Praviteljstvujušči sovjet serbski

Praviteljstvujušči sovjet serbski (slsrp. Правителствующій совѣтъ сербскій) je bio jedan od centralnih organa vlasti u ustaničkoj Srbiji, osnovan 15. avgusta 1805. na narodnoj skupštini u Borku, u vreme Prvog srpskog ustanka. Jedan od osnivača je bio prota Mateja Nenadović, dok je na njegovom postavljanju radio Boža Grujović, profesor istorije prava na univerzitetu u Harkovu.^{[traži se izvor]}

Stvaranje Sovjeta je bio izraz potrebe oslobodilačke borbe srpskog naroda, tadašnjih suprotnosti političke borbe, spoljnopolitičkih uticaja i borbe velikih sila oko ustaničke Srbije. Da bi sprečio propast ustanka, Božidar Grujović je predložio osnivanje Praviteljstvujušeg sovjeta koji je osnovan na skupštini u Borku avgusta 1805.^[1] Karađorđe je dao pristanak za njegovo osnivanje, želeći da mu on pomogne u rešavanju složenih problema vojnoorganizacionog i spoljnopolitičkog karaktera. Jedan deo vojvoda je shvatio da Sovjet može biti dobra opozicija protiv Karađorđa.^{[traži se izvor]}

Sovjet je bio neka vrsta vlade i imao je izvršnu i zakonodavnu vlast, što je Grujović posebno naglašavao.^[1] Kao centralni organ vlasti objedinjavao je napore ustanika i doprinosio je da se sa uspehom razvija oslobodilačka borba. Stvarao je osnovne uslove za brži ekonomski, društveni i kulturni razvoj Srbije. Postepeno je suzbijao nahijski separatizam, a pod Karađorđem se borio protiv feudalne i regionalne podvojenosti.^{[traži se izvor]}

Načalni praviteljstvujušči sovjet narodni, po nacrtu Grujovića, sastojao se od 12 izabranih predstavnika 12 nahija. Imao je svog predsednika koji se birao svakog meseca među 12 predstavnika. Predviđeno je bilo 6 popečitelja (ministara) koji su se isto kao i predsednik birali između članova: za vojsku, finansije, pravdu, prosvetu i crkvu, inostrane i unutrašnje poslove, te i jedan sekretar. Popečitelji su uvedeni tek 1811. Prvo sedište je bilo u manastiru Voljavči ispod planine Rudnik, a posle kratkog vremena u manastiru Bogovađi. U to vreme po nahijama se organizuju magistrati (sudovi) da sude i svršavaju nahijske poslove. Za boravka u Bogovađi stvoren je i sopstveni pečat: grb Srbije, krst sa 4 ocila i grb drevne Tribalije (jedan od starih naziva za Srbiju), pod krunom veprova glava sa strelom zabodenom u čelo. Između ova dva grba nalazi se krin, ispod grbova godina 1804, a okolo natpis: Praviteljstvujušči sovjet serbski (slsrp. Правителствующій совѣт сербскій).^{[traži se izvor]}

Posle oslobođenja Smedereva (1806) Sovjet se preseljava tamo, a po oslobođenju Beograda (1807) u Beograd, gde ostaje do propasti ustanka 1813. Delokrug njegovog rada se stalno širio. I pored toga što je konstantno bio izložen borbama i ambicijama pojedinaca, potresan unutrašnjim i spoljnim neprilikama, Sovjet je odigrao važnu istorijsku ulogu u ustaničkoj Srbiji i državotvornoj ideji Srbije.^{[traži se izvor]}

Sastav Sovjeta[uredi | uredi izvor]

Predsednici Sovjeta su bili: prota Matija Nenadović (1805—1806), Mladen Milovanović (1808—1809), Jakov Nenadović (1809—1811), Karađorđe Petrović (1811—1813). U periodu 1811—1813. zamenik predsednika je bio Mladen Milovanović. Vožd Karađorđe je sve vreme postojanja Sovjeta svoju vlast postavio iznad vlasti Sovjeta.^{[traži se izvor]}

Ruski general Zas se žalio voždu Karađorđu da često menja članove Sovjeta, usled nedostatka izvora nije moguće rekonstruisati spisak svih članova. Prema dostupnim podacima članovi Sovjeta su bili: ^[2]

Prvi sastav (avgust 1805): Mladen Milovanović, Avram Lukić, Jovan Protić, Pavle Popović, Velisav Stanojlović, Janko Đurđević, Đurica Stočić, Milisav Ilijić, Ilija Marković, Vasilije Radojičić (Popović, Jović), Milutin Vasić, Paun Čolić, Jevto Savić-Čotrić. Kao članovi saveta sa pominju i Dositej Obradović i Petar Novaković Čardaklija.^{[traži se izvor]}

Krajem 1805: Prota Matija Nenadović, predsednik, i članovi Jakov Nenadović, Janko Katić, Milenko Stojković, Luka Lazarević, Milan Obrenović.^{[traži se izvor]}

Prema sačuvanom austrijskom izveštaju, članovi saveta 1808. godine su bili: Ilija Marković (šabačka nahija), Pavle Popović (beogradska nahija), Mladen Milovanović (kragujevačka nahija), Stojan Pavlović (rudnička nahija - zamenio ga 1809. Milan Obrenović), Vasilije Jović (Radojičić, užička nahija), Jevta Savić-Čotrić (sokolska nahija), Milutin Vasić (zvornička nahija), Milisav Ilić (valjevska nahija), Janko Đurđević (smederevska nahija), Jovan Protić (požarevačka nahija), Milija Zdravković (ćuprijska nahija), Velislav Stanojlović (jagodinska nahija). Pominje se i Petar Knežević (požeška nahija), a četiri nahije nisu bile imenovale svoje članove saveta. Krajem 1808. godine savet je dopunjen novim članovima, ali nisu poznata njihova imena.^{[traži se izvor]}

Sastav 4/16. novembra 1810: predsednik Jakov Nenadović, članovi: Pavle Popović, Velisav Perić, Vasilije Jović (Radojičić), Janko Đurđević, Dositej Obradović, Ilija Marković, sekretari: Stevan Filipović i Mihailo Grujović.^{[traži se izvor]}

Božidar Grujović je bio sekretar 1805—1807. Pisari (potom sekretari od 1807. do 1813) su bili: Ivan Jugović, Jeremija Gagić, Stefan Živković, zatim Mihailo Grujović, Stevan Filipović, Gavrilo Nikolajević, Gavrilo Vujanović i K. Marković.^{[traži se izvor]}

Praviteljstvujušči sovjet, 1811—1813.[uredi | uredi izvor]

Tokom 1811. godine sovjet je reorganizovan, više nije bio sistem predstavnika nahija, nego su postojala popečiteljstva (ministarstva).^{[traži se izvor]}

U periodu 1811—1813. sastav sovjeta je bio sledeći:

**Praviteljstvujušči sovjet serbski, 1811—1813.**
Funkcija	Ime i prezime	Detalji
Vrhovni Vožd i Predsedatelj Praviteljstvujušča sovjeta Narodnja	Karađorđe Petrović
Popečitelj vojenih djel, tajni dejstvitelni člen Sovjeta	Mladen Milovanović	1811—1813.
Popečitelj inostranih djel, tajni dejstvitelni člen Sovjeta	Milenko Stojković	odbio pa ga zamenio Miljko Radonić
Popečitelj inostranih djel, tajni dejstvitelni člen Sovjeta	Miljko Radonić	1811—1812.
Popečitelj prosveštenija, tajni dejstvitelni člen Sovjeta	Dositej Obradović	umro 1811, pa ga zamenio Ivan Jugović
Popečitelj prosveštenija, tajni dejstvitelni člen Sovjeta	Ivan Jugović	1811—1812.
Popečitelj vnutrenih djel	Jakov Nenadović	1811—1813.
Veliki vilajetski sudija, tajni dejstvitelni člen Sovjeta	Petar Todorović Dobrnjac	odbio, pa je imenovan Ilija Marković
Veliki vilajetski sudija, tajni dejstvitelni člen Sovjeta	Ilija Marković	1811—1813.
Popečitelj hazne, tajni dejstvitelni člen Sovjeta	Sima Marković	1811-1813
Sekretar	Mihailo Grujović	prvi
Sekretar	Stevan Filipović	drugi

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b Damnjanović & Merenik 2004, str. 87.
^ „Vlade Srbije: 1805-2005“, priredio Radoš Ljušić, 65. strana. ISBN 978-86-17-13111-9 izdavač „Zavod za udžbenike i nastavna sredstva“, Beograd, 2005. godine.COBISS.SR 124721676

Literatura[uredi | uredi izvor]

Đorđević, Miroslav R. (1979). Srbija u ustanku: 1804-1813. Rad.
Jelavich, Charles; Jelavich, Barbara (1986). The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920. University of Washington Press. ISBN 978-0-295-96413-3.
Damnjanović, Nebojša; Merenik, Vladimir (2004). The first Serbian uprising and the restoration of the Serbian state. Historical Museum of Serbia, Gallery of the Serbian Academy of Science and Arts.

[FOOTNOTEDamnjanovićMerenik200487-1] Damnjanović & Merenik 2004, str. 87.

[2] „Vlade Srbije: 1805-2005“, priredio Radoš Ljušić, 65. strana. ISBN 978-86-17-13111-9 izdavač „Zavod za udžbenike i nastavna sredstva“, Beograd, 2005. godine.COBISS.SR 124721676

[1]

[2]