Edgar Alan Po

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Edgar Alan Po
Edgar Allan Poe 2.jpg
Edgar Alan Po
Puno ime Edgar Alan Po
Datum rođenja (1809-01-19)19. januar 1809.
Mesto rođenja Boston
SAD
Datum smrti 7. oktobar 1849.(1849-10-07) (40 god.)
Mesto smrti Baltimor
SAD
Škola Univerzitet Virdžinije, Vojna akademija Sjedinjenih Američkih Država u Vest Pointu

Edgar Alan Po (engl. Edgar Allan Poe; Boston, 19. januar 1809Baltimor, 7. oktobar 1849) je bio američki pisac, urednik, i književni kritičar. Pored svoje poezije i kratkih priča, Po je naročito bio poznat zbog priča misterije i jeze. Smatran kao glavna ličost romantizma u Americi, bio je njihov najraniji praktičar kratke priče. Osim što je smatran i za osnivača detektivskog žanra, priznat je i kao važan za još mladu naučnu fantastiku koja je tada počela da se probija u književnosti.[1] Bio je prvi poznati američki pisac koji je pokušao da živi od struke, zbog čega je imao finansijski težak život i karijeru.

Rođen u Bostonu, bio je drugo dete dvoje glumaca. Otac je napustio porodicu 1810. godine, a njegova majka je preminula naredne godine. Kao siroče, odveden je u Virdžiniju u grad Ričmond gde je primljen od strane Džona i Fransis Alan. Iako nikad zvanično usvojen, proveo je veliki  deo detinjstva kao deo te porodice. Uskoro je počela da se pojavljuje napetost između Džona i Edgara zbog dugova, najviše nastalih kockanjem, i cene školovanja. Po je jedan semestar pohađao Univerzitet u Virdžiniji pre nego što se ispisao zbog nemogućnosti plaćanja. Svađao se sa Dž. Alanom oko novčanih sredstava za svoje obrazovanje pre nego što se pod lažnim imenom regrutovao u vojsku 1827. godine. Tada mu je i počela, mada na početku skromna izdavačka karijera anonimnom zbirkom pesama, „Tamerlan i druge pesme“ (engl. Tamerlane and Other Poems), koja je bila pripisana „Bostoncu“. Smrću Fransis Alan 1829. godine, Po i Alan su se opet privremeno zbližili. Kasnije kao neuspešni oficirski pitomac (kadet) na Vest Pointu, Po se čvrsto odlučuje da bude pesnik i pisac i rastavlja se sa Džonom Alanom.

Po se tad okrenuo ka prozi, i narednih nekoliko godina radio na književnim časopisima po kojima je njegov stil  književne kritike postao poznat. Posao ga je naterao da se često seli iz grada u grad, kao što su Baltimor, Filadelfija i Njujork. U Baltimoru se 1835. godine oženio Virdžinijom Klem, svojom trinaestogodišnjom rođakom. U januaru 1845. godine je objavio svoju pesmu „Gavran“ (engl. The Raven), koja je odmah postala uspešna. Dve godine posle objavljivanja, žena mu umire od tuberkuloze. Četiri godine je planirao da napravi sopstveni časopis The Penn (Kasnije nazvan The Stylus), ali je umro pre nego što je bio realizovan. Po je umro kad je imao četrdeset godina, u Baltimoru, 7. oktobra 1849. godine. Uzrok smrti je nepoznat ali često pripisan alkoholu, koleri, drogama, srčanoj bolesti, besnilu, samoubistvu, tuberkulozi, i drugim uzrocima.

Po i njegova dela su dosta uticala na književnost u SAD i svetu, kao i na kosmologiju i kriptografiju. Pojavljuju se i u popularnoj književnosti, muzici, filmovima, i televiziji. Njegove mnogobrojne kuće su danas muzeji. Mystery Writers of America svake godine istaknutim radovima u žanru misterije dodeljuju nagradu poznatu kao Nagrada Edgar.  

Biografija[uredi]

Detinjstvo i školovanje[uredi]

Rođen je kao Edgar Alan, 19. januara 1809. godine, kao drugo dete glumice engleskog porekla Elizabete Arnold Hopkins i glumca Dejvida Poa ml. Imao je starijeg brata Vilijama Henrija Leonarda Poa i mlađu sestru Rozali Po. Dejvid Po (Stariji) je iz okruga Kavan u Irskoj 1750. godine emigrirao u Ameriku. Moguće je da je Edgar nazvan po liku iz Šekspirove drame Kralj Lir, predstave koju je par izvodio 1809. godine. Otac ih je napustio 1810. godine, a majka umrla godinu dana kasnije od tuberkuloze. Po je tada odveden u virdžinijski grad Ričmond i primljen u kuću Džona Alana, uspešnog škotskog trgovca duvana, raznih tkanina, pšenice, nadgrobnih spomenika i robova. Iako zbog svojih staratelja nazvan Edgar Alan, Po nikad nije zvanično usvojen.

Velečasni Džon Bučenan ga je 1812. godine u američkoj episkopalnoj crkvi krstio u Edgara Alana Poa. Porodica je 1815. godine zajedno za Poom, Alanovom ženom Fransis Valentajn Alan i njenom sestrom En Mur (Nensi) Valentajn  otplovila u Britaniju. Edgar je 1815. godine kratko pohađao školu u gradu Irvine (grad u Škotskoj gde je rođen Džon Alan) pre nego što se pridružio porodici u Londonu 1816. godine. Tamo je išao u internat u Čelsiju do leta 1817. godine. Naknadno je upisan u Manor House School Prečasnog Džona Bransbija koja se nalazila svega nekoliko kilometara od severnog Londona.

Porodica se 1820. godine vratila u Ričmond. Po je 1824. godine kao načelnik služio u ričmondskoj omladinskoj brigadi kada je grad slavio posetu markiza de Lafajeta. U martu 1825. godine, Vilijam Galt, poslovni mecen i jedan od najbogatijih ljudi u Ričmondu i ujak Džona Alana, je preminuo i ostavio Alanu mnogo hektara nekretnine. Nasledstvo je vredelo 750,000 dolara. Alan je na leto 1825. godine proslavio svoje novo bogatstvo kupivši dvospratnu kuću zvanu Moldavija.

Po se navodno verio Sarom Elmira Rojster pre nego što se u februaru 1826. godine upisao u virdžinijski univerzitet gde je učio antičke i moderne jezike. Mladi univerzitet, star svega jednu godinu, je bio napravljen po idelima Tomasa Džefersona. Tomasova ustanova je imala stroga pravila, protiv kockanja, konja, pištolja, duvana i alkohola. Međutim, ta pravila su često bila ignorisana. Džeferson je uneo sistem studendske samovlade, koji je dozvoljavao učenicima da biraju svoje predmete, da se dogovaraju oko življenja unutar škole, i prijavljuju sve prestupe fakultetu. Taj jedinstven sistem je tada još uvek bio u haosu i mnogi su se ispisivali. Dok je bio tamo, Po je izgubio kontakt sa Rojster i otuđio od staratelja zbog kockarskih dugova. Tvrdio je da mu Džon nije dao dovoljno novca za časove, skripte, i nabavku i sređivanje studentskog doma. Alan mu je dodatno poslao novca i odeće, ali su se Poovi dugovi povećali. Ispisao se posle godinu dana i pošto se nije osećao dobrodošlim u Ričmondu, pogotovo kad je čuo da se njegova ljubljena Rojster udala za Aleksandra Šeltona, otputovao je u aprilu 1827. godine u Boston, održavajući se platama dobijenih radeći kao službenik i žurnalista. Tada je počeo da koristi pseudonim Henri Li Renet.

Vojska[uredi]

Pošto mu je bio potreban novac Po je, 27. maja, 1827. godine, upisao Armiju Sjedinjenih Država. Zapisan u vojsci kao Edgar A. Peri, potpisao se da ima 22 godine iako je tada imao samo 18. Kao redov služio je u Masačusetsu na Fort Independence za mesečnu platu od pet dolara. Te iste godine, objavio je svoju prvu knjigu, „Tamerlan i druge pesme“ (engl. Tamerlane and Other Poems); zbirku od četrdeset strana koja je bila pripisana „Bostoncu“. Knjiga je bila štampana u samo pedeset primeraka i nije primila naročitu pažnju u javnosti. Edgar je ubrzo unapređen u starijeg vodnika Pešadijskog artiljerijskog puka, što mu je udvostručilo  prihod. Posle dvogodišnje službe, pod činom zastavnika za artiljeriju (najviši rang podoficira), Po je zaželeo da izađe iz vojske. Oktrio je nadležnom, načelniku Havardu, svoje okolnosti i pravo ime. Bilo mu je dozvoljeno da se ispiše samo ako se pomiri i napiše pismo Džonu Alanu. Mesecima je Alan ignorisao molbe, čak ga ne obaveštavajući da je Fransis bila bolesna. Poova pomajka je preminula 28. februara. Sahranjena je 2. marta. Sledećeg dana Po posećuje Džona koji je, verovatno pod  utiskom smrti svoje žene, dozvolio da mu se sin ispiše da bi mogao da zakaže sastanak sa Vojnom Akademijom Sjedinjenih Država u Vest Pointu, u kojoj je Po trebalo nastavi svoju službu.

Po je otpušten 15. aprila 1829. godine kada mu je potvrđen ulaz u Vest Point. Pre odlaska u vojsku se vratio u Baltimor da bi živeo sa tetkom Marijom Klem, njenom ćerkom Virdžinijom  E. Klem, svojim bratom Henrijem, i babom Elizabetom K. Po. U međuvremenu, Po je objavio svoju drugu knjigu, „Al Araf, Tamerlan, i manje pesme (engl. Al Aaraaf, Tamerlane, and Minor Poems)

Upisao je Vest Point 1. jula, 1830. godine. Džon Alan se oktobra iste godine oženio Luizom Paterson. Pošto je Alan imao vanbračnu decu koju Po nije odobravao, često su se svađali i ubrzo rastali. Po je ubrzo posle toga namerno doveo do toga da bude izbačen iz Vest Pointa, tako što je zapostavljao dužnosti i izbegavao naređenja da prisustvuje vojničkim vežbama, časovima i crkvi.

Preselio se u Njujork u februaru 1831. godine gde je objavio treći tom pesama nazvan „Poeme“ (engl. Poems). Knjigu je finansirao uz pomoć svojih poznanika iz Vest Pointa koji su većinom donirali 75 centi kao doprinos zbirci, skupivši tako 170 dolara. Očekivali satirične stihove slične onima koje je Po pisao o nadležnima dok je služio vojsku. Štampana od strane Elama Blisa iz Njujorka, zbirka je označena kao „Drugo izdanje“ i u sebi imala stranicu na kojoj je pisalo: „Ovaj tom je sa poštovanjem posvećen korpusu kadeta Sjedinjenih Država“. U sadržaju knjige su se opet našle pesme „Tamerlan“ i „Al Araf“, kao i šest pre neobjavljenih, prvih verzija pesama, uključujući: „Helen“ (engl. To Helen), „Izrafel“ (engl. Israfel), „Grad u moru“ (engl. The City in the Sea). Vratio se u Baltimor kod svoje tetke, brata i rođake, marta 1831. godine. Njegov brat Henri je zbog bolesti, delom uzrokovanoj alkoholizmom, preminuo 1. avgusta 1831. godine.

Izdavačka karijera[uredi]

Posle bratovljeve smrti, Po je ozbiljnije pokušao da započne karijeru. Međutim, izabrao je veoma nezgodno vreme. Bio je prvi poznati Amerikanac koji je pokušao da živi od pisanja, što mu je bilo otežano zbog oskudice zakona međunarodnih ugovora o autorskim pravima. Izdavači su radije proizvodili neovlašćene kopije britanskih radova nego plaćali za nova američka. Industrija je delimično bila skrhana tkzv. „Panikom“ iz 1837. godine. Iako mu je posao u američkim časopisima počeo da cveta, delimično zbog uticaja nove tehnologije, mnogi nisu trajali više od nekoliko izdanja i izdavači su odbijali da plate piscima ili su ih plaćali mnogo kasnije nego dogovoreno. Po je mnogo puta u svojoj karijeri morao da moli za pare i drugu pomoć.

Posle poezije, Po se okreće ka prozi. Objavio je nekoliko priča sa izdavačkom kućom u Filadelfiji i započeo da piše svoju jedinu dramu, „Politije“ (engl. Politian). Baltimore Saturday Visiter je oktobra 1833. godine nagradio Poa za njegovo delo „Rukopis pronađen u boci“ (engl. MS. Found in a Bottle). Priča je skrenula pažnju Džon P. Kenedija, koji je pomogao Edgaru tako što ga je upoznao sa Tomasom V. Vajtom, urednikom lista Southern Literary Messenger u Ričmondu. Tamo je avgusta 1835. godine radio kao pomoćni urednik, ali je u roku od nekoliko nedelja otpušten zato što je pijan došao na posao. Vraćajući se u Baltimor, Po se u tajnosti 22. septembra 1835. godine oženio Virdžinijom, svojom rođakom. On je imao 26 godina, a ona, na venčanom listu potpisana kao da ima 21, je imala 13 godina. Zbog obećanja da neće biti više incidenata, Vajt ga opet zapošljava i Po sa Vurdžinijom i njenom majkom vraća u Ričmond. Radio je za časopis sve do januara 1837. godine. Tvrdio je da se za vreme njegovog radnog staža broj prodatih primeraka povećao sa 700 na 3,500. U časopisu je objavio nekoliko pesama, recenzija knjiga, kritika i priča. On i Virdžinija su se u Ričmondu javno venčali 16. maja 1836. godine.

Delo „Avanture Artura Gordona Pima“ (engl. The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket) je 1838. godine objavljeno i uveliko primljeno od strane javnosti. Na leto 1839. godine počeo je da radi kao pomoćni urednik u časopisu Burton's Gentleman's Magazine. Tu je objavio mnoge članke, priče i recenzije, što mu je poboljšalo već ustaljenu reputaciju kritičara. Iste godine je objavio „Priče iz Groteske i Arabeske“ (engl. Tales of the Grotesque and Arabesque), koje su bile podeljene u dva toma, i od kojih je dobio malo novca i podeljene kritike. Po je ovaj časopis napustio posle godinu dana, da bi u kratkom periodu posle počeo da radi za Graham's Magazine.

Juna 1840. godine, objavljuje prospekt koji je najavio njegove namere da započne sopstveni časopis, The Stylus. Originalni naslov je trebalo da bude The Penn, jer je ideja bila da se novine objave u Filadelfiji. Šestog juna 1840. godine je kupio mesto za svoju reklamu u časopisu Saturday Evening Post, koja je glasila: „Prospekt za The Penn časopis, mesečni književni žurnal, koji će uređivati u Filadelfiji Edgar A. Po“. Po je umro pre nego što je časopis zaživeo. Pokušao je da dobije mesto u administraciji Džona Tajlera tako što je tvrdio da je član Vigovske stranke. Nadao se da će mu Robert, sin predsednika Tajlera i poznanik Frederika Tomasa (Poov prijatelj), pomoći u dobijanju posla na filadelfijskoj carini. Sredinom septembra 1842. godine kada je trebalo da se dogovori sa Tomasom oko sastanka, Po se nije pojavio. Kao izgovor je uzeo da je bio bolestan, mada je Frederik verovao da je Po u stvari bio pijan. Iako mu je bio obećan sastanak, sva radna mesta su se popunila.

Virdžinija je jedne večeri dok je pevala i svirala klavir, u januaru 1842. godine, počela da ispoljava simptome svoje tuberkuloze. Po je taj prizor opisao kao da joj je krvni sud pukao u grlu. Samo se delimično oporavila, a on je zbog njene bolesti počeo još više da pije. Napustio je svoju poziciju u Graham's i pokušao da nađe novo radno mesto. U Njujorku je neko vreme radio za Evening Mirror, pre nego što je postao urednik, a kasnije i vlasnik časopisa Broadway Journal. Po se tada otuđio od ostalih pisaca kada je javno optužio Henrija Vodsvorta Longfeloua za plagijat, optužbu na koju Longfelou nikad nije dao priznanje. Kratka pesma „Gavran“ (engl. The Raven) je januara 1845. godine oštampana u stranicama Mirror časopisa i brzo postala senzacija. Iako ga je proslavila, Po je za pesmu bio plaćen samo 9 dolara. Objavljena je i u žurnalu The American Review: A Whig Journal pod pseudonimom „Kvarlz“

Kada je Broadway Journal propao 1846. godine, Po se preselio u Bronks, oblast u Njujorku. U ulici gde se nalazila njegova kuća, danas poznata kao „Po koliba“, Edgar se sprijateljio sa Jezuitima koji su išli u obližnju školu. Tamo je i umrla Virdžinija, 30. januara 1847 godine. Mnogi biografičari i kritičari veruju da Poov čest motiv „smrti prelepe žene“ proizilazi od žalosti zbog svih žena koje je izgubio u toku svog života.

Nestabilan posle smrti svoje žene, Po prosi Saru Helen Vitman koja je živela u gradu Providens u Roud Ajlandu. Njihova veridba nije dugo potrajala zbog Edgarovog stalnog alkoholisanja i nestalnog ponašanja. Ima i dokaza da je Vitmanova majka intervenisala njihov odnos. Po se posle toga vratio u Ričmond i nastavio vezu sa Sarom E. Rojster.

Smrt[uredi]

Po je nađen zbunjen na ulicama Baltimora 3. oktobra 1849. godine. Džozef V, čovek koji ga je našao, pozvao je pomoć i Po je odveden u Washington College Hospital, gde je i umro u pet ujutru, 7. oktobra 1849 godine. Nije bio pri sebi dovoljno dugo da bi objasnio kako je završio u tuđoj odeći i u takvom stanju. Mnogi tvrde da je na noć pred smrt stalno ponavljao ime „Renolds“. Prema nekim izvorima, njegove poslednje reči su bile: „Gospode, pomozi mojoj jadnoj duši“. Sva evidencija, uključujući i umrlicu, je izgubljena. Mnoge novine u to vreme su pisale kako je Po umro zbog alkoholizma. Međutim, pravi uzrok smrti je i dan danas nepoznat. Drugi mogući uzroci: delirijum tremens, srčana bolest, epilepsija, sifilis, meningitis, kolera i besnilo. Jedna teorija iz 1872.godine ukazuje na mogućnost da je Po ubijen zbog političkih razloga. Naime, u to vreme su neki građani bili prisiljeni da glasaju za određenog kanditata, posle čega su često bili ubijeni. [2]

Grizvoldovi „Memoari“[uredi]

Na dan Poove sahrane, u New York Tribune, na videlo izlazi obimna čitulja potpisana sa „Ludvig“. Njen uvod je glasio: „Edgar Alan Po je mrtav. Preključe je umro u Baltimoru. Ovo obaveštenje će iznenaditi mnoge, malo njih će ožalostiti“. Ubrzo je „Ludvigov“ identitet otkriven kao Rufus Vilmot Grizvold (engl. Rufus Wilmot Griswold). Ovaj kritičar, urednik i antologičar je imao loše odnose sa Poom od 1842. godine. Grizbold je zbog toga pokušao da mu posthumno ukalji ugled.

Rufus Grizvold je u zbirci pesama 1850. godine napisao biografski članak o Pou nazvan Memoir of the Author. U njemu je Poa prikazao kao pijanog narkomana, lišenog razuma. Kao dokaz je dao u prilog piščeva pisma. Međutim, mnoge informacije u članku su ili bile potpune laži ili izopačene polu istine. Na primer, sad se zna da Edgar nije bio zavisnik od droge. Iako su Poovi poznanici bili protiv knjige, ona je postala popularna. To je bio slučaj većinom zbog toga što je to bila jedina celovita biografija i zbog toga što se ljudima svidelo da čitaju dela napisana od strane „zlog“ čoveka. Ubrzo je otkriveno da su pisma koja je Grizvold dao kao dokaze bila falsifikati. [3]

Odabrana dela[uredi]

Poov opus obiluje romanima, kratkim pričama i pesmama. Smatra se ogromnim doprinosom svetskoj književnosti, pogotovo u žanru horora i kriminalistike.

Pripovetke[uredi]

  • „Mecengerštajn“
  • „Rukopis pronađen u boci“
  • „Ugovoreni sastanak“
  • „Morela“
  • „Neki postupci u životu jednog pisca u modi“
  • „Kralj kuga“
  • „Senka“
  • „Ćutanje“
  • „Ligeja“
  • „Pad kuće Ušer“
  • „Vilijam Vilson“
  • „Čovek gomile“
  • „Ubistva u ulici Morg“
  • „U Malstremskom vrtlogu“
  • „Razgovor Monosa i Une“
  • „Elenora“
  • „Ovalni portret“
  • „Maska crvene smrti“
  • „Bunar i klatno“
  • „Izdajničko srce“
  • „Zlatni jelenak“
  • „Crna mačka“
  • „Ukradeno pismo“
  • „Moć reči“
  • „Nekoliko reči sa mumijom“
  • „Đavo perverznosti“
  • „Činjenice o slučaju g. Valdemara“
  • „Sfinga“
  • „Skočižaba ili osam orangutana u lancima“
  • „Iks-iranje teksta“

Poezija[uredi]

  • „Tamerlan“
  • „Al Araf“
  • „Sonet nauci“
  • „Za -“
  • „Sam“
  • „Heleni“
  • „Izrafel“
  • „Grad u moru“
  • „Usnula“
  • „Dolina nespokojstva“
  • „Snovidija“
  • „Pean“
  • „Lenora“
  • „Koloseum“
  • Gavran
  • „Eulalija“
  • „Julaluma“
  • „Eldorado“
  • „Za Ani“
  • „Mojoj majci“
  • Anabel Li
  • „Zvona“
  • „U snu san“

Ostala dela[uredi]

Reference[uredi]

  1. „Naučna fantastika- Po, Edgar Alan”. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  2. „Kako je stradao Edgar Alan Po”. 30.12.2015. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  3. „Arguing with Poe”. Pristupljeno 7. 4. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi]