Pešterska visoravan

Pešterska visoravan
Geografske karakteristike
Najviša tačka	Kuljarski vrh
Ndm. visina	1492 m
Koordinate	43° 03′ 04″ S; 20° 03′ 21″ I
Geografija
Pešterska visoravan
Države	Srbija

Pešterska visoravan (poznata i samo kao Pešter) je kraška visoravan (nadmorska visina od 1150-1250m) u jugozapadnoj Srbiji, jugoistočno od Sjenice, a severozapadno od Tutina. Pešterska visoravan je izvorište treseta koji svojim bio-potencijalom spada u najkvalitetniji treset, kako u Evropi, tako i u svetu. Bogata je suvatima za ispašu ovaca (kraj je poznat po proizvodima koji dolaze od peštersko-sjeničkih ovaca ili peštersko-tutinskih ovaca , poput pešterskog sira). Pešterska visoravan sadrži i Peštersko polje (nadmorska visina od 1150m), površine od 63 km². Pešterska visoravan sadrži mnoge ponornice, od kojih je najveća Borovštica. Stanovništvo čine Bošnjaci i Srbi, a ima i nešto Albanaca na krajnjem istoku oblasti (prema Kosmetu).

Arheolozi Muzeja Ras su 2013. pronašli ostatke staroslovenskih hramova na pešterskoj visoravni.

Galerija

• 
  Krave na Pešteri
• 
• 
• 
• 
• 

Vidi još

• Zlatiborski okrug
• Raški okrug
• Raška oblast

Literatura

• Mala enciklopedija Prosveta (3 izd.). Beograd: Prosveta. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
• Marković, Jovan Đ. (1990). Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-86-01-02651-3. 
• Selimović, Salih (1999). „Klimente i Kuči na Pešterskoj visoravni”. Novopazarski zbornik. 23: 209—222. Arhivirano iz originala 10. 06. 2020. g. Pristupljeno 05. 03. 2019. 
• Selimović, Salih (2002). „Hrišćanske tradicije kod muslimana na sjeničko-pešterskoj visoravni”. Novopazarski zbornik. 26: 135—147. Arhivirano iz originala 28. 04. 2020. g. Pristupljeno 05. 03. 2019. 
• Selimović, Salih (2004). „Vožd Karađorđe na sjeničko-pešterskoj visoravni 1809. godine”. Prvi srpski ustanak i Raška oblast: Zbornik radova. Prijepolje: Mileševski kulturni klub Sveti Sava. str. 28—39. 
• Selimović, Salih (2006). „Ostaci hrišćanskih tradicija kod muslimana u srednjem Polimlju, Bihoru i na Pešterskoj visoravni”. Glasnik Zavičajnog muzeja - Pljevlja. 5: 163—186. 
• Selimović, Salih (2014). „Ratna i druga zbivanja na Sjeničko-pešterskoj visoravni u Prvom svetskom ratu: Prilog proučavanju”. Istorijska baština. 23: 111—126. 
• Selimović, Salih (2015). „Dvoverje kod muslimana u Polimlju, Bihoru i na Sjeničko-pešterskoj visoravni”. Mileševski zapisi. 10 (2014): 225—237. 
• Selimović, Salih (2016). „Ostaci nekih hrišćanskih tradicija kod muslimana u Srednjem Polimlju, Bihoru i na Peštarskoj visoravni”. Srpska slobodarska misao. 17 (100): 61—80. 
• Selimović, Salih (2017). „Sjeničko-pešterski kraj u toku balkanskih ratova”. Užički kraj i Stari Vlah u balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine: Zbornik radova. Užice: Gradski odbor potomaka ratnika 1804-1918. str. 81—90. 
• Selimović, Salih (2017). „Karakteristike porekla, migracionih i demografskih procesa na sjeničko-pešterskoj visoravni”. Zbornik Matice srpske za društvene nauke. 68 (163): 430—445. 
• Selimović, Salih (2017). Prezimena i njihovo poreklo na Sjeničko-pešterskoj visoravni. Užice: Grafičar. 
• Selimović, Salih (2018). „Neke karakteristike naseljavanja Pešterske visoravni u 18. veku”. Naučni skup "Akademik Petar Vlahović". Rača: Centar za mitološke studije Srbije. str. 237—253. 
• Selimović, Salih (2018). „Karakteristike migracionih i demografskih kretanja na Sjeničko-pešterskoj visoravni tokom 19. i do početka 21. veka”. Užički zbornik. 42: 177—199. 

Spoljašnje veze

• Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju - Srbija plus
• Putopis sa Pešterske visoravni, Zoran Šaponjić
• Pešterska visoravan, Pešter