Портал:Medicina/Izabrani članak
Izabrani članci [uredi izvor]
Januar[uredi izvor]
Džet leg (engl. Jet lag) je desinhronizacija, (disritmija) u organizmu čoveka, nastala kao posledica letenja avionom kroz više časovnih zona, najčešće nakon međukotinentalnih letova. Tako je za vrlo kratko vreme putnik izložen drugojačijem ciklusu dan-noć u poređenju s onim u mestu polaska, i u skladu sa tim različitom fiziološkom ciklusu dan-noć na koji je navikao. Posledica toga je promena ili obrtanje faza između geografskog i fiziološkog ciklusa koji je praćen privremenim, kliničkim sindromom koji se javlja kao odgovor na remećenje fizioloških, bioloških (cirkadijalnih) ritmova u organizmu i najčešće je praćen nespecifičnim simptomima kao što su umor, nesanica, gubitak apetita, razdražljivost i drugi poremećaji. Prilikom letenja u istočnom pravcu ciklus napreduje, a kada se leti u pravcu zapada, on se odlaže. Zato je za adaptaciju na novo lokalno vreme organizmu potrebno nekoliko dana od završetka putovanja - sve dok se dva ciklusa fizički i fiziološki ne resinhronizuju.
Neki autori džet leg nazivaju „bolest putovanja“, što je pogrešno. Džet leg je privremeno kliničko-fiziološko stanje, a ne bolest. Ako ovaj termin primenimo na pilote i ostalo letačko osoblje, koje u preko 90% slučajeva navodi da pati od ovog poremećaja, mogli bi pogrešno zaključiti da su životi putnika u avionima u rukama „bolesnih pilota“.
Februar[uredi izvor]
Aspirin ili acetilsalicilna kiselina (Acidum acetylsalicylicum) je lek iz porodice salicilata, koji se često koristi protiv blažih bolova, kao antipiretik (protiv groznice), i protiv zapaljenja. U malim dozama deluje kao antikoagulans (sprečava zgrušavanje krvi), pa se koristi u sekundarnoj prevenciji infarkta miokarda. Aspirin je jedan od najsvestranijih lekova u medicini, i jedan od najstarijih (prva upotreba lekova sličnih aspirinu zabeležena je u Antičkoj Grčkoj). Početni materijal potreban za sintezu aspirina, salicilna kiselina, je relativno jeftin, jer se može dobiti procesom karboksilacije fenola sa ugljen dioksidom. U industrijskoj proizvodnji aspirina najčešće se koristi proces esterifikacije.
Ime Aspirin je skovala nemačka kompanija Bajer. U nekim zemljama se ovo ime koristi kao ime za lek, a ne kao zaštićeno ime. U zemljama u kojima je Aspirin i dalje zaštićeno ime, koristi se skraćenica ASA (engl. acetylsalicylic acid), ASS (nem. Acetylsalicylsäure) ili AAS (šp. ácido acetilsalicílico). U zemljama bivše Jugoslavije lek je poznat i kao Andol. Aspirin se može naći u više od 100 komercijalnih lekova širom sveta (Anacin, Ekscedrin, Koricidin, Midol itd.). Iako je ranije aspirin činio više od 90% celokupnog tržišta komercijalnih analgetika, danas se pored njega sve više mogu naći lekovi na bazi acetaminofena (40%), ibuprofena (26%) i naproksena (6%).
Aspirin je jedan od prvih lekova iz grupe nesteroidnih antiupalnih lekova. Salicilati sačinjavaju manji deo te grupe. Mogi od njih imaju slične efekte i inhibiraju sintezu ciklooksigenaze kao svoj osnovni mehanizam delovanja. Danas je aspirin još uvek jedan od najrasprostranjenijih lekova u svetu, sa otprilike 40.000 tona potrošnje svake godine. Zbog povezanosti aspirina i Rejevog sindroma, aspirin se više ne koristi za kontrolisanje simptoma nalik gripu kod dece do 12 godina.
Dugotrajna upotreba aspirina u malim dozama nepovratno blokira stvaranje tromboksana A2 u trombocitima, što proizvodi inhibitorni efekat na agregaciju trombocita, što se koristi u sekundarnoj prevenciji infarkta miokarda, moždanog udara ili stvaranja krvnih ugušaka kod osoba koje su izložene tom riziku. U Srbiji su u tu svrhu registrovani lekovi koji sadrže 100 mg acetilsalicilne kiseline. Visoke doze aspirina se takođe daju odmah nakon akutnog srčanog udara.
Nekoliko stotina fatalnih slučajeva od predoziranja aspirinom se događaju godišnje (letalna doza iznosi 0,2-0,5 grama po kilogramu telesne mase), ali je njegova upotreba u okviru terapeutskih doza opravdana. Primarni neželjeni efekti, posebno u većim dozama, su gastrointestinalni bolovi (uključujući čir i krvarenje u stomaku) i tinitus. Još jedan sporedni efekat, usred antikoagulantskih svojstava aspirina, je produženo protrombinsko vreme, pa je kontraindikovan za ublažavanje menstrualnih bolova kod žena. Po američkim standardima (FDA), svi lekovi koji sadrže više od 0,325 g aspirina moraju biti pomešani sa povezujućom supstancom. Takva procedura je neophodna zbog negativnog uticaja aspirina na sluzokožu organa u probavnom sistemu.
Mart[uredi izvor]
Kamen u bubregu, bubrežni konkrement, bubrežna kalkuluza nefrolitijaza je pojava čvrstih ili trošnih aglomeracija (nakupina kristala) rastvorenih minerala u mokraći u obliku kamena, kamenova ili peska u bubrežnoj karlici, čašicama i parenhimu bubrega. Reč nefrolitijaza (nephrolithiasis) izvedna je iz (grč. [речи “nephros” (бубрег) i “lithos” (камен) што на крају чини реч nephrolithiasis] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ))
Oni variraju u veličinii obliku od malih kristala poput zrna peska do velikih kamenova kao loptica za golf. Kamen u bubregu proizvod je multifaktorijalnog procesa koji se sastoji od: socio-ekonomskih, genetskih i konstitucionalnih faktora. Od ove bolesti nije pošteđeno stanovništvo nijednog geografskog područja, etnička grupa, niti jedno životno doba. Klinički je najmanifestniji između treće i šeste decenije života.
Kamen u bubregu obično spontano napušta telo izmokravanjem urina. Međutim ako njihova veličina naraste i formira relativno veliku formaciju (prečnika više milimetara), nastaje opstrukcija uretera i zastoj u izlučivanju mokraće iz bubrega što može da izazove pojavu jakih jednostranih bolova u gornjem delu trbuha i preponi, i druge simptome sa prevalencom od 40 do 10 posto.
April[uredi izvor]
Vitamin C (L-askorbinska kiselina, L-askorbat) je vitamin kod ljudi i više životinjskih vrsta. U živim organizmima askorbat deluje kao antioksidans, te štiti telo od oksidatovnog stresa. On je isto tako kofaktor u najmanje šest enzimskih reakcija, među kojima je nekoliko reakcija kolagenske sinteze, čija disfunkcionalnost se manifestuje simptomima skorbuta. Kod životinja su ove reakcije posebno važne pri zarastanju rana i za sprečavanje krvarenja iz kapilara.
Askorbat (jon askorbinske kiseline) je neophodan u nizu esencijalnih metaboličkih reakcija kod svih životinja i biljaka. Njega formira velika većina živih organizama, sa primetnim izuzetakom grupe sisara, među kojima je većina slepih miševa, zamorci, kapibare, i jedan od dva glavna podreda primata, antropoidi (suvonosni majmuni) (tarsijeri, majmuni, čovekoliki majmuni, i ljudi). Askorbinsku kiselinu isto tako ne sintetišu pojedine vrste ptica i riba. Svim vrstama koje nemaju sposobnost sinteze vitamina C, neophodno je da ga unesu putem ishrane. Dugotrani deficit ovog vitamina se manifestuje razvojem skorbuta. Vitamin C je jedan od najšire korišćenih prehrambenih aditiva.
Širina opsega njegovog dejstva, kao i preporučljiva dnevna doza, su teme tekućih debata. Preporučene doze se kreću u opsegu od 45 do 400 mg na dan.
Maj[uredi izvor]
Lečenje dijabetesnog stopala je složen i mukotrpan proces i može se obaviti na primarnom nivou zdravstvene zaštite, najbolje u specijalizovanim ambulantama za dijabetesno stopalo pri savetovalištima za dijabetes, ordinacijama za hiperbaričnu medicinu, a delom na odeljenjima za vaskularnu hirurgiju. Lečenje obuhvata čitav niz mera i postupaka. Jednom nastala, uznapredovala promena na stopalu dijabetičara, povećava rizik da se slične ili teže promene ponavljaju kod istog bolesnika, zato bolesnik mora biti registrovan i podvrgnut daljim redovnim merama kontrole i praćenja promena u njegovom organizmu.
Hirurško lečenje zauzima sigurno značajno mesto, međutim mogućnosti ovog lečenja su sa značajnim ograničenjima, te stoga postoje različiti terapijski pristupi, kao i neusaglašeni stavovi u pojedinostima. Zato prema najnovijim shvatanjima lečenje dijabetesnog stopalamo mora biti multidisciplinarno što zahteva stalne konsultacije dijabetologa, vaskularnog i ortopedskog hirurga neurologa i specijaliste hiperbarične medicine, a vrši se najvećim delom na primarnom nivou u specijalizovanim ambulantama.
Juni[uredi izvor]
Fiziologija održavanja ravnoteže je složen proces prilagođavanja koji se zasniva na sistemu međusobnih sadejstava više organa koji utiču na prostornu orijentaciju tela. Bioelektrični signali koji se pri pokretu tela generišu u polukružnim kanalima i otolitskom aparatu, uva prenose se vestibularnim živcem do vestibularnih jedara, a potom integrišu i moduliraju aktivnostima drugih neuroloških struktura. Imajući u obzir kompleksnost ove interakcije, ne iznenađuje činjenica da minimalan patološki varijetet može izazvati poremećaje ravnoteže. Vestibularni aparat je najznačajni deo fiziološkog sistema u stvaranju motornog odgovora koji je od važnosti za dnevno funkcionisanje i preživljavanje u uslovima svakodnevnog kretanja kroz prostor.
Juli[uredi izvor]
Flegmona od grč. [речи φλεγμονη - повишена температура, упала] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) celulitis (lat. phlegmona, celulitis) je jedan od oblika akutnog difuznog, purulentnog (gnojnog) zapaljenja koje zahvata sve slojeve tkiva ili organa, bez jasno određenih granica između zdravog i upaljenog tkiva, po čemu se razlikuje od apscesa (koji ima jasne granice). Iako se klasična flegmona smatra infekcijom bez formiranja apscesa ili gnojenja i bez ulceracija, u kliničkoj praksi, podela između flegmone i apscesa ponekad nije sasvim jasna. Često, makularni eritem kod flegmone koegzistira sa područjima ulceracija, čvorićima i sa formiranjem apscesa.
Upaljen organ je u celosti topao, zadebljan otečen, bolan, vlažan, crven, a ukoliko je eksudat gnoj, njegova boja prelazi u žućkastu ili zelenkastu. Iako se može javiti u svim tkivima i organima ona je najčešće akutno difuzno zapaljenje kože i potkožnog vezivnog tkiva. Flegmonu uglavnom izazvaju aerobne i anaerobne patogene bakterijae, koje ponekad mogu biti udružene sa mešovitom saprofitnom florom.
Avgust[uredi izvor]
Dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) je nukleinska kiselina koja sadrži uputstva za razvoj i pravilno funkcionisanje svih živih organizama. Zajedno sa RNK i proteinima, DNK je jedan od tri glavna makromolekula koji su esencijalni za sve poznate forme života. Sva živa bića svoj genetički materijal nose u obliku DNK, sa izuzetkom nekih virusa koji imaju RNK (ribonukleinsku kiselinu). DNK ima veoma važnu ulogu ne samo u prenosu genetičkih informacija sa jedne na drugu generaciju, već sadrži i uputstva za građenje neophodnih ćelijskih organela, proteina i RNK molekula. DNK segment koji prenosi ova važna upustva se naziva gen.
U eukariotima, organizmima kao što su životinje, biljke, gljive i protiste, najveći deo DNK molekula se nalazi u nukleusu ćelije, a manji deo je u organelama, kao što su mitohondrije ili hloroplasti. U prokariotima (npr. bakterijama) DNK se nalazi u citoplazmi ćelije. Za razliku od enzima, DNK molekul ne utiče direktno na druge molekule, već različiti enzimi sarađuju sa DNK i kopiraju informacije bilo u obliku duplog DNK molekula ili u obliku proteina. Ovakav odnos je deo centralne dogme molekularne biologije.
Ćelije sadrže DNK organizovan u duge strukture koje se zovu hromozomi. Tokom ćelijske deobe hromozomi se dupliraju procesom replikacije DNK, tako da svaka od novonastalih ćelija ima kompletan set hromozoma. U hromozomima hromatinski proteini, kao što su histoni, organizuju DNK na takav način da molekul postaje veoma kompaktan i može da stane u ćelije koje su na hiljade puta manje od DNK molekula. Ove kompaktne strukture uslovaljavaju interakcije između DNK i drugih proteina, i pomažu u kontrolisanju delova DNK koji se transkribuju...
Septembar[uredi izvor]
Diskoidni eritemski lupus (DEL), diskoidni lupus, kožni lupus, je autoimuna bolest i jedna od tri glavne vrste lupusa. Diskoidni eritemski lupus (DEL) čini oko 10% slučajeva lupusa i obično je mnogo manje ozbiljniji (benigniji) od sistemskog eritemskog lupusa jer se promene javljaju samo na koži u vidu osipa koji se pojavljuje na licu, vratu i koži glave, i obično nije praćen promenama na unutrašnjim organima. Bolest kod manje od 10% bolesnika sa diskoidnim eritemskim lupusom (DEL), može preći u sistemski oblik, ali nažalost za sada ne postoji način da se to predvidi ili spreči napredovanje bolesti.
Oktobar[uredi izvor]
Radarsko zračenje je elektromagnetno zračenje i jedan od oblika nejonizujućeg zračenja koje nema dovoljnu energiju fotona (jer je manja od 12,4 eV) da bi izvršili jonizaciju u biološkom materijalu ali i pored toga svojim dejstvom, frekvencije od reda 100 kHz (300 kHz) до 300 GHz, može imati negativan uticaj po zdravlje čoveka i njegovu životnu sredinu.
Kako je primena radara široko rasprostranjena njihovim zračenjem je „pokriven“ veći deo Zemljine površine (vidi sliku desno). Sa radarskim uređajima neposredno radi čovek ali pod njegovim uticajem mogu biti ne samo operateri ili rukovaoci radara i mehatroničari, već i stanovništvo i životna sredina u njihovom okruženju.
Kako na principu predostrožnost počiva jedan od osnovnih principa politike zaštite životne sredine i ljudskog zdravlja, naučnici mnogih struka i grana medicine neprestano istražuju po čoveka, njegovo zdravlje i životnu sredinu opasnosti od radarskog (i drugih oblika) zračenja i ako ih ima koje su i kolike su njihove posledice. Shodno tome oni otkrivaju sigurno nezanemarive opsnosti od nejonizujućeg zračenja i pomažu u donošenju pozitivnih zakonskih propisa, preduzimanju odgovarajućih zaštitnih mera i drugih mera medicinske prevencije i zdravstvene zaštite, ...a uslovi i dozvoljenost korišćenja izvora radarskog zračenja-radara, od posebnog interesa, se određuju i cene prema koristi koju njihovo korišćenje pruža društvu u odnosu na potencijalne rizike nastupanja štetnog dejstva usled njihovog korišćenja...
Novembar[uredi izvor]
Laparoskopska transplantacija bubrega je minimalno invazivna hirurška metoda za transplantaciju bubrega. Upotrebom laparoskopa (tankih fleksibilnih cevi sa hladnim svetlom, kamerom sa pratećom video opremom), i druge visokosofisticirane opreme u trbuh, pretkodno anesteziranog pacijenta, uvodi se nekoliko hirurških instrumenata, uz pomoć kojih se na minimalno invazivan (bezbolan i destruktivan) način uklanja oboleo bubrege i umesto njega implantira bubreg donora. Zato laparoskopska transplantacija bubrega sve više dobija na popularnosti. Laparoskopska nefrektomija (vađenje bubrega) može da se obavlja samo na živim, ne i kadaveričnim donorima.
Decembar[uredi izvor]
Grip ili influenca je veoma zarazna bolest, koja se najčešće karakteriše teškim poremećajima opšteg stanja uz slabije izražene poremećaje gornjih respiratornih puteva. Grip uzrokuju virusi, koji se prenose kapljicama u vazduhu nastalim kijanjem ili kašljanjem zaražene osobe. Javlja se obično u manjim ili većim epidemijama, a u intervalima od približno 30 godina i u svetskim pandemijama. Tada se obično javljaju i teški oblici bolesti sa izraženim komplikacijama, koje mogu biti smrtonosne. Većina zaraženih se ipak oporavlja u roku od nedelju dana, ali kod starijih osoba i onih sa astmom, srčanim i plućnim bolestima mogu se javiti komplikacije u obliku bronhitisa ili upale pluća.
Osim kod ljudi, grip se javlja i kod svinja, konja i drugih sisara, kao i kod divljih i domaćih ptica. Neki tipovi gripa mogu se prenositi s jedne vrste na drugu, kao npr. ptičji grip uzrokovan virusom H5N1.
Svake godine više miliona ljudi oboli od ove bolesti, a smrtnost je manja od 1%. U SAD-u od gripa godišnje umre oko 20 000 ljudi. Pandemija 1918. godine ("španski grip") bila je najgora do sada, a poznate su i pandemije 1957. ili „azijski grip“ i 1968. godine ili "Hong Kong grip“.