Битка код Пожаревца

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Битка код Пожаревца
Део Другог српског устанка
Miloš Obrenović statue in Požarevac, Serbia.jpg
Споменик Милошу Обреновићу у Пожаревцу, подигнут у знак захвалности за ослобођење Пожаревца и Србије од Турака у Другом српском устанку
Време:1. јул7. јул 1815.
Место:Пожаревац
Исход: Српска победа
Сукобљене стране
Српски устаници  Османско царство
Команданти и вође
Милош Обреновић Асан-делибаша †
Јачина
12.000[тражи се извор] 1.900 турака и 2.000 арнаута
Жртве и губици

Непознато

Јован Вукомановић †

Непознато

Заробљен 1 топ много џебане и наоружања

Асан-делибаша †

Битка код Пожаревца или Бој код Пожаревца одиграла се за време Другог српског устанка.

Битка[уреди | уреди извор]

После ослобођеног Чачка, Милоша Обреновић се упутио са великом војском од 12.000 устаника да ослободи Пожаревац. Милош је добио обавештење да се велика војска окупља око Пожаревца, да у испомоћ Турцима долази делибаша видинског везира са 1900 делија који су начинили шест шанчева и да имају један топ.[1] Милош је на путу за Пожаревац у Баточини затекао шанац са 2000 Арнаута.[2] Ту су се устаници борили са Арнаутима, али су се ови три дана предали. Потом су после ове победе устаници прешли Мораву и упутили се ка Пожаревцу.

Ток битке[уреди | уреди извор]

На путу ка Пожаревцу, Милош и устаници су налетели на делије. Срби су одмах ступили у борбу са делијама, али су се у једном тренутку поколебали, видевши са каквом се жестином делије боре. Милош је тада својом личном иницијатовом повео напад на делије. Он је јурнуо на коњу ка делибаши упутивши му речи: „Вала делибаша, ти може бити да имаш куд и на другу страну, ал ја заиста немам куд, него ми ваља овде мрет...”.[1] Потом су устаници савладали делије које су се повукле у шанчеве. Срби су први дан заузели први шанац на јуриш, потом у наредна два дана следећа два шанца, док Турци нису остали у великом шанцу са топом и два мала шанца до цркве и џамије. Милош потом посла свог писара са предлогом да се Турци предају и оставе џебану и топ, а да ће добити сигуран пролаз до Турске. Током боја погинуо је шурак кнеза Милоша и брат кнегиње Љубице Јован Вукомановић. Кнегиња Љубица је касније на месту погибије брата Јована, где се одвијао бој подигла два јаблана. [3] У част српске победе је спевана епска народна песма Бој на Пожаревцу.[4]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Битка је екранизована у серији Вук Караџић. У екранизацији приказана је борба српске пешадије и коњице са Турцима и сцена у којој Милош Обреновић на коњу јуриша на Асана делибашу са речима: „Море делибашо ти имаш куд, ил’ жив ил’ мртав, а ја немам.”

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Устаничка Србија 1804-1815, Радош Љушић. стр. 46.
  2. ^ Устаничка читанка 1804-1815, Небојша Јовановић. стр. 326.
  3. ^ Милош Милојевић и Урош Миливојевић,Српске владарке из династије Обреновића,стр.7
  4. ^ Бој на Пожаревцу