Gvadelup

Gvadelup Guadeloupe
Zastava Grb
Krilatica: Liberté, Égalité, Fraternité (Sloboda, jednakost i bratstvo)
Himna: La Marseillaise Marseljeza
Glavni grad	Bas Ter
Službeni jezik	francuski
Vladavina
Oblik države	francuske prekomorske teritorije
— Predsednik	Viktoren Lirel
Istorija
‍
Geografija
Površina	‍
— ukupno	1.628 km2 (-)
Stanovništvo	‍
— 2013.	405.739 (175)
— gustina	249,23 st./km2
Ekonomija
Valuta	evro
Ostale informacije
Vremenska zona	UTC -4
Internet domen	‍.gp‍
Pozivni broj	+590

Gvadelup (franc. Guadeloupe) je jedna od francuskih prekomorskih teritorija i ujedno najveće ostrvo malog arhipelaga u Malim Antilima (Karipsko more). Nalazi se oko 600 kilometara severno od obale Južne Amerike, i 600 kilometara istočno od Dominikanske Republike.

Kristifor Kolumbo je bio prvi Evropljanin koji je otkrio ovo ostrvo, 4. novembra 1493. Nazvao ga je Gvadelupe po španskom hodočasničkom centru Santa Marija de Gvadelupe. Uprkos otporu lokalnih Indijanaca, Francuzi su uspeli da kolonizuju Gvadelup 1635.

Geografija

Mapa arhipelaga

Arhipelag se nalazi na 16° 20' sgš, što je ista pozicija na severu poput Tajlanda ili Hondurasa, a po geografskoj dužini nalazi se na podnevku Labradora i Folklandskih Ostrva.

Arhipelag Gvadelup se sastoji većim delom iz dva ostrva razdvojena pojasom mora pod imenom „Slana reka“, a povezana preko 2 mosta. Veće od ova dva ostrva je Bas Ter (Basse-Terre - „niska zemlja“, 848 km²), vulkanskog porekla, sa aktivnim vulkanom Sufrijer visine 1467 m. Drugo ostrvo je Grand Ter (Grande-Terre - „velika zemlja“, 588 km²). Na stenama Grand-tera nalaze se glavne turistički hoteli i plaže.

Ostala ostrva arhipelaga su:

• La Dezirad (La Désirade)
• Mari Galant (Marie-Galante)
• Ostrva Svetaca (Les Saintes)  : 9 ostrvaca sa 2 naselja
• Ostrva Petit Ter (Petite Terre - „mala zemlja“)

Državna uprava

Gvadelup ima status francuskog departmana i regiona. Do februara 2007. Gvadelup je administrativno uključivao i dva manja udaljena ostrva: Sveti Bartolomej i severni deo ostrva Sveti Martin.

Privreda

Loša ekonomska situacija Gvadelupa se opisuje sa dva indikativna podatka: procenat nezaposlenosti je 27,8% (1998), a procenat pokrivenosti uvoza izvozom je 6% (1996). Ipak, BDP po stanovniku je 9.000$ godišnje, što je više od susednih, nezavisnih ostrva.

Poljoprivreda (šećerna trska, banane, dinje, itd.) preživljava zahvaljujući subvencijama države. Malobrojna industrija na ostrvu je uglavnom prehrambena: šećerane, proizvodnja ruma i konzervisane hrane. Postoji i jedna cementara. Turizam je jedini sektor ekonomije koji je uspešan.

Demografija

Demografija

1961.	1967.	1974.	1982.	1990.	1999.	2006.
276.545	305.312	315.848	317.269	353.431	386.566	400.736

Galerija

• 
  Plaža na Gvadelupu
• 
  Plantaža šećerne trske
• 
  Vodopad Karbe
• 
  Satelitska slika ostrva Gvadelup i ostrva Mari Galant

Spoljašnje veze

• Regionalno veće Gvadelupa
• Prikaz Gvadelupa
• Živeti na Gvadelupu
• Indijanci Gvadelupa
• Gvadelup na fotografijama