Izjaslav I Jaroslavič

Izjaslav I Jaroslavič
Lični podaci
Datum rođenja	1024.
Mesto rođenja	Veliki Novgorod,
Datum smrti	3. oktobar 1078.(1078-10-03) (53/54 god.)
Mesto smrti	Nižin,
Porodica
Supružnik	Gertruda od Poljske
Potomstvo	Jaropolk Izjaslavič, Svjatopolk II Izjaslavič
Roditelji	Jaroslav Mudri Ingegerd Olofsdoter
Dinastija	Rjurikoviči
Veliki knez Kijeva
Prethodnik	Jaroslav Mudri
Naslednik	Svjatoslav II Jaroslavič

Izjaslav I Jaroslavič (1024 — 3. oktobar 1078) je bio kijevski knez (1054—1068), (1069—1073) i (1076—1078) iz dinastije Rjurkoviča.

Otac, Jaroslav Mudri mu je ostavio Kijev i Novgorod, dok je ostale teritorije podelio među svojim sinovima.

Ova podela još ne znači potpuno uništenje političke organizacije niti pretvaranje pokrajina u nasledna kneževska dobra; naprotiv, Izjaslav, koji je ostao veliki knez kijevski, treba da bude porodični starešina svih ostalih, kojima se dodeljuju po starešinstvu upražnjeni kneževski posedi. Drugim rečima, u kneževske odnose unosi se načelo koje vlada i u privatnom životu, zasnovano na plemenskom uređenju. Svekolika ruska zemlja smatra se kao porodično dobro kneževske porodice, i svim kneževima, „unucima jednoga istog dede”, priznaje se pravo na prihode sa zemlje koja im je dodeljena, pa prema tome i vlast u izvesnoj pokrajini. Ali te pokrajine ne pripadaju njima lično i nisu im ustupljene zauvek; one su im dodeljene prema važnosti i plodnosti, a na osnovu ranga što ga oni zauzimaju u kneževskom rodoslovu. Ne nasleđuje sin oca, nego brat nasleđuje brata, najstariji nećak najmlađeg strica, itd. Poslednji po rođenju dobiva najmanje bogatu pokrajinu, ali po smrti svoje starije braće, njemu se daje druga, bolja oblast. Izjaslav je starešina porodice; kao gospodar najprostranije oblasti, Kijevske kneževine, on mora da brani zajedničke interese, da vlada celom „ruskom zemljom” i da pazi na održavanje dobrih odnosa između svih kneževa.

Takvo je načelo, ali je njegova primena sasvim drugačija. To uređenje, koje su Jaroslavljevi sinovi više ili manje verno poštovali, prouzrokovalo je raspre koje su se pretvarale u oružane sukobe; ponekad su suparnici prizivali u pomoć svoju susetku Poljsku.

Već su se za Izjaslavljeve vladavine javile razmirice između njega i braće; drugi brat Svetislav, knez černjigovski, oteravši Izjaslava, došao je pre svoga vremena na velikokneževsku stolicu, što se kasnije stalno zameralo njegovim potomcima. Izjaslav se obratio za pomoć caru Henriku IV, pa čak i samom papi Grguru VII., ali bez uspeha. Tek posle smrti Svetislavljeve on je mirno završio svoj život kao veliki knez 3. oktobra 1078. godine.

Njegov sin je Svjatopolk II Izjaslavič.

Porodično stablo

16. Igor Rjurikovič

8. Svjatoslav I Kijevski

17. Olga Kijevska

4. Vladimir Veliki

9. Maluša

2. Jaroslav Mudri

10. Rogvolod

5. Rogneda od Polocka

1. Izjaslav I Jaroslavič

12. Erik Pobednički

6. Olaf Šetkonung

3. Ingegerd Olofsdoter

7. Estrid od Bodrića

Literatura

• Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura.