Обала Свахили

С Википедије, слободне енциклопедије

Обала свахили (свах. Pwani ya Waswahili) је обално подручје Индијског океана у источној Африци насељено народом Свахили. Укључује Софалу (која се налази у Мозамбику ); Момбаса, Геде, острво Пате, Ламу и Малинди (у Кенији ); Дар ес Салам и Килва (у Танзанији).[1] Поред тога, неколико приобалних острва је укључено у обалу Свахили, као на пример Занзибар и Комори.

Области онога што се данас сматра обалом Свахили су историјски биле познате као Азанија или Зингион у грчко-римско доба, и као Зањ или Зињ у блискоисточној, индијској и кинеској књижевности од 7. до 14. века.[2][3] Реч Свахили на арапском значи људи са обала и изведена је од речи sawahil (обала).[4]

Народ Свахили и сама култура формирани су од различите мешавине афричког и арапског порекла.[5]

Свахили су били трговци и трговци и лако су апсорбовали утицаје других култура.[6]

Историјски документи укључујући Периплус Еритрејског мора и дела Ибн Батуте описују друштво, културу и економију Свахили обале у различитим периодима историје. Обала Свахили има посебну културу, демографију, религију и географију, и као резултат тога — заједно са другим факторима, укључујући економске — у региону постоји растући сецесионизам.[7]

Историја[уреди | уреди извор]

Трговина робљем[уреди | уреди извор]

Процењује се да је између 1450. и 1900. године нове ере, чак 17 милиона људи продато у ропство из Европе, Африке и Азије и превезено од стране азијских трговаца робљем кроз Средоземно море, Пут свиле, Индијски океан, Црвено море и пустињу Сахару . на удаљене локације. Чак 5 милиона њих је можда дошло из Африке, иако би већина била из западне Африке, а не из источне Африке.[8] Пре 18. века, трговина робљем на источноафричкој обали била је прилично мала. Жене и деца су били преферирани јер су главне улоге поробљених особа у азијском свету биле кућне слуге и конкубине. Већина поробљених би била апсорбована у свахили домаћинства. Деца поробљених конкубина рођена су као слободни чланови очеве лозе без разлике, а ослобађање је било уобичајен чин побожности за старије муслимане.[9][10] Низ устанака робова догодио се између 869. и 883. године нове ере у Басри, граду у данашњем Ираку, који се назива Занџ побуна. Поробљени Зањ су вероватно били транспортовани из јужнијих области источне Африке.[11] Устанак је нарастао на више од 500.000 робова и слободних људи, који су коришћени у тешким пољопривредним пословима.[12] Побуна Зањ је била герилски рат који су покренули робови против Абасида. Побуна је трајала 14 година. Робови са бројем од 15.000 нападали би градове, ослобађали робове и одузимали оружје и храну. Ове побуне су у великој мери дестабилизовале примат који су Абасиди имали над робовима. Током побуне, робови су, под вођством Алија ибн Мухамеда, заузели Басру и чак запретили да ће упасти у престоницу Багдад.[13] Огромна већина побуњеника робова били су Црни Африканци, а побуне Занџа у 9. веку у Ираку су један од најбољих доказа о томе да је велики број људи продат у ропство из источне Африке. Као резултат овог устанка, Абасидски калифат је углавном одустао од масовног увоза робова из источне Африке.[14]

Ковани новац[уреди | уреди извор]

На обали Свахили, ковање новчића може бити повезано са повећањем трговине у Индијском океану.[15] Најранији новчићи имају много сличности са новчићима из Синда . Неки процењују да су новчићи ковани на обали Свахили још од средине 9. века до краја 15. века наше ере.[15] Израда кованог новца је на овим просторима отпочела релативно касно, а многе друге културе су почеле да праве новчиће неколико векова раније. Постоје археолошки записи о страним новчићима који се користе у овој области, али је неколико новчића страног порекла ископано. Раније се веровало да су новчићи са обале Свахили персијског порекла, али сада се признаје да су то у ствари аутохтони новчићи.[15] Новчићи пронађени на обали имају само натписе на арапском језику, а не на свахилију. Кованице из овог региона могу се сврстати у пет категорија: Сханга сребро, Танзанијско сребро, Килва бакар, Килва злато и Занзибар бакар. Сребро се не налази локално на свахили обали, па је метал морао да се увезе.[15]

Култура[уреди | уреди извор]

Култура обале Свахили имала је јединствене карактеристике произашле из разноликости њених оснивача. Обала Свахили је у суштини била урбана цивилизација која се вртела око трговинских активности.[16] Неколико појединаца на обали Свахили били су богати и чинили су елитну, владајућу класу. Ове елитне породице биле су инструменталне у обликовању урбаног живота на свахилију успостављањем муслиманског порекла, прихватањем ислама, финансирањем џамија у региону, подстицањем трговине и практиковањем изолације жена. Већина људи на обали Свахили била је мање богата и бавила се пословима као што су чиновници, занатлије, морнари и занатлије. [16] Свахили култура је претежно исламска по религији. Археолошки записи показују да су џамије у градовима свахили изграђене још у осмом веку нове ере. Откривена су и муслиманска гробља сличне старости.[17] Упркос томе што је била претежно муслиманска, култура је била изразито афричка, на шта указује употреба језика свахили. Овај језик је био углавном афрички, а карактерише га много арапских и персијских речи. Без обзира на њихов економски статус, Свахили су повукли јасну разлику између њих и људи из унутрашњости континента које су сматрали некултурним. Ова разлика је била важна у продаји у ропство Африканаца из суседних, немуслиманских заједница.[17]

Рибе и шкољке су уобичајене у храни свахили обале због близине обале.[18] Поред тога, често се користе кокоси и многи различити зачини, као и тропско воће. Арапски утицај се може видети у малим шољицама кафе које су доступне у околини и слатком месу које се може пробати. Арапски утицај се такође види у свахили језику, архитектури и дизајну чамаца, укључујући храну као што је горе поменуто.[19]

Језик[уреди | уреди извор]

Свахили је lingua franca источне Африке и национални језик Кеније и Танзаније поред тога што је један од језика Афричке уније.[20][21] Процене о броју говорника се веома разликују, али обично су око 50, 80 и 100 милиона људи.[22] Свахили је Банту језик са јаким утицајем арапског, а сама реч свахили потиче од арапске речи сахил, што значи обала; Свахили што значи „људи на обали“.[20][23] Неки сматрају да је свахили у потпуности банту језик са само неколико арапских позајмљеница, док други сугеришу да су се банту и арапски помешали у свахили.[23] Претпоставља се да је мешање језика било олакшано мешовитим браковима између староседелаца и Арапа поред општих интеракција.[23] Највероватније је свахили постојао у неком облику пре контакта са Арапима, али је тада био под великим утицајем. Синтакса свахили је веома слична оној других банту језика јер, као и други банту језици, свахили има пет самогласника (а,е,и,о,у).[23]

Религија[уреди | уреди извор]

Куће су често украшене резбареним оквирима врата

Примарна религија свахили обале је ислам.[24][25] У почетку су се неортодоксни муслимани који су бежали од прогона у својим домовинама можда населили у региону, али је вероватно да је религија завладала преко арапских трговаца.[24] Већина муслимана на обали Свахили су сунити, али многи људи настављају неисламске традиције.[24] На пример, духови који доносе болест и несрећу се умирују и људи се сахрањују са вредним стварима. Осим тога, учитељима ислама је дозвољено да постану лекари; да су лекари пракса пренета из локалних племенских религија.[24][25] Мушкарци носе заштитне амајлије са стиховима из Курана.[25] Историчар П. Кертис је о исламу и свахили обали рекао: „Муслиманска религија је на крају постала један од централних елемената свахили идентитета“.[24]

Архитектура[уреди | уреди извор]

Најраније познате џамије на обали Свахили изграђене су од дрвета и датирају из 9. века нове ере.[26] Свахили џамије су обично мање него другде у муслиманском свету и имају мало украса.[26] Поред тога, оне обично немају минарете или унутрашња дворишта.[26] Куће за становање су обично биле грађене од цигли од блата и биле су углавном високе једноспратне.[26] Често су имали две дугачке и уске собе.[26] Унутрашњи део куће је често украшен резбареним оквирима око врата и прозорским решеткама. Веће куће понекад имају баште и воћњаке.[26] Куће су грађене близу једна другој, што је резултирало кривудавим уским улицама.[26]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kemezis, K., 2010. East African City States (1000-1500). Blackpast.org. Available at: <https://www.blackpast.org/global-african-history/east-african-city-states/> [Accessed 23 April 2020].
  2. ^ Felix A. Chami, "Kaole and the Swahili World," in Southern Africa and the Swahili World (2002), 6.
  3. ^ Lodhi, Abdulaziz (2000). Oriental Influences in Swahili: A Study in Language and Culture Contacts. Acta Universitatis Gothoburgensis. стр. 72—84. ISBN 978-9173463775. 
  4. ^ „Swahili Coast”. World History Encyclopedia. Приступљено 2019-11-14. 
  5. ^ „Swahili Coast”. World History Encyclopedia. Приступљено 2019-11-14. 
  6. ^ Kilwa Kisiwani, Tanzania (на језику: енглески), Приступљено 2019-10-30 
  7. ^ "Contagion of discontent: Muslim extremism spreads down east Africa coastline," The Economist (3 November 2012)
  8. ^ „Focus on the slave trade”. BBC. 3. 9. 2001. Архивирано из оригинала 25. 5. 2017. г. 
  9. ^ Suzuki, Hideaki. Slave Trade Profiteers In the Western Indian Ocean: Suppression and Resistance In the Nineteenth Century. 1st ed. 2017. Cham: Springer International Publishing, 2017.
  10. ^ Alpers, Edward A. The Indian Ocean In World History. New York, NY: Oxford University Press, 2014.
  11. ^ Rodriguez, Junius P. (2007). Encyclopedia of Slave Resistance and Rebellion, Volume 2. Greenwood Publishing Group. стр. 585. ISBN 978-0313332739. 
  12. ^ „Islam, From Arab To Islamic Empire: The Early Abbasid Era”. History-world.org. Архивирано из оригинала 2012-10-11. г. Приступљено 2016-03-23. 
  13. ^ Berger, Eugene, et al. World History: Cultures, States, and Societies to 1500. University of North Georgia Press, 2016.
  14. ^ Asquith, Christina. „Revisiting the Zanj and Re-Visioning Revolt: Complexities of the Zanj Conflict – 868-883 Ad – slave revolt in Iraq”. Архивирано из оригинала 2016-03-06. г. 
  15. ^ а б в г Perkins, John (2015-12-25). „The Indian Ocean and Swahili Coast coins, international networks and local developments”. Afriques. Débats, Méthodes et Terrains d'Histoire (на језику: енглески) (6). ISSN 2108-6796. doi:10.4000/afriques.1769 Слободан приступ. 
  16. ^ а б LaViolette, Adria. Swahili Coast, In: Encyclopedia of Archaeology, ed. by Deborah M. Pearsall. (2008): 19-21. New York, NY: Academic Press.
  17. ^ а б Berger, Eugene, et al. World History: Cultures, States, and Societies to 1500. University of North Georgia Press, 2016.
  18. ^ „dishes”. www.mwambao.com. Приступљено 2019-10-31. 
  19. ^ „AFRICA - Explore the Regions - Swahili Coast”. www.thirteen.org. Приступљено 2019-10-31. 
  20. ^ а б „Swahili Coast”. World History Encyclopedia. Приступљено 2019-11-14. 
  21. ^ „Development and Promotion of Extractive Industries and Mineral Value Addition”. East African Community. 
  22. ^ „HOME – Home”. Swahililanguage.stanford.edu. Приступљено 19. 7. 2016. „After Arabic, Swahili is the most widely used African language but the number of its speakers is another area in which there is little agreement. The most commonly mentioned numbers are 50, 80, and 100 million people. [...] The number of its native speakers has been placed at just under 2 million.” 
  23. ^ а б в г „History and Origin of Swahili”. www.swahilihub.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2016-06-21. г. Приступљено 2019-10-31. 
  24. ^ а б в г д „Swahili Coast”. World History Encyclopedia. Приступљено 2019-11-14. 
  25. ^ а б в „Swahili - Art & Life in Africa - The University of Iowa Museum of Art”. africa.uima.uiowa.edu (на језику: енглески). Приступљено 2019-10-31. 
  26. ^ а б в г д ђ е „Swahili Coast”. World History Encyclopedia. Приступљено 2019-11-14. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Обала_Свахили&oldid=26476873”