Iljušin Il-76

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Iljušin Il-76

Il-76P reg-ozn. RA-76845 pri gašenju požara iznad Niša 2007. godine
Il-76P reg-ozn. RA-76845 pri gašenju požara iznad Niša 2007. godine

Opšti podaci
Namena transportni, putnički
Posada 5 do 7
Broj putnika 145 /225 (varijanta sa dve palube)/126 padobranaca
Poreklo  SSSR,  Rusija
Proizvođač Fabrika aviona Čkalov, Taškent (bivši)

Aviastar, Uljanovsk

Probni let 25. 03. 1971.
Uveden u upotrebu juni 1974.
Povučen iz upotrebe još leti
Status operativan
Prvi operater Vojno vazduhoplovstvo SSSR i Aeroflot
Broj primeraka 960
Dimenzije
Dužina 46,6 m
Visina 14,8 m
Raspon krila 50,5 m
Površina krila 300,00 m²
Masa
Prazan 72.000 kg
Maksimalna 157.000 kg
Pogon
Motori Dvoprotočni turbomlazni motori
Broj motora 4
Fizičke osobine
Turbomlazni motor Solovjev D-30KP/PS-90A-76
Potisak TMM-a 118/146 kN
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 975 km/h
Ekonomska brzina 850 km/h
Radijus kretanja 5.000 km
Plafon leta 13.000 m
 Portal Vazduhoplovstvo

Iljušin Il-76 (NATO naziv Candid) je četvoromotorni teški transportni avion nosivosti 50/60 tona, proizvod ruskog konstrukcionog biroa Iljušin. Sposoban je da leti u veoma teškim meteorološkim uslovima. Prvi put je poleteo 1971, a sada se serijski proizvodi u fabrici aviona Aviastar u Uljanovsku.[1]

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Shematski prikaz Il-76 u tri projekcije
Vodeni bombarder Iljušin Il-76TP
Utovar tereta u avion Iljušin Il-76
Beriev A-50 (Ruski AWACS) varijanta aviona Iljušin Il-76

Inicijativu sa razvoj aviona Iljušin Il-76 pokrenulo je Ministarstvo vazduhoplovne industrije Sovjetskog Saveza 28. juna 1966. godine dajući nalog konstruktorskoj grupi Iljušina da ispita mogućnost gradnje vojnog transportnog aviona sa četiri mlazna motora koji bi poslužio za transport vojnika, padobranaca i vojne opreme. Na osnovu studije izvodljivosti razrađen je tehnički predlog na osnovu koga je vlada donela odluku 27. novembra 1967. da se počne rad na projektu aviona Iljušin Il-76. Projekt je dodeljen projektnom zavodu „Strela“ iz Moskve koji je bio u okviru vazduhoplovnog kompleksa Iljušin. Sastavni deo projektnog zadatka je bila specifikacija vojne opreme koja je namenjena za transport ovim avionom i njen što lakši utovar i istovar. Dodatni problem pri projektovanju ovog aviona je bio zahtev za poletanje i sletanje sa relativno kratkih neasfaltiranih poletno sletnih staza. Sve ovo je tražilo iznalaženje i primenu potpuno novih tehničkih rešenja u projektu aviona Il-76, što se pre svega odnosilo na:

  • visoko podignuto krilo sa podvešanim motorima i njegovu aerodinamičku konfiguraciju,
  • visok odnos potiska i težine aviona, četiri mlazna motora i kontra potisak za kočenje aviona pri sletanju,
  • visoke performanse kočionog sistema točkova glavnog stajnog trapa.

Pored ovoga, avion se morao odlikovati velikom bezbednosti leta, pouzdanosti i autonomije rada. Na avionu je primenjeno preko 200 sertifikovanih pronalazaka i više od trideset stranih patenata, tako da je ovaj avion bio različit od postojećih transportnih aviona toga vremena, kako u Sovjetskom Savezu, tako i u inostranstvu.

Prvi prototip aviona Iljušin Il-76 je poleteo 25. marta 1971. godine, a maja meseca je prikazan rukovodstvu zemlje na aerodromu Vnukovo kraj Moskve, a zatim je prikazan na međunarodnoj izložbi vazduhoplovstva i kosmonautike u Parizu. Do 21. aprila 1976. godine, napravljeno je i testirano četiri prototipa ovih aviona kada je vlada usvojila Iljušin Il-76 kao vojni transportni avion.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Iljušin Il-76 je potpuno metalne konstrukcije, visokokrilac sa četiri mlazna motora koji su postavljeni na gondolama ispod krila. Motori su opremljeni uređajima za kontra potisak (reverzibilni zalistak-kašika) koji se koriste pri kočenju aviona na pisti. Nosivost aviona je 50, novijih verzija 60 tona. Na repnom delu se nalaze vrata sa rampom za utovar ili istovar tereta, a ceo prtljažni prostor pokriven je sa dva krana za mehanizovan utovar i raspored tereta u okviru prtljažnog prostora. Prtljažni prostor je širine 3,45 a visine 3,4 m, dok je dužina prtljažnog prostora 24,5 m. U prtljažni prostor može stati 145 ili 225 (varijante Il-76M i Il-76MD sa dve palube) putnika, ili 126 padobranaca sa punom ratnom spremom. Avion ima stajni trap sistema tricikl, prednja nosna noga ima četiri točka sa gumama niskog pritiska a zadnje noge koje predstavljaju i osnovne, se nalaze ispod trupa aviona i svaka ima po 8 točkova sa niskopritisnim gumama. Avion ima ukupno 20 točkova koji mu omogućavaju bezbedno sletanje i na loše pripremljenim pistama.

Varijante aviona Il-76[uredi | uredi izvor]

Avion Iljušin Il-76 se proizvodio u fabrici aviona u Taškentu, u Uzbekistanu, u SSSR. Avion Iljušin Il-76 je pravljen pre svega kao teški transportni avion, koji se koristi i za civilne i vojne svrhe, a varijante su proistekle iz određenih namena aviona. Navode se samo osnovne verzije ovog aviona:

  • Il-76 - osnovni prvi proizvodni model aviona,
  • Il-76T - poboljšani dizajn i dodati rezervoari za gorivo,
  • Il-76TD - dalja poboljšanja u odnosu na model T,
  • Il-76M - Specijalna vojna verzija naoružana topovima,
  • Il-76MD - vojna verzija aviona Il-76TD,
  • Il-76P(TP, TDP) - protivpožarni avion,
  • Il-76PS - spasilačka verzija za potrage na moru,
  • Il-76MD - leteća bolnica,
  • Il-76LL - leteća laboratorija za ispitivanje novih motora,
  • Il-76K/MDK - avion za simuliranje bestežinskog stanja za obuku kosmonauta,
  • "976"(SKIP) - leteće komandno mesto,
  • Il-78 - modifikacija aviona Il-76MD u leteći tanker,
  • A-50 - AWAX aviona na bazi Il-76,
  • Adnan1 (Bagdad) - AWAX verzija Il-76MD za iračku armiju sa radarom Tomson,
  • Adnan2 - Adnan opcija 1 za navođenje i kontrolu aviona,
  • Il-76MD-90A - temeljna modifikacija aviona sa novim efikasnijim PS-90A-76 motorima, poznat i kao Il-476

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Iljušin Il-76 je postavio nekoliko svetskih rekorda u vazduhoplovstvu. U julu 1975. godine sa teretom od 70.121 kg dostigao je visinu od 11.875 m. Istog dana leteći po zatvorenom krugu postigao je prosečnu brzinu od 857,657 km/h, sa teretom od 70 tona na udaljenosti od 1.000 km. Tih dana Il-76 je postavio 25 različitih svetskih rekorda. Iz ovog aviona su i padobranci postavili nekoliko svetskih rekorda.

Korišćenje u svetu[uredi | uredi izvor]

Iljušin Il-76 je avion koji se koristi kako za vojne tako i za civilne potrebe. U svetu je registrovano preko 114 operatora koji koriste ove avione. Najveći vojni korisnici su Rusija, Ukrajina, Indija i Belorusija. Prvi avioni ovog tipa su isporučeni Sovjetskom vojnom vazduhoplovstvu 1974. godine, a već sledeće godine je postao glavni sovjetski strateški transportni avion. Na linije civilnog sovjetskog avio operatera, Aeroflota je uključen 1976. godine.

Između 1976 i 1991, za vreme sovjetskog angažovanja u Avganistanu, ovim avionima je napravljeno 14.700 letova, transportovano 786.200 vojnika i 315.800 tona tereta. S obzirom da su Il-76 visoko leteli, bili su van domašaja ustaničke PA (protivavionske artiljerije) zato su ustanici pokušavali da ih obore pri sletanju i poletanju raketama Stinger i Strela ili mitraljeskom vatrom velikog kalibra. Pošto je Il-76 avion veoma čvrste konstrukcije mogao je da istrpi velika oštećenja i da ostane operativan, tako da je izlazak iz stroja ovih aviona u toku avganistanskog sukoba bio veoma mali. Oslanjajući se na ova iskustva, kada su SAD napale Avganistan, njihovi kanadski saveznici su najveći deo opreme iz Kanade za Avganistan transportovale avionima Iljušin Il-76, civilnih avio-prevoznika. Avion je korišćen i za ekstremno teške metereološke uslove kao što su letovi na Arktik i Antarktik. Jedan od ovih aviona je baziran u Argentini baš za ove potrebe.

Varijanta aviona Iljušin Il-76 napravljena kao avio tanker nosi oznaku Il-78 i proizvedeno ih je u 50 primeraka. Sovjetski AWACS je napravljen na avionu Iljušin Il-76 i nosi oznaku Berijev A-50. Ovaj avion je napravljen u 25 primeraka i pored Ruskog vojnog vazduhoplovstva koristi se još u oružanim snagama: Kine, Indije i Irana. Sličan avion na Iljušin Il-76 osnovi ali sa francuskim radarom bio je napravljen za Iračko ratno vazduhoplovstvo (2 primerka).

Avione Iljušin Il-76 često koristi UN za dostavu humanitarne pomoći širom sveta. Veoma uspešan „vodeni bombarder“ Iljušin Il-76P se širom sveta koristi kao protivpožarni avion, a dokaz je i to da i SAD koriste usluge ovakva dva aviona.

Korišćenje kod nas[uredi | uredi izvor]

Od avio-kompanija u Srbiji ove avione koristi Kosmas er i Er Tomisko. Kompanija Kosmas er je registrovala 2004. godine jedan avion Iljušin Il-76TD a zbog naraslog obima poslovanja u toku 2005. godine uzima u zakup još dva aviona istog tipa. Kompanija Er Tomisko je 2006. godine registrovala jedan avion Iljušin Il-76TD. Iako su obe kompanije uspešno poslovale i ostvarile znatne sate naleta bez ikakvih prijava, pošto je Srbija prihvatila evropske standarde koji se odnose na oblast održavanja letelica 2007, iste godine su im ukinuta uverenja o sposobnosti za obavljanje javnog avio-prevoza pa su ove firme svoje avione preregistrovale u drugim zemljama koje nemaju ograničenja za korišćenje ruskih aviona[2].

Jedan avion Iljušin Il-76P za protivpožarna dejstva Ministarstva za vanredne situacije Rusije je povremeno baziran na aerodromu Konstantin Veliki u Nišu odakle je učestvovao u gašenju požara na teritorijama Srbije, Bugarske i Grčke u toku 2008. i 2009. godine, gde je pokazao svu svoju efikasnost.

Zemlje koje koriste ili su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Korišćenje aviona Iljušin Il-76 u svetu

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Motori aviona Iljušin Il-76MD
    Motori aviona Iljušin Il-76MD
  • Unutrašnji izgled aviona Iljušin Il-76MD
    Unutrašnji izgled aviona Iljušin Il-76MD
  • Komandna tabla Il-76MD
    Komandna tabla Il-76MD
  • Stakleni nos Iljušin Il-76
    Stakleni nos Iljušin Il-76
  • Avion Iljušin Il-76MD sleće
    Avion Iljušin Il-76MD sleće
  • Vazdušni desant
    Vazdušni desant

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Il-76MD-90A Millitary Russia
  2. ^ Janić, Čedomir (2007). Godišnjak srpskog vazduhoplovstva 2007. godine (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISSN 1820-9122. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Janić, Čedomir (2007). Godišnjak srpskog vazduhoplovstva 2007. godine (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISSN 1820-9122. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy.; i Sergey (2004). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955. (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey Aerospace. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997). „Ilyushin Il-76”. The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. str. 535. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). „Ilyushin Il-76 "Candid", Ilyushin Il-78 "Midas"”. The Encyclopedia of Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. str. 211—212. 
  • Guston, Bill (1995). „Ilyushin Il-76 "Candid", Il-78 "Midas", and A-40 "Mainstay"”. The Encyclopedia of Modern Warplanes (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. str. 141. 
  • Rendall, David (1999). „Ilyushin Il-76 Candid”. Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. str. 153. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). „Ilyushin Il-76(NATO name Candid),Ilyushin Il-78 and Il-76M(NATO name Midas)”. Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. str. 227—229. 
  • Taylor, Michael (1999). „Ilyushin Il-76(NATO name Candid), and Il-84, Il-78(NATO name Midas)”. Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. str. 209—211. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Iljušin Il-76 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иљушин_Ил-76&oldid=27549994”