Santijago de Kompostela

Koordinate: 42° 53′ 00″ S; 8° 32′ 00″ Z / 42.883333° S; 8.533333° Z / 42.883333; -8.533333
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Santijago de Kompostela
Santiago de Compostela
Santijago de Kompostela
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Španija
Autonomna zajednicaGalicija
PokrajinaKorunja
Osnovan9. vek
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 94.339
 — gustina428,81 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate42° 53′ 00″ S; 8° 32′ 00″ Z / 42.883333° S; 8.533333° Z / 42.883333; -8.533333
Aps. visina260 m m
Površina220 km2
Santijago de Kompostela na karti Španije
Santijago de Kompostela
Santijago de Kompostela
Santijago de Kompostela na karti Španije
Ostali podaci
GradonačelnikKose Sančez Bugaljo
Veb-sajt
santiagodecompostela.org

Santijago de Kompostela (šp. Santiago de Compostela) je glavni grad španske autonomne zajednice Galicija. Nalazi se na severozapadu Španije, u pokrajini Korunja. UNESKO je 1985. godine proglasio Stari grad Santijaga de Kompostele svetskom kulturnom baštinom. Godine 2000. bio je Svetski grad kulture.

Santijago de Kompostela je sedište galicijske autonomne vlade (Šunta de Galicija; gal. Xunta de Galicia). Takođe je i važna destinacija hrišćanskog hodočašća, pored Jerusalima i Rima. Od vrednih istorijskih spomenika, Santijago ima jedan od najstarijih univerziteta u Evropi i svetu — Univerzitet Santijago de Kompostela — osnovan pre oko 500 godina, i katedralu posvećenu apostolu Jakovu Starijem.

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Prema proceni, u gradu je 2008. živelo 94.339 stanovnika. [1]

Demografija
1981.1989.1991.2001.2002.
93.69587.807[2]105.85190.18890.188[2]

Prema poslednjem popisu iz 2006. godine, Santijago de Kompostela ima 93.458 stanovnika.

Put za Santijago[uredi | uredi izvor]

Svake godine, oko 100.000 hodočasnika koji dođu peške, na biciklu, magarcu ili konju iz oko 100 zemalja, traže potvrdu koja se zove kompostela, koji se dodeljuje na osnovu hodočasničkog pasoša ispunjenog pečatima gradova kroz koje su prošli na svom putu do Santijaga de Kompostele. Pasoš je dokaz da su prošlli putem koji je Asocijacija hodočasnika sv. Jakova priznala kao jedini zvanični put. Ovaj broj je realno veći, jer ima mnogo hodočasnika koji ne traže svoju kompostelu, jer se daje samo onima koji je traže iz religioznih razloga.

Mnogi od današnjih severnih evropskih puteva ka Santijagu slede iste rimske puteve opisane u Kodeksu Kalikstinus. Peta knjiga Kodeksa pominje rute počev od Pariza, Vezne, Le Pi i Arl, koji svi vode ka Pirinejima u vidu Francuskog puta (šp. Camino Francés). Španski Francuski put je najpopularnija hodočasnička ruta za Santijago kojim godišnje prolazi oko 80.000 hodočasnika. Druge popularne rute su Srebrna ruta iz Sevilje (šp. Via de Plata), ili portugalska ruta (šp. Camino Portugués).

Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Stanovništvo po opštinama”. Državni zavod za statistiku. Arhivirano iz originala 08. 12. 2013. g. Pristupljeno 3. 10. 2012. 
  2. ^ a b „Gradovi u Španiji”. City Population. Pristupljeno 3. 10. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сантијаго_де_Компостела&oldid=26999441”