Pređi na sadržaj

Obala Svahili

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Obala svahili (svah. Pwani ya Waswahili) je obalno područje Indijskog okeana u istočnoj Africi naseljeno narodom Svahili. Uključuje Sofalu (koja se nalazi u Mozambiku ); Mombasa, Gede, ostrvo Pate, Lamu i Malindi (u Keniji ); Dar es Salam i Kilva (u Tanzaniji).[1] Pored toga, nekoliko priobalnih ostrva je uključeno u obalu Svahili, kao na primer Zanzibar i Komori.

Oblasti onoga što se danas smatra obalom Svahili su istorijski bile poznate kao Azanija ili Zingion u grčko-rimsko doba, i kao Zanj ili Zinj u bliskoistočnoj, indijskoj i kineskoj književnosti od 7. do 14. veka.[2][3] Reč Svahili na arapskom znači ljudi sa obala i izvedena je od reči sawahil (obala).[4]

Narod Svahili i sama kultura formirani su od različite mešavine afričkog i arapskog porekla.[5]

Svahili su bili trgovci i trgovci i lako su apsorbovali uticaje drugih kultura.[6]

Istorijski dokumenti uključujući Periplus Eritrejskog mora i dela Ibn Batute opisuju društvo, kulturu i ekonomiju Svahili obale u različitim periodima istorije. Obala Svahili ima posebnu kulturu, demografiju, religiju i geografiju, i kao rezultat toga — zajedno sa drugim faktorima, uključujući ekonomske — u regionu postoji rastući secesionizam.[7]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Trgovina robljem[uredi | uredi izvor]

Procenjuje se da je između 1450. i 1900. godine nove ere, čak 17 miliona ljudi prodato u ropstvo iz Evrope, Afrike i Azije i prevezeno od strane azijskih trgovaca robljem kroz Sredozemno more, Put svile, Indijski okean, Crveno more i pustinju Saharu . na udaljene lokacije. Čak 5 miliona njih je možda došlo iz Afrike, iako bi većina bila iz zapadne Afrike, a ne iz istočne Afrike.[8] Pre 18. veka, trgovina robljem na istočnoafričkoj obali bila je prilično mala. Žene i deca su bili preferirani jer su glavne uloge porobljenih osoba u azijskom svetu bile kućne sluge i konkubine. Većina porobljenih bi bila apsorbovana u svahili domaćinstva. Deca porobljenih konkubina rođena su kao slobodni članovi očeve loze bez razlike, a oslobađanje je bilo uobičajen čin pobožnosti za starije muslimane.[9][10] Niz ustanaka robova dogodio se između 869. i 883. godine nove ere u Basri, gradu u današnjem Iraku, koji se naziva Zandž pobuna. Porobljeni Zanj su verovatno bili transportovani iz južnijih oblasti istočne Afrike.[11] Ustanak je narastao na više od 500.000 robova i slobodnih ljudi, koji su korišćeni u teškim poljoprivrednim poslovima.[12] Pobuna Zanj je bila gerilski rat koji su pokrenuli robovi protiv Abasida. Pobuna je trajala 14 godina. Robovi sa brojem od 15.000 napadali bi gradove, oslobađali robove i oduzimali oružje i hranu. Ove pobune su u velikoj meri destabilizovale primat koji su Abasidi imali nad robovima. Tokom pobune, robovi su, pod vođstvom Alija ibn Muhameda, zauzeli Basru i čak zapretili da će upasti u prestonicu Bagdad.[13] Ogromna većina pobunjenika robova bili su Crni Afrikanci, a pobune Zandža u 9. veku u Iraku su jedan od najboljih dokaza o tome da je veliki broj ljudi prodat u ropstvo iz istočne Afrike. Kao rezultat ovog ustanka, Abasidski kalifat je uglavnom odustao od masovnog uvoza robova iz istočne Afrike.[14]

Kovani novac[uredi | uredi izvor]

Na obali Svahili, kovanje novčića može biti povezano sa povećanjem trgovine u Indijskom okeanu.[15] Najraniji novčići imaju mnogo sličnosti sa novčićima iz Sinda . Neki procenjuju da su novčići kovani na obali Svahili još od sredine 9. veka do kraja 15. veka naše ere.[15] Izrada kovanog novca je na ovim prostorima otpočela relativno kasno, a mnoge druge kulture su počele da prave novčiće nekoliko vekova ranije. Postoje arheološki zapisi o stranim novčićima koji se koriste u ovoj oblasti, ali je nekoliko novčića stranog porekla iskopano. Ranije se verovalo da su novčići sa obale Svahili persijskog porekla, ali sada se priznaje da su to u stvari autohtoni novčići.[15] Novčići pronađeni na obali imaju samo natpise na arapskom jeziku, a ne na svahiliju. Kovanice iz ovog regiona mogu se svrstati u pet kategorija: Shanga srebro, Tanzanijsko srebro, Kilva bakar, Kilva zlato i Zanzibar bakar. Srebro se ne nalazi lokalno na svahili obali, pa je metal morao da se uveze.[15]

Kultura[uredi | uredi izvor]

Kultura obale Svahili imala je jedinstvene karakteristike proizašle iz raznolikosti njenih osnivača. Obala Svahili je u suštini bila urbana civilizacija koja se vrtela oko trgovinskih aktivnosti.[16] Nekoliko pojedinaca na obali Svahili bili su bogati i činili su elitnu, vladajuću klasu. Ove elitne porodice bile su instrumentalne u oblikovanju urbanog života na svahiliju uspostavljanjem muslimanskog porekla, prihvatanjem islama, finansiranjem džamija u regionu, podsticanjem trgovine i praktikovanjem izolacije žena. Većina ljudi na obali Svahili bila je manje bogata i bavila se poslovima kao što su činovnici, zanatlije, mornari i zanatlije. [16] Svahili kultura je pretežno islamska po religiji. Arheološki zapisi pokazuju da su džamije u gradovima svahili izgrađene još u osmom veku nove ere. Otkrivena su i muslimanska groblja slične starosti.[17] Uprkos tome što je bila pretežno muslimanska, kultura je bila izrazito afrička, na šta ukazuje upotreba jezika svahili. Ovaj jezik je bio uglavnom afrički, a karakteriše ga mnogo arapskih i persijskih reči. Bez obzira na njihov ekonomski status, Svahili su povukli jasnu razliku između njih i ljudi iz unutrašnjosti kontinenta koje su smatrali nekulturnim. Ova razlika je bila važna u prodaji u ropstvo Afrikanaca iz susednih, nemuslimanskih zajednica.[17]

Ribe i školjke su uobičajene u hrani svahili obale zbog blizine obale.[18] Pored toga, često se koriste kokosi i mnogi različiti začini, kao i tropsko voće. Arapski uticaj se može videti u malim šoljicama kafe koje su dostupne u okolini i slatkom mesu koje se može probati. Arapski uticaj se takođe vidi u svahili jeziku, arhitekturi i dizajnu čamaca, uključujući hranu kao što je gore pomenuto.[19]

Jezik[uredi | uredi izvor]

Svahili je lingua franca istočne Afrike i nacionalni jezik Kenije i Tanzanije pored toga što je jedan od jezika Afričke unije.[20][21] Procene o broju govornika se veoma razlikuju, ali obično su oko 50, 80 i 100 miliona ljudi.[22] Svahili je Bantu jezik sa jakim uticajem arapskog, a sama reč svahili potiče od arapske reči sahil, što znači obala; Svahili što znači „ljudi na obali“.[20][23] Neki smatraju da je svahili u potpunosti bantu jezik sa samo nekoliko arapskih pozajmljenica, dok drugi sugerišu da su se bantu i arapski pomešali u svahili.[23] Pretpostavlja se da je mešanje jezika bilo olakšano mešovitim brakovima između starosedelaca i Arapa pored opštih interakcija.[23] Najverovatnije je svahili postojao u nekom obliku pre kontakta sa Arapima, ali je tada bio pod velikim uticajem. Sintaksa svahili je veoma slična onoj drugih bantu jezika jer, kao i drugi bantu jezici, svahili ima pet samoglasnika (a,e,i,o,u).[23]

Religija[uredi | uredi izvor]

Kuće su često ukrašene rezbarenim okvirima vrata

Primarna religija svahili obale je islam.[24][25] U početku su se neortodoksni muslimani koji su bežali od progona u svojim domovinama možda naselili u regionu, ali je verovatno da je religija zavladala preko arapskih trgovaca.[24] Većina muslimana na obali Svahili su suniti, ali mnogi ljudi nastavljaju neislamske tradicije.[24] Na primer, duhovi koji donose bolest i nesreću se umiruju i ljudi se sahranjuju sa vrednim stvarima. Osim toga, učiteljima islama je dozvoljeno da postanu lekari; da su lekari praksa preneta iz lokalnih plemenskih religija.[24][25] Muškarci nose zaštitne amajlije sa stihovima iz Kurana.[25] Istoričar P. Kertis je o islamu i svahili obali rekao: „Muslimanska religija je na kraju postala jedan od centralnih elemenata svahili identiteta“.[24]

Arhitektura[uredi | uredi izvor]

Najranije poznate džamije na obali Svahili izgrađene su od drveta i datiraju iz 9. veka nove ere.[26] Svahili džamije su obično manje nego drugde u muslimanskom svetu i imaju malo ukrasa.[26] Pored toga, one obično nemaju minarete ili unutrašnja dvorišta.[26] Kuće za stanovanje su obično bile građene od cigli od blata i bile su uglavnom visoke jednospratne.[26] Često su imali dve dugačke i uske sobe.[26] Unutrašnji deo kuće je često ukrašen rezbarenim okvirima oko vrata i prozorskim rešetkama. Veće kuće ponekad imaju bašte i voćnjake.[26] Kuće su građene blizu jedna drugoj, što je rezultiralo krivudavim uskim ulicama.[26]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kemezis, K., 2010. East African City States (1000-1500). Blackpast.org. Available at: <https://www.blackpast.org/global-african-history/east-african-city-states/> [Accessed 23 April 2020].
  2. ^ Felix A. Chami, "Kaole and the Swahili World," in Southern Africa and the Swahili World (2002), 6.
  3. ^ Lodhi, Abdulaziz (2000). Oriental Influences in Swahili: A Study in Language and Culture Contacts. Acta Universitatis Gothoburgensis. str. 72—84. ISBN 978-9173463775. 
  4. ^ „Swahili Coast”. World History Encyclopedia. Pristupljeno 2019-11-14. 
  5. ^ „Swahili Coast”. World History Encyclopedia. Pristupljeno 2019-11-14. 
  6. ^ Kilwa Kisiwani, Tanzania (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2019-10-30 
  7. ^ "Contagion of discontent: Muslim extremism spreads down east Africa coastline," The Economist (3 November 2012)
  8. ^ „Focus on the slave trade”. BBC. 3. 9. 2001. Arhivirano iz originala 25. 5. 2017. g. 
  9. ^ Suzuki, Hideaki. Slave Trade Profiteers In the Western Indian Ocean: Suppression and Resistance In the Nineteenth Century. 1st ed. 2017. Cham: Springer International Publishing, 2017.
  10. ^ Alpers, Edward A. The Indian Ocean In World History. New York, NY: Oxford University Press, 2014.
  11. ^ Rodriguez, Junius P. (2007). Encyclopedia of Slave Resistance and Rebellion, Volume 2. Greenwood Publishing Group. str. 585. ISBN 978-0313332739. 
  12. ^ „Islam, From Arab To Islamic Empire: The Early Abbasid Era”. History-world.org. Arhivirano iz originala 2012-10-11. g. Pristupljeno 2016-03-23. 
  13. ^ Berger, Eugene, et al. World History: Cultures, States, and Societies to 1500. University of North Georgia Press, 2016.
  14. ^ Asquith, Christina. „Revisiting the Zanj and Re-Visioning Revolt: Complexities of the Zanj Conflict – 868-883 Ad – slave revolt in Iraq”. Arhivirano iz originala 2016-03-06. g. 
  15. ^ a b v g Perkins, John (2015-12-25). „The Indian Ocean and Swahili Coast coins, international networks and local developments”. Afriques. Débats, Méthodes et Terrains d'Histoire (na jeziku: engleski) (6). ISSN 2108-6796. doi:10.4000/afriques.1769 Slobodan pristup. 
  16. ^ a b LaViolette, Adria. Swahili Coast, In: Encyclopedia of Archaeology, ed. by Deborah M. Pearsall. (2008): 19-21. New York, NY: Academic Press.
  17. ^ a b Berger, Eugene, et al. World History: Cultures, States, and Societies to 1500. University of North Georgia Press, 2016.
  18. ^ „dishes”. www.mwambao.com. Pristupljeno 2019-10-31. 
  19. ^ „AFRICA - Explore the Regions - Swahili Coast”. www.thirteen.org. Pristupljeno 2019-10-31. 
  20. ^ a b „Swahili Coast”. World History Encyclopedia. Pristupljeno 2019-11-14. 
  21. ^ „Development and Promotion of Extractive Industries and Mineral Value Addition”. East African Community. 
  22. ^ „HOME – Home”. Swahililanguage.stanford.edu. Pristupljeno 19. 7. 2016. „After Arabic, Swahili is the most widely used African language but the number of its speakers is another area in which there is little agreement. The most commonly mentioned numbers are 50, 80, and 100 million people. [...] The number of its native speakers has been placed at just under 2 million.” 
  23. ^ a b v g „History and Origin of Swahili”. www.swahilihub.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2016-06-21. g. Pristupljeno 2019-10-31. 
  24. ^ a b v g d „Swahili Coast”. World History Encyclopedia. Pristupljeno 2019-11-14. 
  25. ^ a b v „Swahili - Art & Life in Africa - The University of Iowa Museum of Art”. africa.uima.uiowa.edu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-10-31. 
  26. ^ a b v g d đ e „Swahili Coast”. World History Encyclopedia. Pristupljeno 2019-11-14. 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Обала_Свахили&oldid=26476873”