Супстанца П
| Тахикинин, прекурзор 1 | |
|---|---|
 Модел супстанце П | |
| Идентификатори | |
| Симбол | ТАЦ1 |
| Алт. симболи | ТАЦ2, НКНА |
| Ентрез | 6863 |
| ХУГО | 11517 |
| ОМИМ | 162320 |
| РефСеq | НМ_003182 |
| УниПрот | П20366 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 7 q21-q22 |
| |
| Идентификација | |
|---|---|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.046.845 |
| МеСХ | Субстанце+П |
| Својства | |
| C63H98N18O13S | |
| Моларна маса | 1347,63 g/mol |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
У неуронауци супстанца П (СП) је неуропептид: ундекапептид који функционише као неуротрансмитер и неуромодулатор.[3][4] Овај молекул припада фамилији тахикининских неуропептида. Супстанца П и њен блиско сродни неуропептид неурокинин А (НКА) настају из полипротеинског прекурзора након диференцијалног сплајсовања гена препротахикинина А. Аминокиселинска секвенца супстанце П је[5][6]:
Супстанца П се ослобађа из завршетака специфичних сензорних нерава. Нађена је у мозгу и кичменој мождини, и учествује у инфламаторним процесима и сензацији бола.
Откриће[уреди | уреди извор]
Супстанцу П су оригинално открили 1931 Улф вон Еулер и Џон Х. Гадум као еxтракт ткива који изазива интестиналне контракције in vitro.[7] Њена дистрибуција у ткиву и биолошка дејства су детаљно испитивана током деценија које су следеле.[3] НКА (претходно позната као супстанца К или неуромедин L) је изолована из свињске кичмене мождине 1983, и установљено је да такође стимулише интестиналне контракције.[8]
Рецептор[уреди | уреди извор]
Ендогени рецептор супстанце П је неурокинински 1 рецептор (НК1-рецептор, НК1Р).[9] Он припада фамилији тахикининских рецептора Г протеин-спрегнутих рецептора.[10]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б Харрисон С, Геппетти П (2001). „Субстанце п”. Тхе Интернатионал Јоурнал оф Биоцхемистрy & Целл Биологy. 33 (6): 555—76. ПМИД 11378438. дои:10.1016/С1357-2725(01)00031-0.
- ^ Датар П, Сривастава С, Цоутинхо Е, Говил Г (2004). „Субстанце П: струцтуре, фунцтион, анд тхерапеутицс”. Цуррент топицс ин медицинал цхемистрy. 4 (1): 75—103. ПМИД 14754378. дои:10.2174/1568026043451636. Архивирано из оригинала 17. 08. 2009. г. Приступљено 19. 09. 2018.
- ^ Цханг MM, Лееман СЕ, Ниалл ХД (1971). „Амино-ацид сеqуенце оф субстанце П”. Натуре: Неw Биологy. 232 (29): 86—7.
- ^ Лееман СЕ, Мроз ЕА (1974). „Субстанце П”. Лифе Сциенцес. 15 (12): 2033—44. ПМИД 4613983.
- ^ V Еулер УС, Гаддум ЈХ (1931). „Ан унидентифиед депрессор субстанце ин цертаин тиссуе еxтрацтс”. Тхе Јоурнал оф Пхyсиологy. 72 (1): 74—87. ПМЦ 1403098
. ПМИД 16994201.
- ^ Панула П, Хадјицонстантиноу M, Yанг ХY, Цоста Е (1983). „Иммунохистоцхемицал лоцализатион оф бомбесин/гастрин-релеасинг пептиде анд субстанце П ин примарy сенсорy неуронс”. Тхе Јоурнал оф Неуросциенце : тхе оффициал јоурнал оф тхе Социетy фор Неуросциенце. 3 (10): 2021—9. ПМИД 6194276.
- ^ Герард НП, Гарраwаy ЛА, Еддy РЛ Јр, Схоwс ТБ, Иијима Х, Паqует ЈЛ, Герард C (1991). „Хуман субстанце П рецептор (НК-1): организатион оф тхе гене, цхромосоме лоцализатион, анд фунцтионал еxпрессион оф цДНА цлонес”. Биоцхемистрy. 30 (44): 10640—6. ПМИД 1657150. дои:10.1021/би00108а006.
- ^ Магги ЦА (1995). „Тхе маммалиан тацхyкинин рецепторс”. Ген. Пхармацол. 26 (5): 911—44. ПМИД 7557266. дои:10.1016/0306-3623(94)00292-У.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Русселл Ј (14. 09. 2001). „Неуроцхемицал Субстанце П ис Кеy то Ундерстандинг Паин Процесс”. Фибромyалгиа Либрарy. ПроХеалтх.цом. Приступљено 01. 11. 2008.
