал Партицуларс: Натуре анд тхе Дисциплинес ин Ренаиссанце Еуропе. Цамбридге, МА: МИТ Пресс.
  • Кемп, Мартин. Леонардо да Винци: тхе марвеллоус wоркс оф натуре анд ман. Оxфорд Университy Пресс. 2006. пп. 208–9
  • Кемп, Мартин (2011). Цхрист то Цоке, Хоw Имаге бецомес Ицон. ОУП Оxфорд. ИСБН 978-0199581115. 
  • Васари, Г. Ливес оф тхе мост еминент паинтерс, сцулпторс, анд арцхитецтс. ДеВере, Г.C (Транс.) Ексердијан, D.(ед.). Кнопф. 1996. пп. 627–640; 710–748
  • Зöллнер, Ф. Леонардо да Винци. Тхе Цомплете Паинтингс анд Драwингс, Тасцхен, 2017

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Salvator_Mundi_(Leonardo)&oldid=28454903”