Zmaj (sazvežđe)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Zmaj
Sazvežđe
Zmaj
Latinsko ime Draco
Skraćenica Dra
Genitiv Draconis
Simbolizuje Zmaja
Rektascenzija 17
Deklinacija +65
Površina 1083 sq. deg. (8)
Najsjajnija zvezda Gama Zmaja (Eltanin) (2,23m)
Meteorski rojevi Drakonidi
Susedna
sazvežđa
Vidljivo u rasponu +90° i −15°.
U najboljem položaju za posmatranje u 21:00 čas u julu.

Zmaj (lat. Draco) je jedno od 88 modernih sazvežđa i 48 originalnih Ptolomejevih sazvežđa. Nalazi se na severnoj nebeskoj polulopti, a za većinu stanovnika severne zemljine polulopte (uključujući Balkan) nikada ne zalazi (cirkumpolarno je).

Mitologija[uredi]

Postoji više antičkih legendi koje se povezuju sa sazvežđem Zmaja. Prema jednoj, u pitanju je zmaj Ladon koji je čuvao vrt Hesperida a koga je Heraklo uspavao da bi ukrao zlatne jabuke iz vrta. Drugi zmaj koji se povezuje sa ovim sazvežđem je čuvar zlatnog runa koga je ubio Jason. Treći potencijalni mitološki zmaj koji je prenet na nebo je onaj koga je ubio Kadmo pre osnivanja Tebe, i iz čijih su zuba iznikli Sparti.

Zvezde[uredi]

Najsvetlija zvezda u Zmaju je Eltanin (na arapskom zmija, gama Zmaja), narandžasti džin na 148 svetlosnih godina, magnitude 2,23.

Tuban (alfa Zmaja, bazilisk) je sa magnitudom 3,56 tek osma zvezda u Zmaju po sjajnosti. U vreme drevnih Egipćana, oko 2700. p. n. e., Tuban je bio polarna zvezda.

Objekti dubokog neba[uredi]

U Zmaju se nalazi planetarna maglina Mačje oko (NGC 6543), sočivasta galaksija NGC 5866 i Zmaj patuljasta galaksija — galaksija koja je skoro potpuno izgubila međuzvezdani gas i ima uglavnom stare zvezde, a satelit je Mlečnog puta.

Izvori[uredi]


Spoljašnje veze[uredi]