Краткопрсти кобац
| Kratkoprsti kobac | |
|---|---|
| |
| Kratkoprsti kobac (Accipiter brevipes) | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | Životinje (Animalia)
|
| Tip: | Hordati (Chordata)
|
| Klasa: | Ptice (Aves)
|
| Red: | |
| Porodica: | Jastrebovi (Accipitridae)
|
| Rod: | Kobac (Accipiter)
|
| Vrsta: | A. brevipes
|
| Binomno ime | |
| Accipiter brevipes (Severtsov, 1850)
| |
| |
| Rasprostranjenost vrste: u vreme gnežđenja u prolazu van sezone gnežđenja
| |
Kratkoprsti kobac (lat. Accipiter brevipes) je ptica iz reda orlova i jastrebova (Accipitriformes) i porodice jastrebova (Accipitridae).
Opis[uredi | uredi izvor]
Ovo je malena ptica grabljivica dužine 30-37 cm, s rasponom krila od 63-76 cm. Ima kratka zaobljena krila i dug rep, što je prilagođeno letu kroz šumu. Sličan je jastrebu, ali kraći rep i oštra krila ga čine sličnijim sokolu. Ženka je veća od mužjaka, ali razlika između polova nije tako upečatljiva kao kod jastreba. Mužjak je odozgo plavosive boje, sa tamnim vrhovima krila i crvenkastim prugama odozdo. Ženka je odozgo sive boje sa nešto tamnijim vrhovima krila. Odozdo ima crvenkaste pruge, a može imati i tamnu liniju na vratu. Mladunci su tamnosmeđi odozgo i imaju gaće sa tamnim prugama. Ima tamnu liniju na vratu. Oglašavaju se sa oštrim „ki-vik“.
Ishrana[uredi | uredi izvor]
Hrane se malenim pticama, insektima i gušterima u šumama, oslanjajući se na iznenađenje u lovu.
Rasprostranjenje[uredi | uredi izvor]
Kratkoprsti kopci nastanjuju Grčku i Balkan istočno do juga Rusije. Selice su, i zimuju od Egipta do jugozapadnog Irana. Sele se u velikim jatima, za razliku od rasprostranjenijeg jastreba.
Vrsta je prisutna u Azerbejdžanu, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Gruziji, Grčkoj, Egiptu, Etiopiji, Iraku, Iranu, Jemenu, Jermeniji, Jordanu, Kazahstanu, Kipru, Libanu, Mađarskoj, Makedoniji, Moldaviji, Rumuniji, Rusiji, Siriji, Srbiji, Sudanu, Tunisu, Turskoj, Ukrajini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Džibutiju i Španiji.[2]
Vrsta je povremeno prisutna, ili je migratorna vrsta u Austriji, Bahreinu, DR Kongu, Italiji, Kamerunu, Keniji, Kuvajtu, Nigeru, Poljskoj, Saudijskoj Arabiji, Sloveniji, Tanzaniji, Uzbekistanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Češkoj.[2]
Stanište i razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Gnezde se na drveću i grade novo gnezdo, obloženo lišćem, svake godine [2]. Period nošenja jaja traje od maja do kraja juna. Ženka iznese 3-5 jaja.
Ugroženost[uredi | uredi izvor]
Ova vrsta nije globalno ugrožena, i navedena je kao poslednja briga jer ima široko rasprostranjenje.[2]
U Srbiji se smatra gnezdaricom ali je veličina populacije nepoznata zbog tajanstvenog načina života. Procenjena veličina populacije je od 20-30 parova, iako skoro nije pronađen ni jedan potvrđeni gnezdeći par.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Accipiter brevipes Baza podataka uključuje i dokaze o riziku ugroženosti. (jezik: engleski)
- ^ a b v g Crvena lista (jezik: engleski)
- ^ Ptice Srbije: Procena veličina populacija i trendovi gnezdarica 2008-2013. Novi Sad: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. 2015. str. 58. ISBN 978-86-80728-00-1.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ptice Srbije: Procena veličina populacija i trendovi gnezdarica 2008-2013. Novi Sad: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. 2015. str. 58. ISBN 978-86-80728-00-1.
