Википедија:Stilski priručnik/Povezivanje

Povezivanje putem hiperlinkova je važna karakteristika Vikipedije. Unutrašnje veze povezuju projekat u jednu međusobno povezanu celinu. Intervikimedija veze povezuju projekat sa sestrinskim projektima kao što su Vikiizvornik, Vikirečnik i Vikipedija na drugim jezicima, a spoljne veze povezuju Vikipediju sa vebom.

Odgovarajuće veze obezbeđuju poveznice do lokacija unutar i van projekta koji mogu povećati čitaočevo razumevanje teme o kojoj je reč. Kad god pišete ili uređujete članak, razmislite ne samo o tome šta da stavite u članak, već i o tome koje veze da uključite da biste pomogli čitaocu da pronađe povezane informacije, kao i koje druge stranice treba da imaju veze do članka. Izbegavajte i podvlačenje i prevezivanje, kao što je opisano u nastavku.

Ova stranica pruža smernice o tome kada veze treba, a kada ne treba da se koriste, i kako da formatirate veze. Za informacije o sintaksi koja se koristi za kreiranje veza.

Principi

Vikipedija je zasnovana na hipertekstu i ima za cilj da „izgradi veb“ kako bi omogućila čitaocima da lako pristupe relevantnim informacijama na drugim stranicama Vikipedije. Stranica sa koje se aktivira hiperveza naziva se sidro; stranica na koju link vodi naziva se cilj.

Prilikom dodavanja ili uklanjanja veza, uzmite u obzir odnos članka u okviru šire oblasti i konteksta teme ili skupa tema kojoj pripada. Interne veze mogu doprineti koheziji i korisnosti Vikipedije, omogućavajući čitaocima da prodube svoje razumevanje teme tako što će pogodno pristupiti drugim člancima. Zapitajte se: „Koliko je verovatno da će čitalac želeti da pročita i taj drugi članak?“ Razmislite o uključivanju veza tamo gde bi čitaoci možda želeli da ih koriste; na primer, u naslovima članaka, na početnim rečenicama novih odeljaka, u ćelijama tabela i u naslovima datoteka. Ali kao pravilo, povežite samo prvo pojavljivanje termina u tekstu članka.

Opšte tačke o stilu povezivanja

• Povezivanje može biti direktno ( [[Никола Петровић (историчар)]], što rezultira sa Nikola Petrović (istoričar), ili cevovodom [[Никола Петровић (историчар)|Никола Петровић]], što rezultira sa varijantom Nikola Petrović u tekstu, ali i dalje veze do članka Nikola Petrović (istoričar) — iako je trik lakši način da se kreira ova konkretna veza).
• Naslovi odeljaka sami po sebi ne bi trebalo da sadrže veze; umesto toga, odmah iza naslova treba postaviti šablon {{Glavni}} ili {{Vidi još}}.
• Veze se ne smeju stavljati u formu podebljanog ponavljanja naslova u početnoj rečenici navodne strane.
• Budite konzervativni kada povezujete unutar citata; vezu samo za ciljeve koji odgovaraju značenju koje je jasno naumio autor citata. Gde je moguće, umesto toga postavite vezu iz teksta van citata - ili pre njega ili ubrzo posle.
• Po pitanju geografskih odrednica, preporučuje se da se ne povezuje veća odrednica.
• Na primer:

  NSidnej, Australija ([[Сиднеј]], [[Аустралија]])

  ili

  NBufalo, Njujork, Sjedinjene Američke Države ([[Буфало (Њујорк)|Buffalo]], [[Њујорк (држава)|Њујорк]], [[Сједињене Америчке Државе]])

  Umesto toga, koristite:

  YSidnej, Australija ([[Сиднеј]], Аустралија)

  ili

  YBufalo (Njujork), Sjedinjene Američke Države ([[Буфало (Њујорк)]], Сједињене Америчке Државе)

• Članci o tehničkim temama mogu zahtevati veću gustinu veza od opštih članaka, jer će verovatno sadržati više tehničkih termina koji neće biti objašnjeni u kontekstu.
• Nemojte povezivati na članak bez urađene prethodne potvrde da ciljni članak pokriva odgovarajuću temu. Na primer, članak u kojem se pominje jedinica fizike „štala“ treba da se povezuje sa štalom (jedinicom), a ne štalom.
• U člancima nemojte povezivati stranice izvan imenskog prostora članka, osim u člancima o samoj Vikipediji (pa čak i u tom slučaju pažljivo – pogledajte Vikipedija:Stilski priručnik/samoreference koje treba izbegavati).
• Koristite veze kada je to prikladno, ali koliko god je to moguće ne prisiljavajte čitaoca da koristi tu vezu da bi razumeo rečenicu. Tekst treba da ima smisla za čitaoce koji ne mogu da prate veze. Korisnici mogu da štampaju članke ili da čitaju van mreže, a sadržaj Vikipedije može da se nađe u ponovo objavljenom obliku, često bez veza.
• Uzdržite se od primene obojenih veza koje mogu da ometaju sposobnost korisnika da razlikuju veze od običnog teksta ili veze u boji iz čisto estetskih razloga.

Prevezivanje i podvlačenje

Šta generalno treba povezati

Za članak se kaže da je prepovezaan ako su potrebne reči bez veze da bi se lakše razumeo članak. Uopšteno govoreći, veze treba kreirati za:

• Relevantne veze sa temom drugog članka koje će pomoći čitaocima da potpunije razumeju članak (pogledajte primer u nastavku). Ovo može uključivati ljude, događaje i teme koje već imaju članak ili koje ga očigledno zaslužuju, sve dok je veza relevantna za dotični članak.
• Članci sa relevantnim informacijama, na primer: „vidi Furijeov red za relevantne povezane informacije “
• Članci koji objašnjavaju reči tehničkih termina, žargonske ili sleng izraze ili fraze, ali možete dati i sažetu definiciju umesto ili pored veze. Ako ne postoji odgovarajući članak na Vikipediji, može se koristiti međuvikimedija veze do Vikirečnika.
• Vlastita imena koja čitaocima verovatno neće biti poznata.

Ako smatrate da je veza relevantna za temu članka, ali ne pripada telu članka, razmislite o tome da je premestite u odeljak „Vidi još“.

Mogu se kreirati veze do potencijalnih članaka koji još ne postoje. Ako članak postoji na Vikipediji na stranom jeziku, ali još nije napravljen na srpskom, razmotrite crvenu vezu koja takođe vodi do članka na stranom jeziku.

Šta generalno ne treba povezivati

Za članak se kaže da ima prekomerne veze ako sadrži preveliki broj veza, što otežava identifikaciju onih koji će verovatno pomoći čitaocu da razume tekst. Dobro pitanje koje treba sebi postaviti jeste da li bi čitanje članka na koji nameravate da povežete pomoglo nekome da razume članak na koji povezujete. Osim ako termin nije posebno relevantan za kontekst u članku, sledeći termini obično nisu povezani:

• Svakodnevne reči koje većina čitalaca razume u kontekstu (npr. obrazovanje, nasilje, avion, reka, animacija)
• Uobičajena zanimanja (npr. računovođa, političar, glumac)
• Nazivi predmeta sa kojima će većina čitalaca biti barem donekle poznata. Ovo generalno uključuje krupnije primere:
  • zemlje (npr. Brazil/brazilski, Kina/kineski)
  • geografske karakteristike (npr. Himalaji, Tihi okean, Južna Amerika)
  • lokacije (npr. Nju Delhi; Njujork, ili samo Njujork ako je kontekst da je reč o gradu već jasan)
  • jezici (npr. engleski, arapski, korejski, španski)
  • nacionalnosti, etničke pripadnosti ili porekla (npr. Britanci, Japanci, Turci, Afroamerikanci, Nigerijaci)
  • religije (npr. hrišćanstvo, islam, hinduizam, budizam)

Pokušajte da budete svesni svojih demografskih ograničenja – ono što je dobro poznato u vašoj starosnoj grupi, zanimanju ili zemlji može biti manje poznato drugima.

• Uobičajene merne jedinice, npr. jedinice koje se odnose na vreme, temperaturu, dužinu, površinu ili zapreminu. Ako su dati i nemetrički i metrički ekvivalenti, kao u 5 cm (2 in), obično nijedna jedinica ne treba da bude povezana, jer će skoro svi čitaoci razumeti bar jednu od jedinica.
• Datumi
• Stranice sa višeznačnim odrednicama ne bi trebalo da budu povezane sa člancima osim ako je veza svrsishodna, kao što je to na primer u napomenama. Umesto toga, koristite vezu do odgovarajućeg članka, što na primeru lika iz Diznijevog crtanog filma izgleda ovako:

Y[[Лук (архитектура)|Лук]]— prikazuje vezu ka luku, pojmu u građevinarstvu i arhitekturi

N[[Лук]]— što navodi na višeznačnu odrednicu

Nemojte povezivati stranice koje preusmeravaju nazad na stranicu na kojoj je veza (osim ako je veza ka preusmeravanju sa mogućnostima koje vodi do odgovarajućeg odeljka trenutnog članka).

Svrha povezivanja je da pojasni i pruži razumne mogućnosti navigacije, a ne da naglasi određenu reč. Nemojte povezivati samo da biste skrenuli pažnju na određene reči ili ideje ili kao znak poštovanja.

Spoljašnje veze obično ne bi trebalo da se postavljaju u telo članka (vidi još Vikipedija:Spoljašnje veze).

Dupliranje i ponavljanje veza

Uopšteno, veza treba da se pojavi samo jednom u članku, ali se može ponoviti ako je korisna za čitaoce, na primer u infokutijama, tabelama, natpisima slika, fusnotama, šeširima i pri prvom pojavljivanju u odeljku. Citati su samostalni u svojoj upotrebi, tako da nema problema sa ponavljanjem iste veze u mnogim citatima unutar članka; npr. |work=[[Политика]].

U glosarima, koji se prvenstveno odnose na enciklopedijske unose o određenim terminima, a ne na čitanje od vrha do dna kao običan članak, obično je poželjno ponoviti veze (uključujući i druge termine u pojmovniku) koji nisu već bili povezani u istom unosu.

Duplicirano povezivanje u samostalnim i ugrađenim spiskovima je dozvoljeno ako značajno pomaže čitaocu. Ovo je najčešće slučaj kada spisak predstavlja informacije koje bi se mogle jednako prikladno formatirati u tabeli i očekuje se da će biti analizirane za određene bitove podataka, a ne čitane od vrha do dna. Ako je lista normalna proza članaka koja je formatirana kao spisak, tretirajte je kao normalnu prozu članaka.

Glavni odeljak

Previše linkova može otežati čitanje potencijalnog klijenta. U tehničkim člancima koji koriste neuobičajene termine, možda će biti potrebna veća gustina linkova u uvodnom odeljku nego što je uobičajeno. U takvim slučajevima pokušajte da pružite neformalno objašnjenje, izbegavajući upotrebu previše tehničkih termina do kasnije u članku. (Pogledajte Vikipedija: Učinite tehničke članke razumljivim i Vikipedija nije naučni časopis)

Većina istaknutih članaka sadrži oko 12 do 25 veza u uvodnom odnosno glavnom odeljku, sa u proseku oko 1,5 veze po rečenici, ili jednu vezu na svakih 16 reči.

Primer članka

Na primer, u članku o ponudi i potražnji:

• Gotovo sigurno povezujte „mikroekonomiju“ i „teoriju opšte ravnoteže“, jer su to tehnički termini koje mnogi čitaoci teško da će razumeti na prvi pogled.
• Razmislite o povezivanju „cena“ i „roba“ samo ako ove uobičajene reči imaju stručan kontekst koji je posebno relevantan za temu.
• Ne povezujte se sa „Sjedinjenim Američkim Državama“, jer je to članak o veoma širokoj temi bez direktne veze sa ponudom i potražnjom.
• Definitivno nemojte povezivati „pšenicu“, jer je to uobičajen izraz bez posebne veze sa člankom o ponudi i potražnji, osim njegove proizvoljne upotrebe kao primera robe kojom se trguje u tom članku.
• Uverite se da su veze usmerene na ispravne članke: u ovom primeru, trebalo bi da povežete dobro (ekonomski pojam), a ne dobro, što vodi na stranicu o filozofskom konceptu. Mnoge uobičajene reči iz rečnika su dvosmisleni termini na Vikipediji i povezivanje sa njima često nije od pomoći čitaocima; „Dobar“ je prezime i naziv albuma, kompanija itd., a za njihovo indeksiranje se koristi naslov članka Dobro (višeznačna odrednica).

Povezivanje pojmova sa drugih jezičkih projekata

• Pravilno Vučitrnski ustanak ({{Међујезичка веза|Вучитрнски устанак|en|Uprising in Vučitrn}})
• Nepravilno Vučitrnski ustanak ([[:en:Uprising in Vučitrn|Вучитрнски устанак]])
• Nepravilno Vučitrnski ustanak ([https://en.wikipedia.org/wiki/Uprising_in_Vu%C4%8Ditrn Вучитрнски устанак])

Urednike koji nepravilno povezuju treba zamoliti na njihovoj SZR da prestanu sa datom praksom a ukoliko budemo imnali slučaj potpunog ignorisanja, može ih opomenuti neko od administratora. Članak koji sadrži nepravilna povezivanja na druge jezičke projekte ne može postati dobar, sjajan ili izabrani spisak (što ne važi retroaktivno).

Jasnoća veza

Članak na koji je povezan treba da odgovara što je moguće bliže terminu koji se prikazuje kao veza, s obzirom na kontekst.

Tačno	Šta kucate	Kako se pojavljuje	O tekstu veze
Y	Када је Моцарт написао [[Mocartov Rekvijem|свој Реквијем]]	Kada je Mocart napisao svoj Rekvijem	Uključuje reč „svoj“ za navođenje
N	Када је Моцарт написао свој [[Mocartov Rekvijem|Реквијем]]	Kada je Mocart napisao Rekvijem	Samo reč „Rekvijem“
Y	Превин је дириговао [[Mocartov Rekvijem|Моцартов Реквијем]]	Previn je dirigovao Mocartov Rekvijem	Navodeći da je „Mocartov“
N	Превин је дириговао Моцартов [[Mocartov Rekvijem|Реквијем]]	Previn je dirigovao Mocartov Rekvijem	Samo reč „Rekvijem“

Primeri ilustruju da li je veza ka članku posebno o Mocartovom Rekvijemu, a ne rekvijemima uopšte. Cilj veze i oznaka veze ne moraju se tačno poklapati, ali veza mora biti što intuitivnija.

Specifičnost veze

Uvek povežite članak o najkonkretnijoj temi koja odgovara kontekstu iz kojeg povezujete: on će generalno sadržati više fokusirane informacije, kao i veze ka opštijim temama.

Šta kucate	Kako se pojavljuje	Specifičnost
[[Исландски правопис]]	islandski pravopis	Konkretno (poželjno)
[[Исландски језикe|исландски]] правопис	islandski pravopis	Povezano, ali manje konretno
Исландски [[правопис]]	islandski pravopis	Nespecificirano
[[застава Токелауа]]	zastava Tokelaua	Konkretno (poželjno)
[[застава]] [[Токелауа]]	zastava Tokelaua	Nespecificirano
[[Mocartov Rekvijem|Реквијем]]	Rekvijem	Konkretno (poželjno)
[[Реквијем]]	Rekvijem	Nespecificirano

Ako ne postoji članak o najkonkretnijoj temi, uradite jednu od sledećih stvari:

• Razmislite da samostalno napravite članak.
• Ako članak na određenu temu još ne postoji, napravite stranicu za preusmeravanje na članak o opštijoj temi. Na primer, ako još uvek ne postoji članak o pesmi „Tužna statua“ sa albuma Mezmerize, kreirajte novi članak pod nazivom Tužna statua koji je preusmerenje na članak Mezmerize.
• Ako nema ni članka na opštiju temu, onda napravite crvenu vezu.

Kada se ni preusmerenje ni crvena veza ne čine prikladnim, razmislite o povezivanju sa opštijim člankom.

Na primer, umesto

N Frizure u doba baroka (članak nikada nije napravljen)

pišite

Y Frizure u doba Baroka (povezuje na period baroka)

YFrizure u doba baroka (povezuje na pojam frizure)

Y Frizure u doba baroka (ne povezuje ni na jedan pojam, što može biti dobro, zavisno od konteksta)

YFrzirure u doba Baroka (što zasebno povezuje obe teme)

međutim, ne kreirajte

N Barokne frizure kao dve zasebne veze jer može doći do zabune da čitalac misli da se povezuje na jedan članak na ovu temu.

Veze segmenata

Ako postojeći članak ima odeljak posebno o nekoj temi, veza do tog odeljka vodi čitaoca direktno do relevantnih informacija. Opcije povezivanja odeljaka su cevovodne veze, preusmeravanja i šablon {{Section link}}, koji takođe generiše znak §.

Izbegavanje neispravnih veza odeljka

Problem može nastati ako se naslov odeljka promeni iz bilo kog razloga, jer će ova radnja prekinuti sve dolazne veze ili isečke odeljka. (Ako se to dogodi, dolazne veze će podrazumevano biti na vrhu povezanog članka.) Preporučeni način da se spreči ovaj prekid je korišćenje šablona {{subst:Anchor}} koji navodi prethodni naziv odeljka.

Alternativni, dodatni metod je bio dodavanje skrivenog komentara u ciljni odeljak kao što je <!-- "Х" повезује овде --> <!-- "Х" повезује овде --> Sakrivena poruka () mora biti dodata u ciljni odeljak sa prekidom između zaglavlja i skrivene poruke ili će se pojaviti problemi. Obratite pažnju na dve linije:

==Циљани сегмент==

}}

Kada neko menja naslov tog odeljka može da popravi dolazne veze. Ovaj metod je lošiji, jer postavlja opterećenje na urednika koji traži da promeni naslov odeljka.

Tehnike

Preusmeravanja

Pretpostavimo da treba da povežete pudla, a takav članak još uvek ne postoji. Možda biste želeli da napravite preusmeravanje sa „pudla“ na „pas“ na sledeći način: Link kao i obično: Она је поседовала [[пудла|пудлу]]. Kada ovo sačuvate ili pregledate, videćete: Ona je posedovala pudlu. Kliknite na crvenu vezu i bićete pozvani da napravite novu stranicu za pudla; unesite (možda) #ПРЕУСМЕРЕЊЕ [[Пас]], tako da će čitaoci koji kliknu na pudla biti odvedeni, za sada, na članak o psu.

Preusmeravanje je bolje od direktne veze kao što je [[пас|пудла]], jer kada se na kraju napravi pravi članak o pudli (zameni preusmeravanje), čitaoci koji kliknu na pudlu će biti automatski prebačeni tamo bez potrebe da iko pregleda sve veze do psa da vidi koji bi zapravo trebalo da usmeri na pudlu.

Da biste povezali stranicu za preusmeravanje bez praćenja osnovnog preusmeravanja, koristite npr. {{no redirect|пудла}} . Izbegavajte povezivanje preusmeravanja koja su sopstvene veze (VP:PREUSMERENjE).

Cevne veze

Iako vikiveza podrazumevano prikazuje naslov ciljanog članka, moguće je izabrati konkretniji ili prikladniji tekst za prikaz za predviđeni kontekst. Ovo se može uraditi pomoću znaka za cijev ( | ). Na primer, [[Хенри II Плантагенет|Хенри II]] se prikazuje kao Henri II. Međutim, uverite se da je i dalje jasno o čemu se radi bez potrebe da pratite vezu. Razmislite o tome na šta čitalac može verovati da se tekst odnosi. Na primer, kada vidi vezu [[Стреличарство на Летњим олимпијским играма 2008.|Стреличарство]], koja se prikazuje kao Streličarstvo, čitalac će verovatno očekivati da ova veza vodi do opšteg članka o streličarstvu, a ne konkretniji članak o streličarstvu na OI. Izuzetak od ovoga je kada je iz konteksta jasno da se veza odnosi na određeni članak.

Stil

• Množine i drugi izvedeni nazivi. [[кромпир]]и se prikazuje kao krompiri, a ovo je jednostavnije i jasnije od [[кромпир|кромпири]]. Slično nije stilski preporučljivo parcijalno povezivati [[црвен]]каст.
• Osetljivost velikih i malih slova. Veze nisu osetljive na početno pisanje velikih slova, tako da nema potrebe da se koristi slovni znak gde je velika i mala slova jedina razlika između teksta veze i ciljne stranice. (Naslovi članaka na Vikipediji skoro uvek počinju velikim slovima, dok povezane reči u kontekstu često ne.) Međutim, veze su osetljive na velika i mala slova za sve znakove posle početnog.

Intuitivnost

Ima li nešto skriveno ovde?

Neka cevne veze budu što intuitivnije. Po principu najmanjeg zaprepašćenja, uverite se da čitalac zna šta može da očekuje kada klikne na vezu. Trebalo bi da planirate strukturu stranice i veze tako da sve izgleda razumno i ima smisla. Ako veza vodi čitaoce negde drugde, a ne tamo gde su mislili da hoće, trebalo bi da ih bar odvede negde gde ima smisla.

Vidljiva oznaka veze ne mora da odgovara tačnom naslovu članka koji se povezuje. Međutim, izbegavajte „uskršnja jaja“ ili „podmornice“, koje su veze koje neočekivano skrivaju relevantne informacije ispod oznake veze.

Više reči u vezi

Ponekad se pomeranjem drugih reči u tekst sa plavim vezama izbegava iznenađenje.

Imena u nazivima

Ne postavljajte vezu do imena unutar drugog imena. Na primer:

Pišite:	[[Колумбова Авенија (Бостон)|Колумбова Авенија]]	→ Kolumbova Avenija
Ne pišite:	[[Кристифор Колумбо|Колумбова]] Авенија	→ Kolumbova Avenija
Pišite:	[[Фајнманов дијаграм]]	→ Fajnmanov dijagram
Ne pišite:	[[Ричард Фајнман|Фајнманов]] дијаграм	→ Fajnmanov dijagram

Gore navedeno važi bez obzira da li povezivanje sa punim imenom stvara crvenu vezu; na primer, čak i ako ne postoji članak pod naslovom Lafajet Avenija (Bruklin):

Ne pišite:	[[Маркиз де Лафајет|Лафајет]] Авенија	→ Lafajet Avenija

Povezivanje i preusmeravanje

Nemojte koristiti cevovodnu vezu tamo gde je moguće koristiti preusmereni termin koji se dobro uklapa u okvir teksta. Na primer, stranica Papageno je preusmerenje na članak o Mocartovoj operi Čarobna frula. Dok uređujete neki drugi članak, možda biste želeli da povežete termin Papageno; ovde, možda ćete biti u iskušenju da izbegnete preusmeravanje korišćenjem cevi unutar veze, kao u [[Магична фрула|Папагено]]. Umesto toga, jednostavno napišite [[Папагено]] i pustite sistemu da se pobrine za ostalo. Ovo ima dve prednosti: prvo, ako je članak napisan kasnije o specifičnijoj temi (u ovom slučaju, „Papageno“), manje linkova će morati da se promeni da bi se prilagodio novi članak; drugo, to ukazuje da se članak traži. Izuzetak od ovog pravila je kada se postavljaju linkovi na članke u Da li ste znali na glavnoj stranici, gde je poželjno postavljanje linkova kako bi se sprečilo da čitaoci vide obaveštenje o preusmeravanju.

Postavljene veze i preusmeravanja na odeljke članaka

Veze ka odeljcima mogu direktno odvesti čitaoca do relevantnih informacija.

Cevne veze

Korišćenjem cevovodne veze ka odeljcima izbegava se ružno ime članka#ime odeljka u tekstu za prikaz.

Format za cevovodnu vezu je [[Чланак#Одељак|име везе]] . Na primer, da biste povezali sa pododeljkom „Kultura“ članka Oman, otkucajte

[[Оман#Култура|култура Омана]] (imajte na umu da je naziv odeljka osetljiv na velika i mala slova),

koji se prikazuje kao kultura Omana. Zatim dodajte skriveni komentar u ciljni odeljak, kao što je tako da ako drugi korisnik izmeni naslov tog odeljka, može da popravi dolazne veze (ili, u slučajevima kada odeljak ima veliki broj dolaznih veza, koristite {{Anchor}} na stranici za sidro).

Preusmeravanja na odeljke koji mogu postati članci.

Mnoge teme korisne za povezivanje mogu se trenutno pojaviti samo kao odeljci drugih članaka na Vikipediji, ali su potencijalno dovoljno značajne da postanu sami članci. Na primer. Obično će stranica za preusmeravanje sa takve podteme na opštu temu već postojati; ako ne, mogu se stvoriti kada se za to ukaže prilika. Loša praksa je kreirati veze u tekstu članka koristeći format [[Чланак#Сегмент]] ; navigacija tada postaje teška ako se odeljak proširi u novi članak. Umesto toga, povežite koristeći preusmeravanje na glavnu temu, što malo košta i olakšava poboljšanja. Tako pišite:

• Na stranici za preusmeravanje pod nazivom „ Istorija teme ", koristite #REDIRECT [[Тема#Историја]] .
• U drugom članku koristite [[history of Topic]].
• Izbegavajte: [[Topic#History|history of Topic]].

Veze ka kategorijama Vikipedije

Vikipedija ima kategorije članaka poput [[Категорија:Фразе]] ; dodavanjem ovoga u članak stavlja ga u tu kategoriju. Možete se povezati sa kategorijom tako što ćete staviti dvotačku ispred.

Na primer [[:Категорија:Фразе]] povezuje se sa Kategorija:Fraze, a može se koristiti i oblik: Fraze.

Crvene veze

Prekomerno povezivanje je uopšteno pitanje stila delimično zbog neželjenog efekta na čitljivost. Ali ako previše plavih veza ometa (smanjuje šanse da će članak biti pročitan), onda previše crvenih veza ometa još više. Nepretenciozna obojenost teksta (verovatno crna) je najproduktivnija.

U prozi, ako se čini da je nivo crvenog povezivanja prekomeran, zapamtite da je otkriveno da su crvene veze pokretačka snaga koja podstiče doprinose, a zatim iskoristite tu činjenicu da uravnotežite uočene stilske probleme „prevezivanja“ crvene veze. (Legitimne crvene veze su naslovi za neispunjeno pokrivanje tema koji ne krše politiku „Šta Vikipedija nije“.) S obzirom na određeni broj potrebnih crvenih veza, ako označavanje svih njih može predstavljati prevezivanje, onda bi tačno koliko bi trebalo da bude označeno moglo bi biti pitanje stila, a samo one koji su prioritetni je koristan doprinos.

Na spiskovima, prevezivanje crvenih veza može da se desi kada je svaka stavka na listi crvena veza. Ako je spisak ujednačen, gde je svaka stavka očigledno kvalifikovana za članak, jedna crvena veza (ili plava veza) može da ukazuje na to. Valjani zahtevi za buduće kreiranje svakog naslova na listi ili u prozi takođe mogu biti rizična investicija kada drugi urednici mogu da vide broj crvenih linkova kao prevezujući, a zatim uklone pre nego što je ulaganje donelo plod. Uklanjanje ogromnog broja crvenih linkova sa liste sa prekomernim vezama najbolje će obaviti urednik koji je vešt u automatizaciji obrade teksta.

Crvene veze se takođe mogu ukloniti ako krše smernice ili smernice za crvene veze, ali u suprotnom crvene veze nemaju datum isteka. Ako ste i dalje ubeđeni da postoji prevezivanje crvenih veza, razmislite o tome da neke od njih pretvorite u plave. Metode za to su kreiranje jednostavne klice, preusmeravanja ili višeznačne stranice. Sve ovo zahteva potvrdu da je crvena veza uopšte bila legitimna, kao što su konvencije o naslovima članaka.

Veze u boji

U prozi, uzdržite se od pisanja veza u boji, jer one mogu ometati sposobnost korisnika da razlikuje veze od običnog teksta. Pogledajte vodiče za uređivanje članaka radi pristupačnosti u kontrastu.

Proveravanje veza kako se kreiraju

Lako je napraviti pogrešnu vezu a da toga niste svesni. Kada dodajete novu vezu, dobra je ideja da kliknete na dugme „Prikaži pretpregled“, a zatim (iz pregleda) otvorite vezu u novoj kartici pregledača da biste proverili da li ide tamo gde želite.

Ako sledite konvencije o imenovanju, veća je verovatnoća da će interna veza dovesti do postojećeg članka. U slučaju kada još ne postoji članak o toj temi, dobar link će olakšati kasnije kreiranje članka sa ispravnom imenom.

Specifični slučajevi

Povezivanje meseca i dana ili godine

Članci o danima i mesecima (npr. 24. februar i 10. jul) i članci o godinama (npr. 1795, 1955, 2007) ne bi trebalo da se povezuju osim u uvodnom odeljku i osim ako povezani datum ili godina imaju značajnu vezu sa temom članka koji povezuje, osim samog datuma, tako da povezivanje poboljšava razumevanje teme. Na primer:

• Datum (ili godina) ne treba povezivati u rečenici kao što je (u Sidenjskoj operi): „Sidnejska opera je 28. juna 2007. uvrštena na Uneskovu svetsku baštinu. “, zato što je malo sadržaja ili uopšte bilo kakvog sadržaja 28. juna ili 2007. se odnosi ili na Unesko, na mesta svetske baštine ili na Sidnejsku operu.
• Godine rođenja i smrti arhitekte Filipa Džonsona mimo uvodnika ne treba povezivati, jer malo, ako ikakvi sadržaj iz 1906. ili 2005. poboljšava čitaočevo razumevanje Džonsona ili njegovog dela.
• [[Хронологија Другог светског рата (1942)|1942]] može biti povezana sa drugim člankom o Drugom svetskom ratu.
• [[1787. у науци|1787]] može biti povezano sa delom koji govori o određenom razvoju metričkog sistema koji se dogodio te godine.

Dani poput Dan Svetog Patrika se ne smatraju mesečnim stavkama u svrhe gore navedenog.

Jedinice mere koje nisu nejasne

Generalno, jedinica treba da bude povezana samo ako je verovatno da će mnogim čitaocima biti nejasna ili se o njoj raspravlja. Na primer, kandela, čvor, simens ili barn mogu se smatrati nejasnim čak i ako su dobro poznati u datom polju upotrebe. Druge jedinice mogu biti nejasne u nekim zemljama, čak i ako su dobro poznate u drugim.

Segment Spoljašnje veze

Vikipedija nije zbirka veza, a članak koji sadrži samo veze je u suprotnosti sa onim što nalaže politika „šta Vikipedija nije“.

Sintaksa

Sintaksa za upućivanje na veb adresu je jednostavna. Samo ga stavite u pojedinačne zagrade sa razmakom između URL-a i teksta koji će biti prikazan kada se stranica pregleda ili sačuva:

Prikazani tekst

Tekst će se prikazati kao:

Tekst za prikaz

URL mora da počinje sa http:// ili https:// ili drugim uobičajenim protokolom, kao što je ftp:// ili news:// . Ako se ne koristi protokol, uglaste zagrade će se normalno prikazati - [ovako] – i može se koristiti na standardni način.

Pored toga, stavljanjem URL adresa u običan tekst bez oznaka automatski se proizvodi link, na primer https: https://www.example.org/ → https://www.example.org/. Međutim, ova funkcija može nestati u budućem izdanju. Stoga, u slučajevima kada želite da prikažete URL jer je to suštinski vredna informacija, bolje je da koristite kratku formu URL adrese (ime domena) kao opcioni tekst: [https://www.example.org/ example.org] kreira example.org.

Šablone citata kao što je {{cite web}} ne treba koristiti u odeljku == Спољашње везе == Umesto šablona citata koriste se šabloni spoljnih veza kao što je {{official website}}.

Naslovi veza

Ugrađene HTML veze u članku su sada zastareli način da se navede gola URL adresa kao izvor u članku, jednostavnim stavljanjem URL adrese u uglaste zagrade, na primer: [https://www.guardian.co.uk/usa/story/0,12271,1650417,00.html] → . Međutim, trebalo bi da dodate opisni naslov kada se spoljna veza navodi u odeljcima Spoljašnje veze. Ovo se radi tako što se nakon URL-a unese opisni tekst, odvojen razmakom i stavljen u uglaste zagrade.

Na primer, da biste dodali naslov goloj URL adresi kao što je https://en.wikipedia.org/ (ovo se prikazuje kao https://en.wikipedia.org/ ), koristite sledeću sintaksu: [https://en.wikipedia.org/ отворена енциклопедија] (ovo se prikazuje kao „otvorena enciklopedija“).

Generalno, URL adrese i imena domena su ružni i neinformativni; bolje je da se prikaže smisleni naslov ili opis nego sama URL adresa ili domen. Na primer, European Space Agency website je mnogo pogodnija za čitanje od http://www.esa.int/ESA . Mogu postojati izuzeci kada je ime domena dobro poznato ili je takođe ime kompanije ili publikacije. Kada se da URL ili ime domena, stavljanje i naslova ili opisa na običnom srpskom i URL-a često će biti informativniji: na primer, European Space Agency zvanična internet prezentacija, www.esa.int.

Ako je prikazan URL ili ime domena, učinite to što jednostavnijim; na primer, ako je index.html suvišan, uklonite ga (ali prvo proverite u pretpregledu). Mnogi, ali ne svi sajtovi mogu da se iseče iz uvodnog „www“; testirajte da biste bili sigurni. Koristite Camel case da biste učinili prikazani domen čitljivijim, npr. WashingtonPost.com naspram washingtonpost.com.

„Verzija za štampanje“ članka na Vikipediji prikazuje sve URL adrese u celini, uključujući i one kojima je dat naslov, tako da se nijedna informacija ne gubi.

URL adrese kao ugrađene (numerisane) veze

Bez opcionog teksta, spoljne reference se pojavljuju kao automatski numerisane veze: Na primer,

[https://en.wikipedia.org/]

se prikazuje ovako:

[1]

Numerisane veze ovog tipa su se nekada koristile posle interpunkcije, kao što je ovaj, [2] sa punim citatom datim u odeljku Reference. Ovaj stil referenciranja je sada zastareo, jer su takve veze podložne truljenju linkova. Pogledajte Vikipedija:Citiranje izvora i Vikipedija:Proverljivost za više informacija.

Pozicija u članku

Ugrađene veze koje podržavaju informacije u članku su pozicionirane na isti način kao i svaka druga referenca u članku, prateći uobičajene standarde o formatiranju citata i postavljanju u odnosu na interpunkciju.

Veze koje se ne koriste kao izvori mogu biti navedene u odeljku Spoljašnje veze, na sledeći način:

== Спољашње везе ==

* [https://...]

* [http://...]

Kao i kod drugih naslova najvišeg nivoa, dva znaka jednakosti treba da se koriste za označavanje naslova spoljnih veza. Spoljašnje veze uvek treba da budu poslednji odeljak u članku. Prethode kategorijama i nekim vrstama navigacionih šablona.

Ako postoji spor oko pozicije ugrađene veze, razmislite o organizovanju po abecednom redu.

Sajtovi koji nisu na srpskom jeziku

Veb stranice na srpskom su veoma poželjne. Povezivanje sa stranicama koje nisu na srpskom i dalje može biti korisno za čitaoce u sledećim slučajevima:

• Kada je veb lokacija tema članka
• Prilikom povezivanja na stranice sa mapama, dijagramima, fotografijama, tabelama (objasnite ključne pojmove uz vezu, kako bi ljudi koji ne znaju jezik mogli da ih protumače)
• Kada veb stranica sadrži informacije koje se nalaze ni na jednom sajtu na srpskom jeziku uporedivog kvaliteta i koristi se kao citat (ili kada prevodi na sajtovima na srpskom jeziku nisu merodavni).

Ako je u pitanju jezik koji većina čitalaca ne može očekivati da prepozna, ili je iz nekog drugog razloga nejasan iz naziva publikacije ili knjige ili članka ili naslova stranice, razmislite o tome na kom jeziku je sajt.

Kada koristite jedan od šablona CS1 ili CS2, koristite |language= parametar. Ovaj parametar prihvata nazive jezika ili jezičke kodove; pogledajte ovu listu podržanih imena i kodova . (Upotreba kodova jezika je poželjna jer cs1|2 automatski prikazuje nazive jezika na jeziku lokalne Vikipedije.)

Tip i veličina datoteke

Ako veza nije ka HTML ili PDF datoteci (ovi drugi se automatski identifikuju od strane softvera sa ikonom poput ove: [3]), identifikujte tip datoteke Ako je za pregled datoteke potreban dodatak za pretraživač, navedite i to. Ako je veza do PDF datoteke, ali se ne završava sa .pdf, možete staviti #.pdf na kraj da biste je označili kao PDF.

Ako je veza do veoma velike stranice (uzimajući u obzir sve njene elemente, uključujući slike), napomena o tome je korisna jer neko ko ima sporu ili skupu vezu može odlučiti da je ne poseti.

Povezivanje

Međuviki veze mogu biti u obliku:

[[wikt:article]] koji se pojavljuje kao: vikt:article

Simbol | potiskuje prefiks:

article → članak

Dodavanje teksta posle linije omogućava ili isti ili drugačiji tekst (bez prefiksa):

[[wikt:article|Чланак]] → Članak

[[wikt:article|Било који текст]] → Bilo koji tekst

Da bi se izbegla zabuna čitalaca, umetnuti međujezik ili interviki, generalno se ne preporučuje povezivanje unutar teksta članka. Izuzeci su: Unosi Vikirečnika i Vikiizvornika mogu biti povezani u liniji (npr. sa neobičnom rečju ili tekstom dokumenta o kome se raspravlja), a {{Interlanguage link}} šablon može biti od pomoći da prikaže crvenu vezu praćenu međujezičkom vezom ako nema članka na srpskoj Vikipediji

Plutajuće kutije

Plutajuća polja za veze do članaka u drugim projektima Vikimedijine fondacije kao što su Vikirečnik i Vikicitat mogu da se urade pomoću posebnih šablona veza kao što je {{Wikiquote|Jimmy Wales}}. Oni će se prikazati kao kutija sa logotipom. Slični šabloni postoje za neke besplatne resurse sadržaja koje ne vodi Vikimedijina fondacija. Vikipedija:Lista šablona koji povezuju na druge projekte besplatnog sadržaja.

Održavanje veze

Povezivanje i stalna promena su centralne karakteristike Vikipedije. Međutim, stalne promene čine povezivanje ranjivim na dobijene tehničke greške i na kasnije pružanje informacija drugačijih od onih koje su prvobitno bile namenjene. Ovo važi i za odlazne veze (iz članka) i za dolazne veze (do članka).

• Odlazne veze: Treba ih s vremena na vreme proveravati zbog mogućih neželjenih promena. Ako se ukaže prilika da se poboljša njihov format, prikladnost i fokus, to treba učiniti.
• Dolazne veze: Kreiranjem članka će sve postojeće crvene veze do njegovog naslova postati plave. (Odgovarajuće crvene veze se kreiraju samo u nadi da će članak na kraju biti napisan.) Stoga, kada pravite članak, mudro je proveriti „Koje veze ovde postoje“ da biste identifikovali takve crvene veze, ako ih ima, i da li su prikladne.

Dugmad

Dugmad ne treba koristiti u člancima. Ako je želja da se čitalac „prebaci“ na novu stranicu, udaljavajući ga sa trenutne stranice, poželjnija je veza. Dugmad se koriste u okviru Vikipedije za pokretanje „radnje“ kao što su prikazivanje pretpregleda, pravljenje naloga, odgovaranje, postavljanje pitanja.